Category: Umetnost i zabava

Zabava nije isto što i umetnost, dakako. Ali, najkvalitetnija zabava ima u sebi zrno umetnosti. Ako nema, onda to nije zabava, već prostakluk.

Slučajevi (2): Slučajevi

Dobri ljudi, a ne znaju da stoje čvrsto na zemlji.

– * –

Jednom se Orlov nažderao graška i umro. A Krilov, kad ču za ovo, takođe umre. A Spiridonov umre sam od sebe. A žena Spiridonova pade s kredenca i takođe umre. A deca Spiridonova se podaviše u jezeru. A baba Spiridonova se propi i ode u skitnice. A Mihajlov prestade da se češlja i razboli se od šuge. A Kruglov nacrta damu s bičem u rukama i polude. A Perehrjostovu poslaše poštom četiristo rubalja i on tako poče da se pravi važan da su ga isterali s posla.

Dobri ljudi, a ne znaju da stoje čvrsto na zemlji.

22. avgust 1936.

Dobri ljudi, a ne znaju da stoje čvrsto na zemlji.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Bubuleja

Sećate li se TV serije “Diplomci“? Ili ste mlađi od tog doba? Bio sam klinac, ali dotle negde dopiru i moja sećanja. To beše pre četrdeset i nokat godina, u vreme kad Siniša Pavić još ne beše prolupao (da, moguće je), a televizijska produkcija imala ozbiljan kriterijum za izbor glumaca, pa zato glumac nije mogao da bude baš svako, kao danas. Gomila velemajstora glume! A tek Bubuleja, boktemazo!

Ma, ima jedan u komšiluku, neverovatno me podseća na Bubuleju, pa nisam mogao da odolim. Eye rolling smile I to me je sad navuklo da odgledam celu seriju, što sam odlučio da mi bude glavni posao za ovaj vikend. Samo Bata Stojković bi bio dovoljan kao razlog, a ima jošte – pogledajte podelu uloga ovde.

Ako hoćete da se pridružite gledanju, izvolite: epizoda prva, druga, treća, četvrta, peta, šesta, sedma, osma, deveta, deseta. Boktemazo!

Slučajevi (1): Plava sveska br. 10

Od danas, svakog popodneva ćete dobijati po jednu minijaturu iz opusa Danila Harmsa. Započećemo sa Slučajevima.

– * –

Plava sveska br. 10

Bio jedan riđi čovek, taj nije imao ni oči ni uši. Ni kosu nije imao, tako da su ga riđim zvali uslovno. Ni da govori nije mogao, jer taj ni usta nije imao.Ni nos on nije imao. Nije imao čak ni ruke ni noge.  Ni stomak taj nije imao, ni leđa nije imao, ni kičmu nije imao, ni unutrašnje organe nije imao. Ništa taj nije imao. Tako da ne znamo o kome se radi. Bolje onda da o njemu više ne govorimo.

7. januar 1937.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Pevaj. Ne, pecaj. Ipak pevaj

“…and I don’t know why?”

Postoji televizijski serijal Fishing With John, iz 1991. godine, u kojem su u šest epizoda od po pola sata gostovali razni drugari autora Džona Lurija (John Lurie). Znate ko je dasa, jelda? Glumi, peva, svira, slika, piše i misli, ali o pecanju pojma nema. I tako, u šest epizoda peca sa onima koji znaju o pecanju još manje, na raznim lokacijama.

Na Jamajci je pecao sa Tomom Vejtsom (Tom Waits, ne dam hiperlink, ako ne znate ko je to onda vam ionako nema pomoći), koji je bio toliko razočaran i konceptom i pecanjem da navodno nije dve godine govorio sa Džonom Lurijem. Ipak, vredi pogledati kako su proveli/smorili ova dva tipa. Videćete kako Vejts gradi odnos sa ribom koja služi kao mamac, a videćete i kako upecana riba može da bude lek protiv depresije/neraspoloženja.

Zvuk nije sinhronizovan sa slikom, ali ne smeta. Ne smeta mnogo.

 

Vejts ipak bolje peva, nego što peca – razlika je mnoooogo veća nego što to čini jedno slovo.

Ča-ča-ča with me

Šta se dešava sa bendom kada jedan bitan jedan član krene u školu plesa…

Gremlin se već sedmi ili osmi put poklanjao publici. Laza se okrenuo prema Munji i nešto mu dobacivao, a ovaj se iživljavao je ritmički završavao pesmu, kada je Troslovni prišao unezverenom Gremlinu. Klimnuo je glavom prema Munji:

T: Znaš da je krenuo u školu plesa?

Rutina živog nastupa je dozvoljavala da se na bini pokreću i teme koje (naizgled) nemaju veze sa nastupom.

G: Znam. I Laza je, ali ćuti o tome.

T: Je l’? Nije ga valjda blam?

G: Ne’am pojma. Znaš da je… drugačiji od njih dvojce.

Troslovni je Lazu i Munju pogledao sa blagim odobravanjem. Odavno je znao da su on i Gremlin uradili pravu stvar izabravši “blizance” za bend.

G: Imam jedno iznenađenje za njih. (okrenuo se prema “blizancima” i uzviknuo) Beniking! Beniking…

Ovu pesmu su izvodili samo na probama. I to sa originalnim tekstom, a ovo…

Hobit, deveta i poslednja scena: Mi nismo lopovi i nismo neprijatelji

Dolaze ljudi, Torin ih otera. Bilbo iznosi Svetokamen. Torin ostaje sam. Tužni rastanak prijatelja.

Lica: Torin, Balin, Bard, Vilinkralj, Bilbo, Gandalf, Dain, ostali patuljci

(Patuljci se razmileli svuda po riznici. Torin stoji u sredini i naređuje.)

TORIN: Ostavite sada zlato! Pronađite mi Svetokamen, Srce planine, najlepši dragulj! Ni planina zlata ne vredi koliko ta svetinja mog doma!

Ostavite sada zlato! Pronađite mi Svetokamen, Srce planine, najlepši dragulj! Ni planina zlata ne vredi koliko ta svetinja mog doma!

BALIN (dotrčava sa straže): Stigli su! Ljudi sa jezera i vilenjaci zajedno! Mnogo ih je! Na hiljade! Izaslanici dolaze na naš prag!

(Pojavljuju se Bard i Vilinkralj. Na sceni, osim njih, ostaje samo Torin, koji stoji na suprotnoj strani.)

BARD: Zdravo, Torine Hrastoštite! Zašto si se zagradio kao lopov u svojoj jazbini? Mi još nismo neprijatelji.

Zdravo, Torine Hrastoštite! Zašto si se zagradio kao lopov u svojoj jazbini? Mi još nismo neprijatelji.

TORIN: Ko ste vi? Zašto dolazite naoružani za rat pred kapije Torina, sina Trainovog, kralja pod Planinom?

BARD: Ja sam Bard, zapovednik ljudi od Jezergrada! Moja strela je ubila zmaja! Prošle noći zmaj Šmaug je razorio Jezergrad, a mnogo ljudi je palo braneći porodice i domove. U vašoj riznici ima mnogo blaga ljudi i ja sam došao da ga tražim od tebe u njihovo ime. Dužni ste nam: pomislite na jad i nesreću koja nas je snašla zato što ste vi razljutili zmaja!

Nastavite sa čitanjem… “Hobit, deveta i poslednja scena: Mi nismo lopovi i nismo neprijatelji”

Blizanci… Al’ zamalo!

Laza i Munja su bili blizanci za sve, osim za roditelje… hmmm… za majku. Dobro, de, i za prirodu. Ipak ih je delilo petnaest meseci.

Za svu rodbinu, bližu i dalju, oni su bili identični. Ili u najmanju ruku neverovatno slični. I po izgledu i po karakteru.

Sportacus – Magnús Scheving

Naravno, njih dvojica su vrlo dobro znali ko je stariji (makar biološki/hronološki). Znali su ko je drčniji, a ko je u stilu “govori tiho i vodi Lazu sa sobom”. Znali su ko se ne snalazi sa tehnikom, a koga će da “udari struja”. Znali su i ko kome “drži strah” kod zubara, a ko kome kad se vadi krv. Znali ko je vredniji, a ko je u stilu “Munja će to da uradi”.

Znali su ko je “lud za automobilima”, kao i da to nije onaj koji obožava rusku salatu. Ali to je baš onaj koji je “slab na plavuše”, ali ne voli “onu ribu s pravnog”. Samo su oni znali ko od njih dvojice više voli kompjuterske igrice, a da Laza više voli “papirni” sudoku. I ko se brije aparatom, a da Munja ne može ni očima da podnese žilet. Robbie Rotten – Stefán Karl StefánssonKo je ljubitelj basketa, a ko zlatnih retrivera. Znali su i da onaj stariji (hronološki) više voli bilijar, a manje šećer u kocki. Nasuprot tome mlađi (biološki) je lud za dobrim komedijama, ali je zato slab prema havajskim košuljama.

Znali su ko od njih dvojice ima bolji sluh, a u stvari to nije onaj koji je “mladi, talentovani profesor” na muzičkoj akademiji. Znali su i da je jedan od njih dvojice završio srednju muzičku za kontrabas, a da je onaj drugi svirao bas u bendu.

Čak su Troslovnog i Gremlina nekoliko puta uspešno prešli tako što se na probama benda zamenili za bubnjevima…

Google u slavu Čarlsa Dikensa

Pre tačno dva veka rođen je najveći engleski romanopisac i Google je priredio prikladni doodle. Suština pasijansa se pridružuje obeležavanju značajnog jubileja.

Google doodle u slavu Čarlsa Dikensa

Charles John Huffam Dickens je rođen 7. februara 1812. godine u Landportu u Engleskoj. Nije dočekao ni šezdesetu – umro je 1870. godine, pa njegovi hroničari jako vole da kažu da je on sa sobom odneo mnogo dela u grob.

Nastavite sa čitanjem… “Google u slavu Čarlsa Dikensa”

uTRONjaše ga

I tako, odgledah još jedan nastavak…

Već neko vreme mi HBO GO na svojoj naslovnoj stranici nudi da pogledam “Tron: Legacy”. Odolevao sam, brat bratu više od mesec dana, i konačno se nakanio sinoć. No, da bi utisak I'm going to have to put you on the game grid.bio objektivniji, veče pre sam odgledao original, izdanje povodom dvadesetogodišnjice – ispeglano ne u smislu u kom to rade Lucas i Spielberg, gde se četkicom iz scena uklanjaju oružje i cigarete, već samo s pročišćenim zvukom i slikom prilagođenim malo boljim uređajima od VHS-a i televizora s katodnom cevi.

Utisci… Eh. Dugo sam se razmišljao da li da ih skockam u vidu posta ovde. Pokušao sam da se izmaknem sa strane i pogledam na sebe i svoj način razmišljanja. Možda sam omatorio, te ne umem objektivno da sagledam bilo šta novo, već sam uleteo u modus operandi penzionera sa Kališa i sve što znam je da sedim na klupi, trolujem na novitete i kukam kako je u moje vreme bilo bolje.

No, onda ugledah Grbin post o eventualnom nastavku “Blade Runnera” i shvatih da nisam usamljen na svojoj klupici…

Nastavite sa čitanjem… “uTRONjaše ga”

Šta bi rekao Mondrijan

Ne potcenjuj značaj umetnosti u svakodnevnom životu. Umetnost ne postoji zato da bi bila lepa i da bi učinila trenutak zabavnim: to je posao kiča. Umetnost je tu da motiviše, da pokreće sa mrtve tačke, da budi, pa i da provocira – zašto da ne. Ali ne ovako.

Ima već neko vreme kako sam negde, biće da je ovde, natrčao na ovu sliku:

Šta bi rekao Mondrijan? Mislim da bi se grohotom smejao i rekao kreatoru sendviča "Koji ste vi idiot!".

Ukoliko poznajete rad Pieta Mondrijana, prepoznaćete parafrazu na ovom sendviču. Reagovao sam momentalno, ali misao se menjala ko zna koliko puta. Uglavnom, u stanju sam da rekonstruišem tok sopstvenih misli o ovoj fotki, i to na onim tačkama na kojima se misao zadržavala neko vreme…

Nastavite sa čitanjem… “Šta bi rekao Mondrijan”