Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Zabava nije isto što i umetnost, dakako. Ali, najkvalitetnija zabava ima u sebi zrno umetnosti. Ako nema, onda to nije zabava, već prostakluk.
Pravi seksistički. Šta li bi Savet Evrope rekao na ovakvu produkciju kad bi danas postojala. Možda bi predložili da se preinači u lov pertla na petla ili tako nešto. Džukac tu onda dođe kao bratija retardiranih naroda Evrope.
Hit momenat: “Simpatična cura, ali je bistra kao litar boze!” 
Džoker momenat 20 sekundi kasnije: “U redu, Salomo! Daj ćaći dinju!”. 
Ama, cela sekvenca… 
Osnovi naučne fizike protiv izviđačkih veština!
Hit momenat: Da li je “da” “ne” od “ne” 
i “ovaj dečko je više zbunjen od dva ludaka u buretu”… 
Legendarni film o razbijanju četvrte dimenzije…
Hit-momenata koliko hoćete, počev od “O, ide nešto muško!”, preko “Nešto se ovde zbiva što ja ne razumem!” i borbe aeroplana, pa do legendarnog rezultata igre žmurke (“Bolje da ne gledam, možda i jesam tamo!”) 
Varijacija priče o kopcu koji lovi pile….
Hit-detalj: harmonika na 4:50.
Ove nedelje ćemo da se počastimo serijom crtaća iz družine Looney Tunes. Junak kojeg biramo je apsolutna legenda: Sofronije Leghorn.
A sinhronizacija crtaća u 19:15 nikad nije bila bolja nego tad…
[EDIT, novembar 2011: prethodni crtać je blokiran. Stavio sam drugi.]
Apsolutni hit-detalj: [EDIT više nije dostupan, ali uočite harmoniku na 4:50]
Prijatno nedeljno prepodne svim strankama vladajuće koalicije želi Suština pasijansa uz prikladnu pesmu.
Indeks socrealističkog optimizma u sekvenci (na skali od 1 do 10): 192.
Količina socrealističkog optimizma u ovoj sekvenci je tolika da je to nepojmljivo. Ajd’ lepo da svi šta je drug Tito naredio, da posle ne bude da sam ja to rek’o. A kad drug Tito naredi, ima da se gine uz pesmu i juriš!…
A ko preživi, poslaćemo ga posle na Sremski front.
Ovaj kratki film ima samo blagu asocijaciju na skoro-pa-istoimeni legendarni film Andreja Tarkovskog i nemojte ga gledati tako. Pre bi trebalo da asocira na onaj film, kako se zvaše, gde se Arnold Šrafciger mota sa nevidljivim vanzemaljcem po džungli. Ali i to je tek samo blaga asocijacija.
Ovaj film je inicijativa dva mlada momka i predstavlja pokušaj da se sačini koherentna filmska produkcija. Što se mene tiče, uspeli su u tome.
Osladilo mi se da lovim vinsku poeziju. Čak mi žao što sad nemam dovoljno vremena da preturam po biblioteci. Ali, mogu po sećanju.
Večeras ćemo se setiti Vladislava Petkovića Disa, njegovog burnog i kratkog života, kao i njegove možda najbolje vinske pesme.
Ko bude pametan i dobar, čeka ga i nagrada na kraju priloga.
Ne marim da pijem, al’ sam pijan često.
U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše.
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbraše.
Ne marim da pijem. Al’ kad priđe tako
Svet mojih radosti, umoren, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak’o,
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.
I pritisne očaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan život, i njime se kreće;
Uzvik ga prolama: “Neće biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti neće.”
I ja žalim sebe. Meni nije dano,
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oči plave, tople kao leto rano,
Život u svetlosti bez mraka i studi.
I želeći da se zaklonim od srama,
Pijem, i zaželim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok, društvo gde je čama,
Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.
Skoro da je ispalo dobro što sam odložio ovaj prikaz: prve verzije adresa su, navodno, hakovane i nestale.
Prvo je jedna prijateljica na fejsbuku povezala link na Viva Vox Choir, zanimljivi moderno orijentisani hor iz Zemuna. Ispostavilo se da su imali 500.000 pregleda za svega par nedelja, te da je to bio dokaz popularnosti hora. Onda je klip, navodno, hakovan, pa je postavljen ponovo.
Bez obzira na rezultat i na činjenicu da je ekipa zaista napravila ludački aranžman, nešto mi je zapalo za oko: bilo je još pet-šest klipova na jutjubu, a zbir pregleda svih njih nije dostizao ni deseti deo pregleda tog klipa. I tada shvatim: ključ je u tome što je to obrada numere od grupe Rammstein; a tu grupu konzumira dečurlija za koju su jutjub i fejsbuk osnovni vidovi takozvanog socijalnog ponašanja.
Nisam bio malodušan, brz obzira na utvrđenu činjenicu da je ovo bio dobro fingiran SEO – i ništa više. 
Ekipa je simpatična i zavređuje barem malo podrške javnosti… Gledao sam dalje, pa pogledao dežurnu numeru kojom se šablonski fascinira svako ko nema vremena da sam istražuje muziku.
E, ovde sam morao da zastanem, jer je počelo da mi zvoni negde u registru sećanja. Šta beše, šta beše?… Pa da!