Category: Pisanije

Epika i lirika domaćina ovog bloga, Bože me prosti.

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (IV)

Digitalizacija

Leva žica nosi informaciju o novim gaćama Lejdi Gage, a desna kompletnog Šekspira. Neke stvari su neprocenjive, za ostalo tu je WC šolja.Grane primenjene fizike oblikovale su savremeni svet. Nobelova nagrada iz fizike za 2009. godinu dodeljena je za dostignuća ne iz fundamentalne fizike (elementarne čestice i sl.), već za dve oblasti primenjene fizike (optike): optička vlakna i optički digitalni senzori (CCD). Naš život je postao nezamisliv bez elektronike, komunikacija i kompjuterske tehnike. Sve te delatnosti su suštinski digitalizovane.

 

Digitalizacija je proces koji se bazira na tzv. diskretizaciji. Mogli bismo da damo link kaDigitalizovani Homo Sapiens u razmeri 1:1 Wikipediji, ali je bolje da ovde napišemo definiciju diskretizacije: to je pridruživanje neprebrojivog skupa prebrojivom. A sad da objasnimo: trenutno kroz vaš stan prolaze talasi koji nose informaciju o televizijskom programu Televizije Pink, Grand Parada i sve ostalo. Taj talas može da ima bilo koju jačinu, što zavisi od toga koliko ste blizu predajnika i koliko ima prepreka između vas i predajnika. E, ako bismo zabranili talasu da ima bilo koju jačinu, već ga naterali da može da ima samo jačine od npr. 0, 5,10,15 i 20, mi bismo ga time diskretizovali. I to više ne bi bio talas sa klasičnim brdima i doljama, već pre bi ličio na stepenice. Ovaj štos možemo da obavimo po jačini (amplitudi), i/ili u vremenu. Ako ga obavimo i po jednom i po drugom, dobijamo skup tačaka: digitalizovani signal.

Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (IV)”

Jan je nedovoljno pismen

Čovek je dovodio do ludila kreatore dresova i dizajnere televizijske grafike. A meni je postao inspiracija. On je Jan Vennegoor of Hesselink, moj privatni superheroj u večitoj borbi sa nerealnostima realnosti, čija je supermoć njegovo ime. Priče o njemu su kratke, i treba im samo muzička podloga. Stoga kliknite Play i uživajte.

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink je krenuo u školu. Prvi razred i sve redom. Sa njim u klupi sedi Ian Rush. Tako prolaze dani, kad jednom učiteljica kaže: „Deco, za sutra svi napišite u svesci svoje ime i prezime deset puta. Vennegoore of Hesselinke, ti napiši triput, dovoljno je“. Ian Rush se pobuni: „Ali učiteljice, zašto je on bolji od nas, zašto, zašto, zašto?“ Tu se učiteljica naljuti: „Ian, rush kod direktora!“. E tu Ian Rush poludi, napusti školu, ode da igra fudbal, da bude mnogo bolji igrač nego Jan Vennegoor of Hesselink koji i sada ne voli da menja klubove jer ga tada boli ruka.

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (III)

Bomba, reaktor i energetska glad.

Atom ima jezgro sastavljeno od pozitivno naelektrisanih protona i električno neutralnih neutrona; oko jezgra je oblak negativno naelektrisanih elektrona.Atom je osnovna gradivna jedinica hemijskih elemenata. Atom ima jezgro sastavljeno od pozitivno naelektrisanih protona i električno neutralnih neutrona; oko jezgra je oblak negativno naelektrisanih elektrona.

Čestice koje grade jezgra i same su složene, sastoje se od kvarkova; danas nema dokaza da je elektron složena čestica. Broj protona u jezgru zove se atomski broj i ima presudan uticaj na hemijske osobine elementa. Elemente je pogodno sortirati upravo po atomskom broju i smestiti u hemijsku matricu koju zovemo Mendeljejev periodni sistem elemenata.

Hemijska matrica koju zovemo Mendeljejev periodni sistem elemenata

Broj neutrona u jezgru datog elementa nije jedinstven; mogu postojati izotopi nekog elementa – oni se međusobno razlikuju po broju neutrona u jezgru. Neki izotopi nisu stabilni: tokom vremena nastupa radioaktivni raspad atoma na čestice niže hijerarhije. Razlog za ovo je činjenica da sila koja drži jezgro na okupu ima veoma mali domet. Ako prečnik atoma prevazilazi domet sile, čestice koje se nalaze van dometa napuštaju jezgro. Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (III)”

Ground control to Major Tom

Slavnog 12.11.2011 godine, u 19:00 pušteno je, nakon godinu i po, u rad svih šest traka beogradskog mosta Gazela. Tim povodom, srećnici koji u Beogradu ne žive imali su čast preskočiti ushićenje lokalne televizije Studio B. Novinari imenovane televizije su tokom procesa izveštavanja o srećnom događaju veoma, veoma često napominjali da je Beograd dobio-takoreći-nov-most. Kada kažem veoma, veoma često, pod tim podrazumevam svaku rečenicu. Kad se o dotičnoj frazi razmisli, nijedna reč koja je čini nije tačna. Beograd nije ništa dobio, on taj most sve vreme ima. Takoreći novo može i jednostavnije da se kaže: staro. Posao na mostu ni blizu nije gotov – trenutno je samo pušten saobraćaj, a dodatni radovi na obezbeđenju konstrukcije mosta tek slede. Da mi je cilj da budem cinik, kao što nije, rekao bih: Beograd ima stari čardak ni na nebu ni na zemlji. Pa o čemu se onda radi?

Perspektiva u službi otrežnjenja: Gazela iz potpornog ugla
Perspektiva u službi otrežnjenja: Gazela iz potpornog ugla

Radi se o opštem trendu sinergije politike i medija. Znamo mi to, stalno nam se dešavaVarijetet Homo Sapiensa zadužen za ukrštanje sa medijima: PR. Treba da poskupi struja i/ili gas? Nema problema, sad će kakav teniser da uzme par trofeja. I tako redom, znamo napamet: tu su besmislene izjave stranačkih lidera dok u pozadini kadrovici upijaju reči svojih gospodara; scene u kojima političari i njihovi analitičari kuckaju nešto po tastaturi zabrinutog pogleda; puštanje u rad infrastrukturnih objekata kao povod za blagu reč. Ukratko, političari i mediji se prosipaju kao dažd na izmučenu čeljad.

Nastavite sa čitanjem… “Ground control to Major Tom”

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (II)

Osobenosti mikrosveta, kvantna teorija.

Supstancija i energija nisu kontinualni, već diskretni entiteti. Elementarno zrnce energije je njen kvant. Atomi i molekuli su osnovni diskretni objekti tela oko nas; atomi su i sami složeni objekti – njihove konstituente upoznajemo kad stupimo u subatomske sfere stvarnosti. Subatomske čestice ispoljavaju dualizam svekolike materije. One nagoveštavaju i svojstva čestica i talasna svojstva (talasno čestični dualizam). Posebno, svetlost je roj fotona(kvanata svjetlosne energije); kao specifični kolektivitet, fotoni u prostiranju ne ukidaju talasne svjetlosne fenomene.

Foton je jedina poznata stvar u kosmosu koja ne stari.

Skrećemo pažnju da je foton jedina poznata čestica koja može da se kreće brzinom svetlosti. Samim tim, foton je jedina poznata stvar u kosmosu koja ne stari. Pogledajte obližnje drvo: fotoni, koji redom ulaze u vašu rožnjaču i formiraju električne impulse vašem centru za vid, pre toga su se rodili u Suncu, proši orbite Merkura i Venere, prelomili se kroz atmosferu, odbili se od drveta – i u svom tom karambolu nisu ostarili ni sekund. A vi ste 8 minuta stariji nego kad su krenuli.

Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (II)”

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (I)

Kosmogonija, koncepcija Velikog Praska (Big Bang)

Neki ljudi su skloni da pretpostavljeno nekadašnje stanje super-guste materije krste kao početak univerzuma...Ideja koja je ponikla pre pedesetak godina izrasla je u Standardni Model Vasione. Vremensko prostorna evolucija Svega (supstancije i energije) startovala je od beskonačno guste i vruće materijalne tačke – singulariteta.

Za nevolju, neki ljudi su skloni da pretpostavljeno nekadašnje stanje super-guste materije krste kao početak univerzuma. Govore i o trenutku kreacije kosmosa. Bilo bi korektno reći najranije doba o kome imamo ili ćemo ikad imati neku naučnu informaciju. U svakom slučaju potrudimo se da sintagme te vrste što manje upotrebljavamo. Tako ćemo bar izbegavati neželjene metafizičke implikacije i nećemo dodatno ubacivati konvencije u fizičke zakone.

Singularitet je eksplodirao°, i do danas imamo širenje i hlađenje Sveta. Tri korpusa naučnih činjenica idu u prilog te teorije:

Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (I)”

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (Uvod)

Green is the colour of her kind
Quickness of the eye deceives the mind
Many is the bond between the hopefull and the damned
(Green is the Colour, 1969)

Prethodni tekst sam završio hipijevskom slikom kineskog prodavca svinjetine obrazovanijeg od Galileja. To sam učinio podozrevajući da će biti nastavka. Usledilo je juseinboltovsko zatrčavanje kroz par širom otvorenih vrata – i tako je pred vama deo teksta mog oca Vukote Babovića (možete misliti, Grba hostuje mene koji hostujem tatu), originalno objavljenog u izdanju Matice Crnogorske za jesen 2010, dodatno obrađen za potrebe Weba, a posebno Suštine pasijansa.

– * –

Ima tome neko vreme kako je jedan poznati i aktuelni političar, svakako ne posebno odbojna ličnost, ruralno dobrodušno priznao, na javnoj sceni, da baš ne zna ko su Betoven i Mocart, i da posebno nije u stanju da njihove živote vremenski situira. Krenula je lavina ciničnog nipodaštavanja, od inserta tog intervjua napravljen je filmić koji je s nasladom izložen na kontakt sajtovima Interneta, zarazna sprdnja do danas nije zaboravljena.

Dakle, paradigma neukosti se može vezati za Betovena. Da li je isti slučaj i sa Njutnom ili Ajnštajnom?

Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (Uvod)”

Jesmo li pametniji od Galileja?

Da li prosečan Homo Sapiens ima prava da se smeje Galilejevim eksperimentima sa strmim ravnima i loptama?

I kao što rekoh onomad, jedna grupica dobrih momaka (momci u duši, inače sve ozbiljni ljudi) često se okuplja u blizini Suštine pasijansa. Budno motre šta se dešava i često komentarišu priloge. Imaju peh da pretežno misle svojom glavom, pa traže mesta na kojima se takva mentalna disciplina smatra vrlinom, a ne manom. Sa zadovoljstvom primećujem da im Suština pasijansa odgovara u takvom nastupu. Tu i tamo ih malo žacnem da posvete svoje razmišljanje ovome ili onome i da to pretvore u saradničko pisanije. U poslednje vreme ne moram ni to: sami prilože.

Ovoga puta, gostujući autor priloga je Miloš Babović.

– * –

Galileo - Nastupao je naučnim mišljenjem o svetu oko sebe u vreme kada je to bilo ravno zločinu.

Prvi moderni naučnik u istoriji, Galileo Galilej, u svoju monumentalnu knjigu Dijalog o dva glavna sistema sveta je uneo divnu poetsku sliku Nojeve barke koja pliva po moru i na kojoj se život odvija potpuno isto kao na kopnu – pušteni sa iste visine, kamenje i pera padaju na podlogu u isto vreme; voda se smrzava na nula stepeni Celzijusa; kompasi pokazuju isti sever. Ovaj tip ideje je sačekao dr Ajnštajna da dobije svoje ime: misaoni eksperiment (Gedankenexperiment). Provera ideje je sačekala gospodina Stivensona da nam podari parnu lokomotivu. I tako, mic po mic, ovu ideju sada stalno testiramo. Dok se vozimo auto-putem (ka Budimpešti ili Beču, svejedno je), deca na zadnjem sedištu prave isti džumbus kao i u stanu. Studentarija izvodi iste kerefeke, bili u Hajd Parku ili u vozu (u Inđiji ili Kalkuti, opet svejedno). I samo zato, sada je prosta i očigledna činjenica da se zakoni fizike ne menjaju pri ravnomernom kretanju (očigledna do te mere da se uči u osnovnoj školi) – u vreme Galileja bila je to nečuvena ideja za koju je bio potreban veliki um.

Nastavite sa čitanjem… “Jesmo li pametniji od Galileja?”

Žuti okvir ili strpljen spasen

Ove jeseni slavim tri decenije od kako sam se prvi put sreo sa National Geographicom. Slavim trideset godina „ljubavi na prvi pogled“, a evo bliži se i peti rođendan National Geographica na srpskom jeziku, koji vodim od samog početka.
Svoj prvi post u životu objavljujem u gostima, što je zadovoljstvo kad imate ovakvog domaćina.

Dakle, vratimo se malo na severozapad Bačke, u Sombor, početkom osamdesetih… Odrastao sam u višenacionalnoj i višejezičnoj sredini, što smatram prednošću, kao i odrastanje na ulicama obgrljenim zelenilom. U idiličnoj atmosferi tabananja u tada još nepoznati svet odraslih jednog dana telefonski poziv je utemeljio, ili isprovocirao moj fatum, sudbinu, ne znam kako bih to nazvao, nisam načisto s tim, kao u legendarnoj pesmi Partibrejkersa „1000 godina“. Poziv je uputio dr Matijas Rill, lekar iz Čikaga, koji je dospeo do Sombora i okoline tragajući za porodičnim korenima. Mog oca, lekara takođe, našao je u telefonskom imeniku. Nije mi bilo prvi put da čujem oca kako govori nemački, ali sam se na neki dečji, čudan način obradovao kada mi je otac saopštio da ide da se sretne sa nekim našim, verovatno dalekim, rođakom iz Amerike.

Cloud Gate u Čikagu - ko nije prošao ispod duge može da prošeta i ispod oblaka a ostane suvNije mene uzbuđivalo inostranstvo. Velika familija rasejana je svud po Evropi, a do svoje desete godine obišao sam više zemalja nego neki moji sugrađani kafana. Pa ipak, željno, s nestrpljenjem sam čekao oca da se vrati. Dečji mozak naslućuje dobre vesti!

Dr Matijas Rill i dr Josip Rill su proveli nekoliko dana zajedno upoređujući podatke i porodična stabla, da bi naposletku ustanovili da jesu neki dalji rod, kao i da postoje varijeteti prezimena (Rill je nastalo od Rüll, a tu su još i Riehl, Ruehl, Ruel, Rüell itd…) o čemu su već imali neke ranije informacije.

Matijas se vratio u Čikago, a mi svojim tadašnjim obavezama. Kad jednog dana, na očevo ime stiže paket. Od Matijasa smo dobili poklon pretplatu na časopis National Geographic! I tako godinama, iz meseca u mesec NG je oplemenjivao naš dom…

Nastavite sa čitanjem… “Žuti okvir ili strpljen spasen”

Dobrodošlica prvom gostujućem autoru!

Dobro došao, bro! Dugo sam očekivao ovaj dan. Drago mi je da su se kockice najzad sastavile kako valja!

Od danas, 28. oktobra 2011. godine u podne, Suština pasijansa više neće biti poligon za pisanije samo jednog autora, nego više njih. Prvi koji mi je pružio ruku na poziv da piše na Suštini pasijansa izlazi pred vas danas, tačno u podne. Ne krijem: simbolika zenita je bitna kao obeležje ovog događaja. To je važan, možda čak i prelomni trenutak za ovo ludo mesto, jer tek sad mogu da kažem da je počelo da raste kako treba.

Igor Rill, novi stalno gostujući autor na Suštini pasijansa. Fotografija potiče iz arhive jednog što se ućutao, a vrlo dobro zna da je sledeći.Dakle, dragi moji, pred vama je najhrabriji i najagilniji od svih pozvanih: Igor Rill. Čovek od akcije, istoričar umetnosti po obrazovanju, erudita po svojstvu, eklektik u duši, vlasnik autentičnog osmeha na slici koju vidite, moj prijatelj. To što je on glavni urednik National Geographica za Srbiju jeste bio motiv da stupimo u prvi kontakt, ali svakako nije razlog što smo se sprijateljili. Igor gaji interesovanja koja su toliko bliska mojima da je on prvi među malobrojnima provalio suštinu pasijansa. Mnogo toga ima sličnog među nama; a opet, on drugačije nego ja gleda na svet oko sebe. Stoga bih bio lud da propustim njegovu dobru volju da zabeleži svoja razmišljanja u obliku dnevničkog pisanja na Suštini pasijansa.

Dakle, zakazujem Igorov prvi post za tačno u podne. U svojoj prvoj priči, podeliće sa nama jednu fantastičnu a istinitu priču o tome kako snovi, oni veliki i pravi, mogu da se ostvare.

Imam razloga da verujem da će Igor ostati sa nama koliko god mu se ovo društvo bude dopalo, a nadam se da će to biti dugo. Za teme se svakako ne brinem; znam da ih u glavi i oko sebe ima mnogo više nego što ima vremena na raspolaganju.

Dobro došao, Igore! Nec Hercules contra duos!