Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Sediš tako u parku, tu stoje nekakva vrata (dekadencija kao opšte mesto u društvu: više ne znaš da li je to neka komunalna sprava ili umetnička instalacija), dođe neki ludak, prođe kroz vrata i… I nema ga više.
Ne propustite epski komentar na 1:50. 
A sad…
Dakle, večita tema: šta bi se desilo i kako bi to otprilike izgledalo kada bi veliki asteroid zveknuo u Zemlju?
Teolozi su rekli svoje, teoretičari zavere su dvaput obrnuli cajger u svojim objašnjenjima, Holivud je još odavno preterao, gubeći vezu sa mozgom još u prošlom veku… Samo još da vidimo šta o tome imaju da kažu oni koji su jedini pozvani da objasne mogući scenario kataklizme – naučnici.
Evo prikaza. Verovatno je izlišno da vas podsećam šta znači HD slika preko celog ekrana.
Danas je jedan od junaka našeg detinjstva otišao na Neko Bolje Mesto.
Nastavite sa čitanjem… “In Memoriam: Leonard Nimoy (1931-2015)”
Malo ti stiska sa lovom, ne znaš šta ćeš i kako ćeš, sve ti o koncu, kad – zazvoni telefon. A ono prijatelj u “Milioneru” traži tvoju pomoć i nudi ti pola zarade…
Nikad ne potcenjuj moć pogrešnog odgovora.
Znate šta: neradni dan je, a i tako ništa ne biste pametno radili u februarsko jutro. Dve su opcije: možete da bistrite politiku i možete da gledate crtaće. Mi znamo šta ćemo, a vi?
Ma, neka ide život: pustite ceo špil. Ima ih jedno šezdeset komada. Ako već nećete da se latite knjige niti da prošetate sa porodicom, Pink Panther maraton je daleko najpametnija stvar koju možete sebi danas da priuštite.
Godina je 3000. Svet je u novom blagostanju, sve se zna šta i kako, svako ima svoje zadatke, slobodnog vremena na pretek, a pragmatična znanja su dostigla svoj vrhunac zasićenja među ljudima. Preostalo je samo da se prisećamo onih divova na čijim plećima smo stajali da bismo videli dalje… čuli bolje… tako nekako.
Ko zna: možda bude čak i gore od ovog. Idiokratija je zaista mogući scenario naše neposredne budućnosti. Preostaje vam samo demagoška uteha da nećete i sami doživeti pad civilizacije… To jest, nadajmo se da nećete.
Ne, nećemo slutiti loše. Ali…
Ne morate da ste stručnjak za NBA ligu, ama ne morate uopšte da pratite košarku, no ipak ćete reagovati na ta dva imena: Michael Jordan i Kobe Bryant su legende čija slava je otišla mnogo dalje od sportske arene.
…A onda se našao jedan zamlata koji je očigledno primetio nešto što drugi nisu, pa se vredno dao u video-montažu. Pazi sad.
Arka je sklopljena. Kiša je počela. Minuti su ostali do potopa. Sve životinje su na svom mestu… Osim jednoroga. Jednorozi! Trči sine Seme, nađi jednoroge!
Jes’ reklama, ali sjajna!
Kako ono kažu: genijalnost neke ideje je u direktnoj proporciji sa jednostavnošću. Obrati pažnju na ovo sokoćalo iz kućne radinosti.
Direktno angažovanje materijala koji se transformiše u smeće (a tek ponekad reciklira) daje nadu za ovaj svet: ako ne zaustavimo ovoliki rast gomila smeća od PET boca, ugušićemo se u njima…
Poznajete li ikog ko ne voli “Leteći cirkus Montija Pajtona”? Koliko znate o toj produkciji? Ne, nećemo vas terati da primetite kako i “Monti Pajton” i “Neven” imaju iste preteče, nego bismo ovog puta hteli da vas podsetim ona one ludačke kolaž-crtaće koji su se pojavljivali u početnoj i odhjavnoj špici, kao i između skečeva. A te animacije pravio je jedini Amerikanac među Englezima, čovek kome je od cele rodne Amerike za sve ove godine ostao samo vrhunski predmet sprdnje: Terry Gilliam.
U sledećem video-isečku. čovek objašnjava kako to radi.
Kad je neko lud, onda tu nema pomoći. A kad je uz to još i genije, bolje ćete proći ako se ne opirete.