Nastavite sa čitanjem… “Lov na miholjsko svetlo (4): Konjići”
Nobelova nagrada za fiziku 2015. godine: Kameleoni svemira
Živimo u despotiji. Ona ume da bude zanosna, baš kao miris sopstvenog prdeža, čak i kada ukazuje na zatvor… ili proliv. Večeras vam nudim sliku boljeg sveta, onog koji radoznalost ne izjednačava sa naivnošću, smeštenog udobno daleko od nas. Priča o ovogodišnjim laureatima Nobelove nagrade za fiziku ima mnogo veze sa vodom, ali to, srećom, nije ovdašnja voda. Uživajte.
Nastavite sa čitanjem… “Nobelova nagrada za fiziku 2015. godine: Kameleoni svemira”
Na kraju nas ostade troje
The curtains are drawn
Now the fire warms the room.
Meanwhile outside
Wind from the north-east chills the air,
It will soon be snowing out there.
Danas sam imao ozbiljnu razmenu misli sa bliskim prijateljima i ostade mi nekakav čudan osećaj posle toga. Ne, nismo se posvađali, taman posla, govorili smo o ozbiljnim problemima za koje niko od nas nema valjano rešenje.
Odlučili smo da pretresemo tu priču ponovo za neko vreme – bićemo malo stariji i, možda, malo lucidniji. Ne volimo da stvari lomimo preko kolena.
Lov na miholjsko svetlo (3): Sunce
Desetobojac
Nismo odavno proveravali šta rade dežurne budale ovog sveta. A pošto niko od ovih današnjih nije mnogo inspirativan, morali smo da posegnemo u arhivu. A tamo nađosmo ovog atletičara i gimnastičara renesansnog tipa…
Nismo odavno proveravali šta rade dežurni pajaci ovog sveta. Pošto niko od ovih današnjih nije mnogo inspirativan, nije bilo drugog izbora nego da posegnemo u arhivu. A tamo nađosmo ovog desetobojca.
A, pa nije to sve. Čovek je univerzalni sportista renesansnog tipa.
Lovačke priče vozača S.: Ja i Stiv, nokat i meso
I šta veliš, idete na koncert? Kako se taj zove? Da, čuo sam, kako da nisam, eh, kad sam ja vozio gitariste… I u kojoj sali svira? Ma, obišao sam ja to sve po Evropi… A, u Areni svira! Pa kako, je l’ ima tamo struje? I kažem, ej, kad sam ja vozio sve te muzičare po Evropi! Ima jedan, taj je, kažu, treći najbolji gitarista ne svetu, njega sam vozio, ej, pa gde sve nismo bili, ne znam da li znaš, zove se Stiv Vej, kažu da je on… Vidi, vidi ovog idiota kako vozi, gde ćeš majku ti je…. I kažem, vozio sam ih sve! A kako kažeš da se zove taj tvoj gde vi sad idete? Ma da, znam ga, Amerikanac!… A, Englez!
Pazi ovako.
Nastavite sa čitanjem… “Lovačke priče vozača S.: Ja i Stiv, nokat i meso”
Cig… ovaj, Romkinja
In my sleep I see her begging
Preaching please
Although her body is not mine
I ask now why God why
Iskusni rokeri će i od šalala pesmice napraviti odličnu obradu. House hit pevačice Crystal Waters iz 1991. godine, čak i sa onim “La da dee la dee da”, zvuči sjajno u ovoj verziji.
Lov na miholjsko leto (2): Dečaci
Ajde da se fejZbučimo, da nam oči sjaje…
“Šefe, zašto si se ućutao? Reci i ti nešto!”, rekoše mi.
Odgovor je izrečen i neki su ga čuli, ali sam ga se i ja uplašio, pa sam odlučio da ga ne prenosim ovde. Najzad, valja da pazim u slučaju da vaša deca ponekad pogledaju u pravcu ekrana…
Dragi naši,
Evo, došao je i taj dan, konačno, da se rastanemo od zdrave pam…. (uh, pobrkao sam papire, jebote…. aha!) …je i taj dan… kad s…mo najzad učinili taj ključni korak u praz… taj korak u bolje sutra, koje i vama želimo a kako ste vi jeste li svi zdravo je li strina najzad zdek…. (uh, opet! pa rekao sam ti da staviš u fasciklu!)… …lje sutra, koje nam daje nove mnogu…. mogućnosti da vam budemo bliže i vi nama budete bliže, je li tako, da. K-hm…. Eeee…
Ovako nećemo stići daleko. Hajde da pokušamo ispočetka.
– * –
Dakle, dragi naši, eno nas i na fejZbuku. Ali ne više gerilski, kao do sada, već zvanično, čak smo i aplikaciju angažovali.
Nastavite sa čitanjem… “Ajde da se fejZbučimo, da nam oči sjaje…”
b.u.d.a.l.e.
i tako me danas, po ko zna koji put, isekoše. ne mislim pritom na struju, mobilni, kablovsku– redovno ti ja plaćam te namete, ne može se u domaćinstvu bez civilizacijskih tekovina. isekoše me u saobraćaju, što i nije toliko nefrekventna pojava što zna svako ko se lati volana u ovom gradu.
problem je što sam u svemu tome primetio šablon (srpski: templejt, patern) isecanja, vazda su to neke sojke koje divane telefonima dok se vozikaju i pritom mare za ostale učesnike u saobraćaju ko za lanjski sneg. jeste da nam žene vazda nabijaju na nos da su, za razliku od muškog sveta, sposobne za obavljanje više poslova istovremeno (srpski: multitasking), ali taj aksiom pada u vodu kada jedna od tih radnji podrazumeva priču, pošto kao primarna preuzme većinu resursa izvođača, te ostale aktivnosti odu u pozadinu (srpski: bekgraund, dupe).
što je najgore, pažljivi posmatrač će otkriti i šablon unutar šablona – nikada te neće saseći cura u jugiću, puntu ili nekom sličnom ekonomskom prevoznom sredstvu, već vazda domaćica u nekom besnom džipu kojoj je dupe negde u visini tvoje glave. nijedna od njih ne koristi plavi zub (srpski: blutut), valjda joj se to ne uklapa u ostatak modnih detalja (srpski: asesoari), ili joj je mučno da traži od dragog (srpski: investitor) da se još i za to isprsi kad je već iskeširao za prevozno sredstvo (a imaju i neke super cipelice koje je videla pre neki dan pa ne može sad da zamoljeva i za ovo i za ono).
stoga se mišljam da napravimo neku malograđansku inicijativu, to je moderno ovih dana, gde bismo prikupljali priloge za nabavku slušalica (srpski: hedset) pomenutim personama. evo bejah vredan te sam već smislio naziv akcije: bluetooth u dobrim automobilima lepršavih eukariota, skraćeno b.u.d.a.l.e.
ako svi po malo doprinesemo, kao zajednica, naše ulice će biti bezbednije, jelte? tjah.