Nastavite sa čitanjem… “Dani ludaje 2015 (1): Banatski fruštuk”
слабо диваним норвешки
е, деране, са’бих ти реко пар ствари ал’ прво да видимо ово око писања. шо данас пишем ћирилицом? па, за то има седам јаких и ваљаних разлога, као прво они твоји мангупи ми украли латиничну тастатуру, а под два, јер би писано “свако има право да писе како хоце” и под три, такође би писано “писи као сто говорис а цитај како је написано”. а друго, ‘тео сам да почнем ово данашње писаније тако да изокола поменем извесног покретно-телефонског добављача услуга, ал’ кад боље размислим, нисам ја са њима ни у каквој завери ћутања, нисмо се никад договарали да им име не спомињем, дакле тај блентави теленор ме упорно шпанује. нисам добро казо, а? штанцује? штицује? шпикује? а без ш, то како би они казали “није с него с”. е, то, спамује! Nastavite sa čitanjem… “слабо диваним норвешки”
Ne možeš biti toliko jaka
Kada se pamet spusti tamo gde ne bi trebalo da bude, velike šanse su da će da dođe do belaja. To zna svaki iskusni muškarac i trudi se da do takve “situacije” nikada ne dođe, ali… Čudni su putevi kojima se hormoni, fermoni, i još neki slični pojmovi iz medicine koji se teško pišu, a još teže pamte, kreću. Posledice dobro znamo. Sa željenim se borimo celi život, a one neželjene se rešavaju na razne načine.
Did they tear it out, with talons of steel
And give you a shot, so that you wouldn’t feel
And wash it away, as if it wasn’t real
It’s just a mistake, I won’t have to face
Don’t give it a name, don’t give it a place
Don’t give it a chance, it’s lucky in a way
Kada se pamet spusti tamo gde ne bi trebalo da bude, velike šanse su da će da dođe do belaja.
To zna svaki iskusni muškarac i trudi se da do takve “situacije” nikada ne dođe, ali… Čudni su putevi kojima se hormoni, fermoni, i još neki slični pojmovi iz medicine koji se teško pišu, a još teže pamte, kreću.
Posledice dobro znamo. Sa željenim se borimo celi život, a one neželjene se rešavaju na razne načine.
Utovar nedeljom, 11. oktobar
…Uvek je spreman na volej, pa taman se sve završilo autogolom.
Gorepomenutim rečima, jedan od najmršavijih samuraja Skoja opisao je (iz duboke perspektive viđeno: uvredljivo entuzijastičnu) karakteristiku Šefa samurajskog da se zaleti u nepoznati rezultat. Iako je taj samuraj imao druge motive za svoju kvalifikaciju, nehotice ili namerno je pogodio suštinu jedne važne stvari.
Rizik je lajtmotiv preduzetništva, ali je neophodan i kao pogonsko gorivo već postignutog uspeha u svakoj delatnosti. Drugim rečima, nema sigurnosti da će bilo koja ideja zauvek opstati na površini. Štaviše: neće. Vaš posao je da svaki uspeh transformišete u novi kvalitet ako želite da održite uspešnost. Da li ćete pritom učiniti niz malih pomaka u svakom sledećem koraku ili ćete potpuno transformisati svoj nastup, druga je tema: to su samo varijacije iste namere. I autogol je gol, ako ćemo mak na konac: biće to nečiji uspeh.
Klinačka zajebancija
Are teenage dreams so hard to beat?
Everytime she walks down the street
Another girl in the neighbourhood
Wish she was mine, she looks so goodI want to hold you, want to hold you tight
Get teenage kicks right through the night
come on
Ju-huuuuuuuuuuuuuuu! Baš to sam uzviknuo kada sam je prvi put čuo. Potpuno isti je osećaj i posle skoro četrdeset godina od izlaska ovoga singla.
Lov na miholjsko svetlo (6): Prolaz
Kapljica
Aerodinamična linija, korišćenje lakih magnezijumskih legura, V8 motor… ništa neobično, rekli biste do momenta kada čujete da je prvi takav automobil napravljen 30ih godina prošlog veka u Čehoslovačkoj. Proverite šta je sve naš saradnik video na hodočašću po Tatrinom muzeju.
Teče prva petoljetka 1930ih. Uzmete idealni aerodinamični oblik kapljice i presečete ga na pola po dužini. Pola kapljice ima dvesta kila manje od dve tone, vazduhom hlađeni V8 motor od sedamdesetak konja sa bregastima u glavi, suvim karterom i polukružnim komorama za sagorevanje, mesta za šest putnika, hidraulične kočnice i može autoputem da vozi 150 kilometara na sat. Naravno da niste još pogodili, a niste ni čitali, jer nije reč o naučnoj fantastici. To čudo je proizvedeno u samo 255 primeraka pre 80 godina. Čudo je Tatra T77, rodonačelnik aerodinamičkih serijskih automobila.
Septembra 2014, za prepunim stolom jedne od praških kafana, dogovorio sam se sa Milošem da ćemo nas dvojica, čim se ja opet dokopam Praga, da odemo u posetu – ne: na hodočašće! – Tatra muzeju u Koprivnicama. Naravno, predviđeno prevozno sredstvo za to je bio Milošev žuti VW412 Variant, jer je pravi način da se ide u posetu vazduhom hlađenim legendama samo vazduhom hlađenim autom. Pretposlednjeg dana septembra 2015. smo, po dogovoru, krenuli na put, na žalost ne Miloševim žutim Variantom, čiji motor čeka zasluženu operaciju, a ni njegovim belim Variantom čiji šupljikavi grejači nisu u stanju da se nose sa hladnim češkim septembarskim jutrima. Zato neću ni pominjati prevozno sredstvo, nego ono što nas je dočekalo 350 km od Praga, skoro na tromeđi Češke, Slovačke i Poljske.
Ratna priča
Svojevremeno sam u jednom od ovde objavljenih tekstova pomenuo Mikea Batta i pri tome ustvrdio da on nije ni malo naivan igrač. U međuvremenu sam uspeo da dođem do dela njegovog bogatog opusa i da ga preslušam.
Zaključak? Engleskih ekscentrika nikada nije dovoljno.
Lov na miholjsko svetlo (5): Ranko
Ptica selica
There’s a lump in my throat and an ache in my heart
There’s tears in my eyes ‘cos we’re an ocean apart
There’s nothing quite as real as being on my own
Nothing quite as true as being all alone
Knedle u grlu i bolovi u srcu su siguran znak za svakoga muškarca da je ona otišla.
I džaba je Wayneu Husseyu da tužno jeca i da se nada – iskusni muškarci znaju da taj film više neće gledati. 