Neka to ne bude u proleće

Tradicionalno, Balkanci su nemarni & aljkavi kada je bilo kakva (h)istorija u pitanju, pa više volimo da je relativizujemo u zavisnosti od dnevno-političkih potreba nego da utvrdimo činjenično stanje. Ako uposlimo Tražilicu na Allmusicu i u nju kucnemo “great American songbook” dobićemo više od 24.000 pogodaka u kategoriji albuma.

Nisam proveravao broj, mada uopšte ne sumnjam u njega. Tehnologija je, u svojoj suštini, “glupa” i ne laže.

Pravo pitanje je, u stvari, da li ćemo ikada imati nešto što se zove “The Great Yugoslavian Songbook“? Naša “pesmarica” je jako bogata, pa kada mogu Amerikanci da je sastave, zato to ne bismo mogli i mi?

Nastavite sa čitanjem… “Neka to ne bude u proleće”

Veličina je bitna… relativno

Kada se čovek okrene oko sebe (posebno ako živi u gradu), možda tek u posebnom trenutku nadahnuća shvati da dobar deo onoga što vidi nije postojalo pre njegovog rođenja. I to je prava snaga nauke: oruđa koja daje za stvaranje jednostavnijeg, boljeg, lakšeg. Korisnijeg. No, da bi nauka došla do praktičnih rešenja, neophodno je dati joj i novca i vremena da akumulira… rekao bih unutrašnju energiju tumačenjem nekih, u svakodnevnom životu potpuno nebitnih pojava. Recimo:

Nemam pojma koji to uređaj u našoj kući može da zahvali svoje postojanje dokonom naučniku kome je bio potreban način da izmeri veličinu zvezde Rigel, pa je u tu svrhu smislio sasvim novu tehnologiju… ali sam siguran da takav uređaj postoji.

Da, potpuno sam siguran.

Kako vreme prolazi

It’s still the same old story
A fight for love and glory
A case of do or die.
The world will always welcome lovers
As time goes by.

Veliki je problem izabrati prikladnu pesmu za godišnjicu. Sve su poprilično ljigave i u njima se podrazumeva da je srećan početak imao i srećan kraj, na kalup Stojnićevih stihova “večeras na dan našeg venčanja”. Majka mu stara, zar se ne možemo prisetiti događaja koji je bio divan sam po sebi, bez obzira kako se završio i bez podrazumevane patetike? Eto zadatka za nove naraštaje muzičara a, do tada, hvala starim majstorima…

Anamorfoza

Celog života čuvam mogućnost da osetim strahopoštovanje prema ljudskim sposobnostima koje nemam. Evo baš je u subotu poljski fudbaler Levandovski dao gol onako kako nikada nisam umeo. A jedna od glavnim stvari za koje sam oduvek imao dve leve ruke jeste crtanje. Zato svaki put ostajem zapanjen kada vidim crtačku rutinu, posebno kada se radi o tehnici koja koristi pravila anamorfoze, što je bezobrazluk po sebi. Recimo:

Spektakularno.

Vukotinjanje (II): A

Moglo je to bolje. Ustavnu povelju kao da su pisali uz vjetar.

ADIODASO

Marka sportske opreme za disciplinu pretrčavanja iz urušenih partija u profitabilnije. Adiodaso oprema je udobna, lagana, preporođuje. Bio je i jedan ovakav slučaj: čovek koji se iz Instituta nuklearnih nauka u Vinči vinuo u nebesa meditativnih visokoletača, na brzaka je oblačio Adiodaso opremu i srušio se iz patriotskih visina u – Novu saveznu narodnu skupštinu! Udes je preživeo, za razliku od nekoliko zgranutih građana.

AEFEKTNA REČ

Ne znam ko je rekao, jer svi ponavljaju, da reč seče kao mač. Posle se iznosi da je progovorena u afektu, pa zvuči kao izvinjenje i ništa više. Na glasu je i efektna reč, koja pogađa u srce problema, sa minimumom glasova. Ali, to samo znači da efektne reči mogu – da rane u srce kao koplje. Sa odsečenom glavom, ili probodenim srcem, svejedno je. Hajdemo da uvedemo aefektnu reč. To je efektna reč rečena u afektu, a koja je ubila čoveka. Nabijanje čoveka na reč. Zgodno je i za epitafe: ubi ga aefektna reč.

Albukerki

Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (II): A”

Seti se naše ljubavi

Već dugo razmišljam o tome da napišem serijal o jugoslovenskoj pop(ularnoj) muzici. Možda ovo pop i nije najsrećnija kategorizacija, ali nema veze. Bitno je da izbor muzike koji je ilustruje bude interesantan.

Dobro znamo šta se sve na jugoslovenskim prostorima izdešavalo u protekle četvrt decenije. A nije sve bilo baš tako loše…

I dok se se ja sve nešto nećkam, u film mi upada Junior koji ima želju da me proveri šta radim. Na preskok mu puštam nekoliko muzičkih uzoraka, a on ih komentariše:

– Ćale, ako ti to ne napišeš, kako će moja generacija uopšte znati šta se dešavalo u to doba. A muzika je super…

Osokoljen podrškom mladosti, počinjem da se prisećam…

Nastavite sa čitanjem… “Seti se naše ljubavi”