Narednih nekoliko dana (trenutno ne znam još tačno koliko, pošto još uvek sređujem fotografije i utiske) u ovoj rubrici moći ćete da pratite foto zapise s mog skorašnjeg desetodnevnog puta po istočnoj Srbiji.
Tetovaže, ali trodimenzionalne
Da vidimo prvo šta živi ljudi mogu i smeju:
Ako bih bio primoran da odaberem jednu ljudsku aktivnost prema kojoj gajim najdublju odbojnost – a da ne pričamo o narkomaniji i ostalim pedofilijama – morao bih da ukažem na tetoviranje. Ima tu, svakako, ličnog animoziteta prema iglama, ali je u osnovi moje nezainteresovanosti za crtanje po telu ipak činjenica da se radi o nereverzibilnom procesu: učinjenom poslu manje-više mane nema (videti priču Tetovirani život Dušana Radovića).
Carillion
U želji da svom delanju daju na „težini“, rokeri, mahom oni koji imaju formalno muzičko obrazovanje, često su posezali za temama iz „klasike“. Ili su se barem trudili da svoje radove upakuju u aranžmane koji su zvukom simulirali „klasiku“. Dosta takve muzike sam čuo, a rezultati su se kretali od, uglavnom, prosečnih, do totalnih promašaja.
„Klasičari“ se, radije, drže svog okruženja. Mada se dešavalo i da neko od njih zaluta u rokerske vode.
Gitarista John Williams nije samo virtuoz već i svojevrsni brend. Reputaciju vrhunskog izvođača zaradio je tokom šezdesetih, pa je u jednom trenutku poželeo da se poigra sa rokerima. Njegov album Changes (1971) nije epohalan, ali je ugodan za slušanje sa čudnim repertoarom – od Baha, preko Đanga, do Bitlsa.
Utovar nedeljom, 12. april
Dok Šef i dalje jede neoverenu zaher tortu u jugozapadnom prikrajku Mariahilfer Straße, a vi se pitate šta ste Bogu zgrešili da morate svakog Uskrsa da doručkujete tvrrrrrdo kuvana jaja, sa svih strana od jutros stižu usklici radosti onih koji su Veliki post proveli u ubeđenju da je njegova suština u uzdržavanju od masne hrane…
Radujete li se Uskrsu. Radujete li se tucanju? Jeste li spremili jaja za danas i naredne dane? Radujete li se prenosu iz Skupštine i prenosu Blagodatnog ognja iz Tel Aviva? Uzgred, valjalo bi pitati bajne srpske novinare da li se piše veliko slovo B u reči “blagodetni”?
Što ‘no reče neko – Da nije smešno, bilo bi komično. Opet se pare poreskih obveznika troše nenamenski. I nebitno je da li je tako planirano u zakonskim aktima kojima je definisan državni budžet za ovu godinu, bitno je da se pare namenjene vojsci troše za religijski crkveni običaj. A crkva kô da je prijavila mesto prebivališta u nekom poreskom raju, pa u ovom (kao i svim drugim slučajevima) ka budžetskoj kase se obraća rečju daj, a nikad rečju na.
I nije to samo pitanje troškova angažovanja Vojske Srbije, jer trošak za vojnike koji će stajati ispred Skadra na Bojani Hrama Svetog Save postoji postrojavali se oni tamo ili ne. Pitanje je i troškova transporta iz Izraela do Srbije, a onda i duž Srbije (sa Kosovom), pa onda širom brdovitog Balkana, kao i svih onih koji će uzimati praznične dnevnice šetkajući se i pokazujući svoje iskeženo lice. Očigledno se ima para za dokazivanje nedokazivog, a nema se para za lečenje bolesne dece.
Možda bogougodnjaci misle da se deca leče molitvama, dok se oni sami za sopstvene potrebe i ne prijavljuju u red na magnetnu rezonancu. Za njih taj red ne postoji.
Tamna strana duge
Danas je Uskrs. Po definiciji nedelja, dakle dvostruko opušten dan. Ne žurimo nigde. Zavalite se u fotelju, podesite zvuk na smireno i startujte video:
Šta je sad ovo, majko mila? Nemam pojma. Na Wikipediji grdno nešto piše, ali ništa ne pomaže. Nego, mislim se… Kakve veze ima šta je, sve dok je muzika dobra. Najbolja.
Život je onakav kakvim ga napraviš
Baby, life’s what you make it
Can’t escape it
Baby, yesterday’s favourite
Don’t you hate it
O grupi Talk Talk pisano je na ovim stranicama pre skoro dve godine, te se nećemo ponavljati. Dan je lep, uzmite svoju ljubav za ruku i uživajte u suncu, napravite svoj život još lepšim.
Ој, кафано: само шанк, нема столица
И на крају америчког дела овог кафанског тумарања, један шанк. Још боље, пиће је бесплатно. Где то има? Па, било је тога код нас и пре рата, “сваком ко ми пошаље 20 динара бесплатно шаљем један…”. Јер ово је вашар, изложбени простор кошта као она кајгана, два-три пива приде неће ником пореметити буџет.
Ту се отприлике завршила и моја каријера штандуље. Нисам то давно радио, претходни пут ваљда још 1995. али могу да се похвалим да сам и ово октобра 2007. издржао са осмехом и на ногама. А требало се нацртати ујутро у девет, па терати до шест поподне, а онда би нас потерали у суседну салу да видимо презентације стручних излагача, и да попијемо нешто.
Не сећам се да ли сам за ову фотку истрчао раније пре него што ме стигне гужва, или је ово касније кад је раја почела да се разилази (јер треба се пресвући за вечеру). Судећи по броју флаша у овим кутијама, биће да је ово друго.
Nastavite sa čitanjem… “Ој, кафано: само шанк, нема столица”
Čovek
Pre svega da pogledamo jedno mišljenje o civilizaciji Homo Sapiensa.
E sad. Priznajem da nisam pesimista koliki je tvorac ovog rada. Konačno, trend zagađivanja u zapadnoj civilizaciji, glavnom generatoru i napretka i njegovih izduvnih gasova, jeste u opadanju, tu nema zbora. Danas je zagađivanje stalno mesto zemalja trećeg sveta, recimo Zapadnog Balkana. Ali, kako vreme prolazi, približavam se ovakvom, defetističkom viđenju stvari. Tome pre svega doprinose moje učestale posete Upravnoj zgradi preduzeća u kome radim. Ali, to je neka druga priča.
Vukotinjanje (I): POČESTO DUNE KABADAHIJI
Što je tražio to je i dobio: sad je pljunuti patriota.
Bože mili uda velikoga!
Koji šćaše po zemlji Srbiji,
Po Srbiji zemlji da prevrne:Tradiciju gizdavu gospođu;
Istoriju staru al držeću;
I Prosvetu damu od manira;
I Kulturu maloletnu curu.
Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (I): POČESTO DUNE KABADAHIJI”
Varijacije
Dobro poznata priča u mom esnafu počinje ovako: “Majka je imala dva sina: jednoga pametnog, a drugi je bio informatičar…” Opppps… Počeo sam pogrešnu priču da citiram, ova nije bitna za današnji tekst.
Idemo pravu.
Majka je imala dva sina: stariji je postao najbogatiji engleski muzičar, a mlađi nije bio informatičar već talentovani & ugledni čelista.
Očito je da nisu u pitanju braća Jagger. 