Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
O ljubavi svi oko nas sve znaju. Samo, ma koliko se trudili da proniknemo u suštinu ove reči koja bi trebalo da bude sublimacija svih plemenitih osećanja koja žive u nama, najčešće nam to ne uspeva. Ljubav je i dalje maglovita reč koja nas tera da svakodnevno preispitujemo odnose sa ljudima oko nas, ne bi li pronašli njeno pravo značenje.
Već smo konstatovali da je na ovu temu ispevano bezbroj pesama, a današnja je imala čudan životni put.
Današnjom fotografijom završavamo još jednu retrospektivu radova Predraga Mijailovića. Za nju autor kaže: “Fotografija je nastala na Avali… Volim da fotografišem u magli, zato što obično doprinese boljoj atmosferi na fotografiji.”
Holivud nikad više neće prihvatiti da sve to što radi može i drugačije. Razlog je proste, dolarske prirode, vrlo ubedljiv među ljudima opsednutim zaradom kao lajtmotivom cilja. Nama ostaje samo da se nadamo boljem. Ali bolje biti neće dok god ne odgledate deset filmova zaredom, pri čemu nijedan od njih nije na engleskom; i dok to ne učini većina vaših poznanika, ne kukajući pritom da ih boli mozak od gledanja filma.
Mršavu nadu nam daju neki nezavisni autori koji su očuvali obraz čak i kad su počeli da barataju holivudskim parama. Sad je, pak, važno, da i neki novi, mladi, sledeći autori dobiju svoju šansu. Možda ne kao Tarantino, ali barem na portalu Vimeo. Evo, ovako.
Jedan od žanrova o kome se oduvek slabo pisalo je Celtic rock. Za one koji nisu sigurni šta se iza ove kovanice krije, da objasnimo stvar – to je muzika koja je duboko ukorenjena u nasleđu Škotske i Irske, a izvodi se na mešavini tradicionalnih instrumenata (gajde, violine, razne frule, itd) i modernih.
Ako ste pomislili da su ovaj žanr osmislili Thin Lizzy sa antologijskom obradom pesme “Whiskey in the Jar“, odmah da vam kažem da nije tako. Stvar je krenula nekoliko godina ranije.
“Fotografija je nastala u Subotici…” kaže Peđa. “Moja dobra prijateljica Olja, koja je fotograf i čije ste fotografije takođe imali priliku da vidite ovde, pomogla mi je u realizaciji. Uradio sam malo dužu ekspoziciju iz ruke kako bi se Olja “utopila” u linije.”
Šta reći? Braća Rusi znaju kako se čisti autoput.
I nemoj da bi neki, razumeš, uložio neku primedbu.
Čini mi se da će uskoro smena generacija. Deca se svakodnevno motaju oko nas, pa i ne primetimo kako očas odrastu i počnu da nam dele lekcije. Kada je Junior završio sa pubertetskom HM fazom i dugom kosom, sa znatiželjom sam iščekivao na koju stranu će da krene.
Kako u domen vaspitavanja dece ne spada i nametanje muzičkog ukusa, bio sam prilično iznenađen šta mu se sve našlo u telefonu. Ne šarmiraju se današnje devojke pesmama Johnnya Casha. 
Peđa za današnju fotografiju kaže: “Fotografija je nastala u blizini Kopenhagena po vetrovitom danu… Pokušao sam da prikažem teksture i zabeležim atmosferu koja me je očarala.”
O nemačkom jeziku vlada stereotipno mišljenje da je precizan, ali složen i tvrd za uši. Šta je od svega toga istina? Da proverimo:
Pa sad, nije da nije…
Čegbre, ima još.
U vreme kada sam bio klinac, zanosio sam se mišlju da ću, jednoga dana, uspeti da sakupim veći deo albuma koji su se nalazili u katalozima. Ispostavilo se da je to “sanak pusti” – diskografske kuće brže su se štancovale ploče nego što sam ja finansijski napredovao. Kako je do toga doba moja kolekcija vidno napredovala, više i ne razmišljam kako da dođem do nečega što me interesuje, već o tome šta da radim sa očiglednim viškom. Veći deo kolekcije verovatno više nikada neću provući kroz uši.
Posebna teškoću predstavljaju autori sa megalomanskim ambicijama i neobuzdani talenti skloni kolaboracijama koji izdaju po više albuma u toku godine. E, tu se tek treba snaći. 