“Želeo sam da napravim fotografiju Amsterdama koja neće biti klasična razglednica…”, kaže Peđa. “Pomogao mi je galeb koji je bio raspoložen za poziranje.”
Gravitacija u okeanu
Kada ukrstiš plutanje u vodi sa morskom struyjom, pa sve to snimiš tak oda se izgubi pojam šta je gore, a šta dole, dobiješ ovako nešto:
Fascinantno.
Mala filmska muzika
Retki su dani kada sa Juniorom pijem jutarnju Nesicu. Nikako da uskladimo tajming – on zbog svojih ortaka koji žive u drugim vremenskim zonama leže kasno, a ustaje u vreme kada sam ja već i zaboravio da li sam toga dana popio kafu. Dok krmeljamo i pokušavamo da se priberemo, vrtim neku muziku sve pokušavajući da ubacim crvića u glavu koji će vredno da rovari po mojim ganglijama ne bih li, na kraju dana, konačno napisao tekst.
Ovoga jutra Junior je odmah ispalio predlog. Piši o nekoj filmskoj muzici, rekao je, to sigurno do sada nisi radio.
Džabe sam ga ubeđivao da većina muzike tog tipa slabo funkcioniše van gledanja u ekran pa nema smisla gnjaviti čitaoce time. Kako ne bih došao u situaciju da mi se roditeljski autoritet sruši kao kula od karata, obećam mu da ću nešto da napišem i na tu temu.
Bolje da nisam.
Empathy
“Fotografija je nastala u Ivanovu…”, kaže Peđa. “Još jedan dokaz da je pas najbolji čovekov prijatelj!”
Pogled u Sunce, pet godina
Ovo što ćete sada videti nije animirani film, već tzv. stop motion film, dobijen nizanjem fotografija uslikanim u nešto dužim, jednakim vremenskim intervalima (koji u ovom slučaju iznose oko osam sati). A neobična slika je posledica korišćenja specijalnih filtera koje naučnici koriste za posmatranje heliosfere.
Pazi sad.
Polarna svetlost
Build me a ladder to the northern lights
So I can watch them from the sky
Promise the air won’t lose its winter still
That the dusk won’t pass me buy
Tek što je pesma stigla do ove strofe, koja je prvi refren, morao sam da uzmem lupu. Cvikeri više ne pomažu kod čitanja tekstova koje odštampaju na omotima diskova. 
Shadowman
Ove sedmice gledaćemo radove našeg starog poznanika, Predraga Mijailovića.
Tzv. praznično raspoloženje: crtaći!
Znate šta: neradni dan je, a i tako ništa ne biste pametno radili u februarsko jutro. Dve su opcije: možete da bistrite politiku i možete da gledate crtaće. Mi znamo šta ćemo, a vi?
Ma, neka ide život: pustite ceo špil. Ima ih jedno šezdeset komada. Ako već nećete da se latite knjige niti da prošetate sa porodicom, Pink Panther maraton je daleko najpametnija stvar koju možete sebi danas da priuštite.
Kako se boriti s usamljenošću
And the first thing that you want
Will be the last thing you ever need
Aham… da vidimo. Osmehuj se sve vreme. Glancaj zube do besmisla. Oštri ih lažima.
Smeješ se svakoj šali. Slepo vucaraš svoje ćebence. Puniš svoje srce dimom.
Hm, uistinu pomaže…
Utovar nedeljom, 15. februar
“Nemamo dovoljno para da kupe železaru.”
Žale nam se čitaoci, neki dobri ljudi… Pa dobro, samo dvojica njih (ali jedan po jedan) da bi utovar trebalo da ide svakodnevno: jednom nedeljno nije dovoljno često, kažu, voleli bi da čitaju takve sadržaje svaki dan, zabavlja ih.
Pa, čitajte, dragi prijatelji: idite na portale raznih medijskih kuća, čitajte blogove angažovanih ljudi, pokušajte i sa televizijom ako se usuđujete, pa sami izvlačite poente. Može se čitati između redova i dok čitate vesti i prikupljate sve informacije na drugim mestima. Štaviše, mi tako često i sami pravimo neke sadržaje: pročitamo između redova, pa samo to isto prenesemo u svoje priloge, takođe između redova.
A da objavljujemo utovare svakodnevno… Ne, to se neće desiti. Suština pasijansa nije mesto za popunu vaše dokolice, što je i glavni razlog što ovde dolazi stotinu puta manje ljudi nego na kopirajterske blogove. Mi smo svesni činjenice da je razmišljanje svojom glavom najteža disciplina poznata ljudskom rodu, pa zato tako malo ljudi uopšte nalazi za shodno da razmišlja, i zato je to olimpijska nedisciplina. Ukoliko nađete za shodno da svakog dana čitate između redova i mimo Suštine pasijansa, a da pritom ne očekujete da vam iko plati za to, baš kao što ni nas niko ne plaća za ovo pisanje, tada smo postigli svoj cilj.
A kako ćete vi znati da ste uspeli u svom nastojanju? Tako što ćete početi da preispitujete sve što budete pročitali na ovom blogu (a potom i na drugim mestima). I potpuno je svejedno da li ćete to činiti da biste osporili naše reči ili da biste ih iskoristili da saznate više (i opet, na nekim drugim mestima). Koji god ishod od tih bude zabeležen u vašem slučaju, mi ćemo znati da smo uspeli. Što ono kažu stari Etrurci (Feničani? Kelti? Hotentoti? Sumeri? Tolteci? Iliri? Tunguzi?): ovo je win-win situacija.
Ako smemo da primetimo: pohodite li utovare nedeljom zabave radi, promašili ste sve što se promašiti može. A to je tako tužno.