Imperija uzvraća preko Frankfurta
Parafraza: Star Wars Episode VII u zamahu radova.
Najbolji detalj je na kraju.
Hram kralja
Znate svi onu poslovicu da put do muškog srca vodi preko stomaka. Vešte žene znaju to da iskoriste na pravi način. Još ako je muškarac težak čiraš koji se godinama nosi sa svojom stomačnom boljkom, onda se priča završava još lakše.
Ko još ne želi da se oslobodi bola & mučnine koja ga pritiska?
Lagani korak napred
Ala je neko zaslužio otkaz…
Vazdušni saobraćaj je sve intenzivniji, ali to svakako nije razlog da se procedure na aerodromima shvataju olako. Ovo se desilo prošle nedelje, ako sam dobro razumeo, u Barceloni.
Jan Vennegoor of Hesselink je učinio sve što je mogao
Ludilo je brže od nas. Ludilo je brže i od Useina Bolta.
Za potrebe ove priče, Jan Vennegoor of Hesselin je uspaničen. “Vidite”, kaže Jan Vennegoor of Hesselink ljubaznoj, na čemu insistira uvek zabrinuta javnost, bivšoj šalteruši, sada već koordinatorki za odnose sa stanovništvom, svršenoj polaznici kursa Kako kreditno opteretiti Jana Vennegoora of Hesselinka. Tako počinje monolog Jana Vennegoora of Hesselinka što i nije loš početak, ako se već počinjati mora.
Nastavite sa čitanjem… “Jan Vennegoor of Hesselink je učinio sve što je mogao”
Ovde sa mnom
I hope it’s useful. Don’t show it around too much. It needs a bit of editing. Look, I’ve gotta get to a lunch. Early lunch. You can just show yourself out, can’t you?
It’s a… self-preservation thing, you see.
“Don’t forget the songs that made you smile, and the songs that made you cry”, reče svojevremeno Morrissey. Mnoge pesme predodređene su za jednu ili drugu ulogu, prosto zbog svog teksta, ili atmosfere koju nosi melodija.
Sa druge strane, postoje i pesme koje nas vezuju za određene događaje, koje zbog prirode tog samog događaja mogu imati za nas tužnu ili veselu konotaciju.
No, pogledajte Dido, u klasičnoj primeni umetničke jukstapozicije – smeje se dok peva tužnu pesmu. Dobra tehnika, baš za samoočuvanje, što reče Mark na početku…
Još jedan pozer
Ono kad rešavaš probleme na prvu loptu…
Ko da zastajkuje svaki čas? Te ovom se pije kafa, te onaj bi da puši, te onaj zaboravio da kupi orbit žvake, te ovaj se napucao limunade… A put treba preći relativno brzo. Parola “snađi se”…
Parola “snađi se” nije baš uvek najbolja ideja.
Jesu l’ ovo ženske gaće?
Čitaoci koji redovno prate ovu rubriku prisetiće se kako sam pisao hvalospeve o muzičkom umeću & nadarenosti mlađanog JR Augusta. I tako stigao do Zaboka. Da citiram samog sebe:
What the fuck is Zabok, pomislim. A Gugao, kao da čita moje misli, izbaci rezultat: vukojebina sa manje od devet tisuća duša u Zagorju, za koju i najveći deo Hrvata ne zna da postoji, a kamoli Srbi.
Na pljuckomet od Zaboka nalazi se Grabovec, selo sa “dvesto kućanstava & oko šesto pedeset stanovnika”.
U njemu se rodio Tomislav Goluban, a ženske gaće iz naslova su samo tu da vas namame da čitate dalje. 