Duvanski put: početak

Valja znati izvore. Kad vam lepo kažem. Osim što je dobro stvari postavljati na svoje mesto, to pomaže i kada se izgubite: tada izvori služe kao svetionici.

Ajde-de, znam ja kuda bih dalje, nisam se ni izgubio (bar ne u ovom kontekstu), ali sam sklon da se iznerviram kada ljudi koji znaju manje nego ja (što je, dakle, baš malo) pokušavaju da mi drže predavanje. Da bi stvar bila gora, mnogi koji znaju više nego ja kao da se plaše da izgube to svoje znanje, pa ga kriju od mene. Sreća da ima nekih dobrih ljudi, vrednih oldvejvera, koji će rado ustupiti komadić svog iskustva o temeljnim vrednostima.

E, da: slažete li se da bi bilo dobro da stvari postavimo na svoje mesto, pa ako treba, čak i da krenemo ispočetka? Dobro, tome odgovoru sam se i nadao. Onda, slušaj dobro.

Nastavite sa čitanjem… “Duvanski put: početak”

Iluzija

Čvaknuo me virus, baš kada sam mislio da će da me mimoiđe rednja. Zovem doktorku koja mi se ne odaziva, tipujem da je na još jednom od brojnih usavršavanja o trošku… Ma, neću o tome, ionako sam razdražljiv & povremeno “ujedam”. Ko god da mi se nađe pri ruci.

Kada već nije toliko strašno, daj da prionem na tradicionalne metode. A od malo buncanja neće biti preterane štete.

Nastavite sa čitanjem… “Iluzija”

Grafikon fabule

Pripadam generaciji koju su svim silama pokušavali da ukalupe u jednoobrazno razmišljanje. Jedan od kapitalnih planova na tom putu je bio sistematski sprovođen u osnovnim školama, gde je tokom osam godina, bez izuzetka, đacima kljucano u glavu da se priča razvija tako što ima uvod, razradu i zaključak. I to je to: ni manje, n iviše, ima da bude tako. Kratki pasus na početku, jedan ili dva pasusa razrade (i ne preteruj!) u sredini, a potom jedna ili eventualno dve rečenice na kraju, kao mašnica na misaoni proces koji je doveo do rezultata, a koji najčešće miriši neprijatno.

Može to i drugačije.

Nastavite sa čitanjem… “Grafikon fabule”