Jedna na dan (3-109): 17. oktobar 2013.

Kultni detalj u Miletovoj berbernici, uz stalno uključen televizor koji ima oba kanala (dakle, i RTS 1 i RTS 2), jeste jedna ofucana šahovska garnitura koja izgleda kao da je prošla barem nekoliko ratova u poslednjih trista godina.

Jedna na dan (3-109), 17. oktobar 2013: Šahovska garnitura u Miletovoj berbernici

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-109): 17. oktobar 2013.”

Једна од пре: банатска литица

-То је на оној низбрдици пре кривине.-Којој низбрдици?
– Ма знаш… осети се штогод кад идеш бициклом оданде.
– А, то…

Док сам фоткао Фуџиславом, имао сам обичај да га држим у колима и активирам кад год ми се на семафору укаже нешто времена. Дође згодно, јак зум, изоштрава скоро одмах, дугмиће знам напамет, само нанишаним и шкљоцнем, без много тинцања. Требало би смислити име за тај жанр, нешто као скраћеницу “како сликати успут кад већ не можеш да станеш где хоћеш, а немаш ни кад”. Могло би ту да се наклапа и о уметнику који превазилази ограничења све држећи их се, и о уметничком изразу који налази путиће куд ће да се искаже, и бла бла, а да не заборавим и трућ. Укратко, тешко је фоткати и возити у исто време па још и добро. Јесте, развио сам нешто рефлекса и направио нешто занимљивих снимака, ал’ сам исто тако који пут замало пропустио зелено или кренуо ка јендеку и, најчешће, снимио тону шкарта.

А онда ме нешто кренула карта… добио сам возача. Натакао дугу цев и од куће до баште распалио серију, отприлике по сећању, шта сам све оно хтео да снимим. Као и оно са родама, буде гомила неоштрих снимака јер се изоштрава ручно а мрда се. Ова је успела баш онако како сам замишљао.

(велика)

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: банатска литица”

Nobelova nagrada za fiziku 2013. godine

Šta imaju zajedničko Kraljevska švedska akademija i vlada Republike Srbije?

Osmog oktobra 2013. godine Švedska kraljevska akademija je objavila da je Nobelovu nagradu za fiziku dodelila dr Fransou Engleru i dr Piteru Higsu za teorijsko otkriće mehanizma koji doprinosi našem razumevanju porekla masa subatomskih čestica, a koji je nedavno potvrđen otkrićem predviđene fundamentalne čestice tokom eksperimenata ATLAS i CMS u CERN-ovom Velikom Hadronskom Sudaraču.

Higsov bozon u eksperimentu CMS

Za neupućene, veoma kratko objašnjenje. Problem glasi: šta je to što čini da imamo masu? Laureati su zamislili da čestice (zvane Higsovi bozoni) postoje svuda i tvore nekakvo subatomsko blato kroz koje se kreću ostale čestice, a koje čini otpor kretanju. Taj otpor uočavamo i zovemo masa. Neke čestice prolaze teže (kao Gimli), pa nam izgleda da imaju veću masu. Druge čestice prolaze lakše (kao Legolas), pa nam izgleda da imaju manju masu. Jedna čestica, zvana foton, nosilac elektromagnetskog zračenja, uošte ne oseća ovaj otpor i stoga ona uopšte nema masu, i shodno tome, mora da se kreće brzinom svetlosti. E, te čestice koje grade blato su prošle godine detektovane, dokazano je da postoje.

Pošto vam objašnjenje nije pomoglo, evo muzike:

Nastavite sa čitanjem… “Nobelova nagrada za fiziku 2013. godine”

Nema više heroja

O svom traumatičnom susretu sa punkom već sam pisao. Srećom, tih zlatnih godina bio sam pretplaćen na Melody Maker. Obično mi je stizao petkom, još uvek je mirisao na štamparsku boju a ja sam bio presrećan što ću ga do ponedeljka pročitati, sve misleći na one koji će ga tek toga dana ugledati na kioscima u Ujedinjenom Kraljevstvu. Pa je onda sledila razmena za New Musical Express sa prijateljem, diskusije o člancima i slušanje nove muzike. Nekoliko dana iščekivanja do novog broja uspevao sam da preživim…

Svet je bio lep.

Nastavite sa čitanjem… “Nema više heroja”