Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Da se ne raspričam previše: izvinite, nemam vremena. Takva epizoda.
Krenem ja tako na jedno od mojih standardnih mesta za lov na detalje u ataru, kad ‘oćeš: prerovali dupli pružni prelaz, pa ostavili tako. Nigde žive duše. Kola ne mogu da prođu, a i biciklom bi moglo samo nakrkače. Jebote, pružni prelaz postao pružna barikada. Welcome to Serbia. Šta ću, aj’ da okrenem. I u poslednjem času ugledam scenu vrednu Duge Cevi.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-87): 25. septembar 2013.”
Naš specijalni reporter je bio na putovanju u Crnoj Gori. Da prostite.
Dobrodošli u Berane! Grad na obali reke Lim, ispod brda Jasikovca, čuvara vajarskog dela Bogdana Bogdanovića. Tipičan gradić kakvih ima svuda: korzo (sada se to zove pešačka zona); burek, limunada i brdo urmašica za smešne pare kod Miška; kružni tok, pumpa, autobuska stanica, pijaca (subota je pijačni dan), osnovna škola, gimnazija, bolonjski fakulteti, pristojna bolnica. Cigančići mole za cente (ili dinare), gradski pjesnik se šepuri, klonirane devojke crne kose se drže za ruke, zagrljeni momci u trenerkama šetaju ili sede po kafićima dogovarajući gde će da prebiju pedere.
Znatan broj nesporazuma, sukoba i nezgoda u duhovnom životu jednog naroda dolazi otud što mnogi nepozvani i nesposobni ljudi osećaju potrebu da brinu narodnu brigu, da “strepe” za budućnost naroda, da ga brane od opasnosti koje samo oni vide.
To su ljudi koji veliku i nezajažljivu sujetu svoje sitne i uske ličnosti prenose na opšti plan… Od takvih duhom malih ljudi postaju često veliki gonioci novih istina i mučitelji.
Ivo Andrić
Zvuči poznato, a? Prepisano iz svakodnevice svih onih koji su u stanju da čitaju ove redove, ma odakle dolazili. Sumorna stvarnost se obrušila na sve nas i čini da u grčevitoj borbi za opstanak zaboravimo sve ono što nas čini ljudima, uvučemo glavu među ramena i žmurimo dok pored nas prolaze komšije, prijatelji, kolege, rođaci, slučajni prolaznici… sve u nadi da neće primetiti da smo se, ne svojom voljom već okolnostima, promenili.
E, nećemo tako. Zbog toga smo danas ovde – da slavimo život!
Čoveku usfalilo piva, pa je trknuo do kopir-mašine.
Eh, ovo se podvodi pod novu rubriku “šbb šbb”. 
Došlo doba za konačni test. Da vidimo gde smo, kakvi smo i šta se tu uopšte dešava.
Znate već: Duga Cev je moja omiljena igračka već nekoliko dana. No, tu sam primetio neke teškoće, ustanovio nešto što bi moglo da bude pravilo, ali to je bilo potrebno proveriti u praksi. Što ono kažu – da izađemo na crtu. Već sam znao koji objekat je pravi za test kapaciteta oštrine. Popodne u poslednjem satu svetla je bilo potaman i baš mi je došlo zgodno da napravim pauzu. A test je pokazao sledeće:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-86): 24. septembar 2013.”
Molim za reč.
Pre toga, da se prisetimo. Doduše, na engleskom, ali verovatno ćete razumeti dovoljno čak i ako niste baš vični tom jeziku.
I reč.
Danas mi ništa nije potaman. Naiđe dan kada ništa ne ide kako treba, ma koliko se trudio. I, tako, misli se roje. A čim se roje, a ja ne mogu da nađem čarobno dugmence da ih isključim, znam da ništa dobro neće da ispadne. Odvedu me pravo tamo gde ne bi trebalo da budem. Gde boli…
Život je ponekad brutalan, ali naučiš. Itekako naučiš!
Volim Marfijeve zakone. Recimo: Ako vredi terati, vredi i preterati. Ali moram da priznam da mi je ipak sledeći omiljen: Možeš se odbraniti od budale, ali ne i od super-budale.
Poštovani čitaoci Suštine Pasijansa, naš specijalni izveštač, Glugenije Svemogući, nesrećnom igrom slučaja bio je u Njujorku baš u isti čas kada je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić u istom tom Njujorku otvarao spomenik Nikoli Tesli. Glugenijev izveštaj prenosimo u celini, baš kako ga je objavila i zvanična prezentacija predsednika. Možda je suvišno reći, ali ipak napomenimo: ukoliko smatrate da ne osećamo nikakav ponos povodom promocije našeg specijalnog izveštača na predsednikovom sajtu, potpuno ste u pravu. Naprotiv.
Takođe, koristimo ovu priliku i da vas podsetimo kako u filmskom jeziku postoji pojam transfer blama, čiji naziv govori sam za sebe: mi, gledaoci, odjednom počinjemo da se stidimo zbog toga što uopšte prisustvujemo sceni u kojoj se junak filma sramoti. Ta se tehnika izdašno koristi u romantičnim komedijama, i obično je zaobilazila govore državnika… sve do sada. Uživ… ovaj, samo hrabro!
Nastavite sa čitanjem… “Transfer blama – predsednik Srbije o Nikoli Tesli”
