Ponekad je potrebno učiniti veliki napor da bi se doseglo svetlo.
Muka je u tome što se na odredištu često nalaze neka saznanja koja bi bilo bolje ostaviti neotkrivenim. Tada u pomoć priskače moć iluzije.
Jedna na dan (3-30): 30. jul 2013.
Umalo da je zaboravim…
Ima već skoro dve nedelje od tog događaja.
– Da me slikaš! Treba mi nova za profil – reče Projektant Radijatora.
– Aj. Samo, unutra nema mesta, a napolju je preoštro svetlo. Da sačekamo malo.
– Malo se žurim. Ajmo odmah.
– Pa, dobro. Ali znaš šta biva kad se u foto-sesiju ugradi žurba? Biva ćorak.
– Grmbghpfft i tako to.
– Pa dobro. Biće meni za eksperiment.
Tako i bi.
Pokušaj da se opustiš
Ima dana kao što je ovaj…
Ne znam ko me sve nije iznervirao danas, no sva sreća da postoje načini da se to kompenzuje. Meni je ova stvar pomogla, a vas, ako već niste iznervirani, makar će malo da opusti po ovom sparnom danu…
Slika, fotografija ili nešto treće
Možda, ako bismo se sreli…
Nikad nije bilo više sredstava za komunikaciju nego danas. I nikad nije bilo više samoće.
Možda, ako bi se neki dobri ljudi sreli sa nekim, život bi mogao opet da bude lep za njih. Tužno je biti sam.
Jedna na dan (3-29): 29. jul 2013.
Gori vazduh.
Vreli dan, pomičem se minimalno, klima ne može da postigne, zamro je razgovor, i ovo malo posla me je iscrpelo k’o da sam radio ko zna šta. U neki kasni popodnevni sat, kao hipnotisan, izađem na terasu da škljocnem sprženi vazduh i ugledam dva goluba na krovu komšijske kuće. Hoće li poleteti? Uključim mitraljez u aparatu, nanišanim i dam se u čekanje. Bio sam već ceo minut napolju, a majica na meni je bila sasvim mokra. Da li da uđem i presvučem se časom?
Uto prhnuše.
Mladi roker
Uticaj (bliskih) rođaka na mladi muzički ukus…
– Deko, pusti mi muziku sa ljačunalja!
– Ma, šta puštaš to! Ja sam ljokelj. Pusti mi nešto dljugo.
– Šta drugo?
– Mama, šta si mi ti juče puštala sa dekinog ljačunalja?
– Bon Jovi.
– E, to! Deko, pusti mi vonžon vi!
Snovi se ostvaruju
Vrućina udara nemilosrdno sa svih strana dok sedim sa T. u lokalnoj baštici, sve preteći da će, u povratku, od nas ostati samo mrlja na asfaltu. Pijuckamo hladnu limunadu i neobavezno ćaskamo, mislim na bozu koja najbolje osveži dušu u ovakvim trenucima i razmišljam da li se još uvek može naći u nekoj od poslastičarnica koje drže Goranci. Ili su i oni prešli na standardnu ponudu koja donosi sigurnu lovu. Pitam je kako napreduje u pisanju naučnog rada i šta joj sve to treba, a ona kratko reče: Potreban mi je san!
Odmah se setih i S. koja mi jednom prilikom reče: Ti si nepopravljivi sanjar! Ni tada, ni sada, ne znam šta je htela da mi poruči. Da l’ da sam nešto pokvaren, pa mi treba popravka, il’ da treba da prestanem da sanjarim. Ko će razumeti sve te žene? 
A, izgleda, da nisam ja jedini…
Jato na Svalbardu
Spasavanje čarape
Jedna akciona drama u opciji animiranog filma…
To su ti heroji: njima je do slave, a ne do rezultata.