Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Sunčan dan, lečenje pudravaca šetnjom. Sunce u objektivu.
Da ne bih poludeo više sedeći za računarom celi dan, izleteo sam u dvočasovnu popodnevnu šetnju i proveo je u popuni cele SD kartice od 4 GB. Radio sam na par mesta i uhvatio zanimljive jesenje motive. Jedan od favorita dana je panorama od dve uspravne fotke:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (186): 3. oktobar 2012.”
Danas je rođendan Gwen Stefani, u to ime prigodna pesma:
Ne, nisam pogrešno uvezao video 
Elem, prebirajući po mogućim opcijama za današnji prilog, bacio sam pogled na “dogodilo se na današnji dan u muzici”. Rodila se sestra Džesike Simpson… Baaah, kakve veze ona ima s muzikom?!?! Stevie Ray Vaughan bi danas proslavio 58 rođendan, ali njega je ovde skoro pominjao neko mnogo kompetentniji za njegov opus. Tommyja Leeja znam samo po video radovima.
Preostala je Gwen, od koje sam ipak čuo nekoliko pesama koje su se besomučno vrtele po radio stanicama. U jednoj od njih, “Ritch girl“, koristi temu pesme “If I Were a rich man“, iz čuvenog mjuzikla “Violinista na krovu“. Gornji isečak uzet je iz filmske adaptacije koja je 1971. godine pokupila tri Oskara.
P.S. Ukoliko vam se muzika učini poznatom, a niste ljubitelj mjuzikla niti gospođe Stefani, verovatno ste je čuli iz zvučnika TV-a dok ste osamdesetih danima pokušavali da pređete Jet Set Willy
Iz ovog može nešto i da se nauči. A ako vam jutarnja kafa još nije proradila, zabavljajte se prateći kako se ponaša ekipa u studiju.
Manje-više, sve je tu. Pogotovo ono čudo, alatka auto-tune…
Jesen je najeksplicitnije doba godine. Proleće može da bude hladno, leto kišovito, zima mlaka – samo jesen uvek izgleda baš onako kako u sebi nosimo sliku o njoj…
Još jedna fotka koju umalo da zaturim, a šta da vas lažem – baš sam je zbog ove potrebe i napravio. Iz nekog bizarnog razloga koji ne umem da objasnim, nalazim uživanje u slikama na kojima se prepoznaje gašenje prirode. Volim i dodatak u vidu čovekove intervencije u prirodi: njive i povrtnjaci su dobra tema za fotografiju u jesen.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (185): 2. oktobar 2012.”
Pažljivi posetilac će primetiti da se u desnoj šlajfni Suštine pasijansa nalazi nova sličica na mestu gde smo donedavno agitovali protiv sporazuma ACTA. Dva su razloga tome. 
Prvo, letos sam čuo vest, ali zaboravio da reagujem: sporazum ACTA je odbačen pred Evropskim parlamentom 4. jula ove godine. Tako je taj sramni akt odbačen i pitanje zaštite autorskih prava, bar privremeno, vraćeno na kolosek rasprave o normalnim, a ne totalitarističkim metodama te zaštite. Još uvek se vodi diskusija o ekvivalentnom sporazumu SOPA u Americi, ali o pravima u Americi neka brine neko drugi. 
Drugi razlog je prozaičniji: navikli smo se na neki sadržaj na tom mestu i od sad će se tu nalaziti fotka meseca. U akutnom nedostatku dobre ideje, sad sam tu stavio jednu od svojih fotki iz serijala “jedna na dan“, onu koju sam slikao kad sam ušao u kupolu balona koji se upravo naduvava. 
Uz malu pomoć svojih saradnika, naći ću neke fotografije koje će vam biti po volji… Da l iće to biti ritam od baš mesec dana ili možda 11 ili 17 ili 47, to sad ne bih znao da vam kažem, ali mislim da to nije baš toliko ni bitno. 
Pride, uskoro bi na Suštini pasijansa mogli da osvanu i neki drugi, mali sadržaji koji pomažu da se snalazite sa arhivom… 
Nego, red je da vas pitam: imate li kakvih primedbi na rad Suštine pasijansa, na sadržaj, na objavljene ili neobjavljene materijale?… Budite slobodni da date svoju reč. 
Van Morrison, najveći prdonja moderne muzike, velemajstor, čudak, ludak, ekscentrik, umetnik, počasni doktor, blesavi mačor, cepidlaka, radnik, paćenik i smerni pohodnik nekih čudnih puteljaka muzičke literature, upravo je danas objavio album po imenu Born to Sing: No Plan B. Album je remek-delo kakvo Van the Man nije uspeo da sastavi, a kamoli objavi odavno, recimo negde od albuma Days Like This (1995).
Slušamo naslovnu numeru.
Manje-više, nalik Rusiji, ali na španskom. I obaška idu golišavi ulicom u januaru.
Paj’ sad:
Da li je sve baš tako, pitam ose mi. Da li je baš sve rečeno, pitaju se iskusni.
Nije bilo izvodljivo da prođem tuda, a da ne zabeležim to što sam video.
Da vas pitam nešto: kada ste poslednji put upotrebili telefonsku govornicu? Ako se dobro sećam, u mom slučaju to beše tokom jednog puta u proleće 2007. godine, kad sam se javio kući sa grčke obale. Prosto, tad nisam imao postpaid telefon, pa samim tim ni roaming, a ne bih se ni izlagao velikom trošku – sa karticom vrednosti pet evra, imao sam fore za dva čestita razgovora.
Šetajući širim krugom oko centra Sombora, zatekao sam sliku jedne polurazbijene telefonske govornice. Posebno me se dojmila slušalica…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (184): 1. oktobar 2012.”
Danas je 53. rođendan jednog od najpopularnijih scenskih umetnika koje je Afrika ikada izrodila: Youssou N’Dour je rodom iz Senegala, a posrećilo mu se to da postane poznat i van Francuske, u kojoj je tržište zapadnoafričke muzike veoma aktivno već pedeset godina. Pre nego što napišem reč o tom sjajnom muzičaru, puštam vam najveći hit, koji je otpevao u društvu zanosne Neneh Cherry. Uživanje za uho i oko:
…A odmah zatim glumačka metoda. Što bi rekli, važno je da se identifikuješ sa likom kojeg glumiš. Mnog iveliki glumci su bili sledbenici metode. Ovaj glumac, sudeći po veličanstvenosti rezultata, ima vrlo eksplicitan pogled na tu problematiku.
Što ti je uživljavanje u ulogu. Reditelj je baš mogao malo i da ga olabavi, ali ajd’ sad, onda ne bi bilo ovako zanimljivo.