Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Pomislio sam da je malo red da zađemo u SF, a onda sam se setio da se i “Dan mrmota” i “Plan 9 iz dubokog svemira” mogu po nekim elementima svrstati u taj žanr. No, ni sledeći film ipak nema uglancane robote i eksplozije u svemiru, tako da nisam odoleo iskušenju.
| Originalni naziv: | The Time Traveller’s Wife |
| Godina izdanja: | 2009. |
| Reditelj: | Robert Schwentke |
| Glavne uloge: | Eric Bana, Rachel McAdams, Ron Livingston |
| Trajanje: | 108 minuta |
Nastavite sa čitanjem… “Vikend bioskop: Žena vremenskog putnika”
Ne morate znati francuski da biste razumeli šta se ovde dešava.
E, pa najzad neke nove metode viralnog marketinga preuzimaju. Flashmob predstave nisu novost: verovatno ćete se setiti onog cirkusa “pritisni dugme i dodaj dramu” priređenog u maloj belgijskoj varoši – e, pa to je to, ovog puta u malo blažoj, ali jednako efektnoj formi.
Klasična reklama je dosadila i bogu i đavolu. A pošto se reklame možemo odreći samo tako što ćemo odabrati neki od vidova autističnog ponašanja, preostaje makar da navijamo za dobre ideje.
(tnx poZZdravljač)
Ova je morala da se desi pre ili kasnije…
Dok sam šetao velikom parkom pre par dana, baš mi je bilo naspelo da malo posedim na klupi i uživam u tom komadiću šume koji postoji u mojoj varoši, inače nedovoljno zelenoj. U nekom času, padne mi pogled na list na betonu ispred mene, podignem aparat u nameri da proverim imam li kadar – i ugledam neobičan okvir oko tog lista.
Nisam mogao da odolim. Istog sekunda kad sam shvatio kakav kadar imam, znao sam kako bi fotka trebalo da bude obrađena: monohromatski.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (188): 5. oktobar 2012.”
Danas je čestit jubilej kinematografije. U slavu petparačke zabave i u znak večite privrženosti budalastoj kinematografiji, premotavam neke svoje stavove o serijalu filmova o tajnom agentu 007…
Dobro de, nije baš da je 007 star samo 50 godina: Ian Fleming je prodao TV prava na roman “Casino Royale” još 1954. godine, a filmska prava 1955. Nego, danas je tačno 50 godina od premijere prvog filma u najpoznatijoj franšizi u istoriji kinematografije. “Dr No“, u kome je glumio Sean Connery, uspostavio je kanon franšize koja, evo, traje već pedeset godina.
Obaška, čovečanstvo upravo drhti od uzbuđenja u iščekivanju 23. filma “Skyfall“, čija premijera je zakazana za 23. oktobar. Za zagrevanje na početku, evo trejlera, a onda da malčice popričamo o ovom cirkusu koji ne jenjava već pola veka.
Uzgred, Adele je noćas u 0:07 objavila naslovnu pesmu iz ovog filma, učinila je to baš zbog jubileja. Poslušajte pesmu ako vam je po volji.
Nastavite sa čitanjem… “Name’s Bond. James Bond. And I’m 50 today.”
Na današnji dan pre 20 godina umro je Eddie Kendricks, jedan od osnivača i najčešći glavni vokal grupe The Temptations.
Eddie je bio onaj visoki glas, falsetto, za koji smo mi klinci 70-ih, slušajući “Papa was a rolling stone” bez video pratnje, mislili da ga peva neka cura.
Sinoć sam natrapao na dokumentarac “Secret Origin: The Story of DC Comics“. U samom 
uvodu, negde u drugom minutu, Mark Waid izgovara sledeću rečenicu: “Kada sam imao 8 godina, majka me je naterala da prodam đubretaru sve svoje stripove za 2 centa po komadu”.
BAM! U trenutku mi se vratila slika kako, na početku prvog razreda osnovne, otvaram donju pregradu plakara, tamo gde sam uvek držao stripove, i zatičem je praznu. Osetio sam skoro fizički udarac u grudi, kao da me je napao neki nevidljivi superzlikovac iz tih istih stripova. Kao i kod čoveka koji je od devedesetih pisao scenario za Supermena, Fleša i kapetana Ameriku, ispostavilo se da je antagonista imao ljudski alter ego u vidu moje keve, koja je procenila da će me stripovi odvlačiti od učenja i odlučila da ih pokloni nekom klincu iz susedne ulice. Njene supermoći su bile jače od mojih…
A gde su vaši stripovi?
Nekim ljudima najveći izazov predstavlja potreba da imitiraju. To je trivijalna stvar, najčešće. Međutim, kad neko uloži kapacitet znanja i veštine da bi na crtežu dočarao realni predmet, pa da posmatrač na kraju ne može da razazna razliku, onda to zavređuje pažnju.
Treba da vidite da biste poverovali.
Ja od nekih tema ne mogu da pobegnem. Nije pravo to što se vrtim oko istih ciljeva, jer ne naučim mnogo pritom – a projekat “jedna na dan” jeste nastao zato da bih naučio nešto u hodu – ali ne mogu da odolim. E, pa kad je tako, mogu makar malo da promenim radne uslove…
Tako bi pre par dana, kad sam otišao u dužu šetnju sa fotoaparatom u ruci. Znajući za mogućnosti, poneo sam stakalce od 50 mm, my precioussssss, ono koje mi omogućuje ludijanje u uslovima slabijeg svetla, kao što je to senka u Blandašu, kikindskom velikom parku.
Izdržao sam samo deset minuta pre nego što sam počeo da skupljam kestenje…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (187): 4. oktobar 2012.”
Na današnji dan, 4. oktobra 1970. godine, Janis Joplin je pronađena mrtva u hotelskoj sobi. Zvanična informacija glasi da je bila overdozirana heroinom. Njen život je bio blues, a njeno pevanje nešto što niko nikada nije uspeo da ponovi.
Setili smo se Janis i prošle godine, kao što je red. Tamo ćete pronaći još dobre muzike koju nam je ostavila, kao i onu danas čuvenu izjavu koja je pokazala koliko je ona bila tužna:
Na sceni vodim ljubav sa dvadeset pet hiljada ljudi; a onda odem kući sama…
Sve ostalo je neka vrsta istorije.
Ako ovo do sada niste videli, nemojte nikom da kažete, jer to znači da ste još samo vi ostali. Uglavnom, najzad smo dobili objašnjenje o radu Vlade Srbije.
I šta sad? Preostaje mi da se podmetnem pod bipaliheterosonektomičnu neurofacilegoriju i da istražim pravo značenje ovog zamešateljstva.