Ne bih da komentarišem previše, jer biste u tom slučaju imali ideju da sam zauzeo ovu li onu stranu – a nisam. Jedina činjenica je to da veoma poštujem i priznajem kao umetnost sav taj napor iluzionista da serviraju nešto nesvakidašnje i zapanjujuće. I tu ne vidim ništa neobično niti čudno. A David Copperfield je kralj iluzije.
Stimela
Stimela sihamba ngamalahle
Sibeletha la KuBhayi
Sange’ lahla KwaGuqa
Bathi sizoba malahle
Sibe letha la kuBhayi
Stimela sihamba ngamalahle
Sibeletha la KuBhayi
Sange’ lahla KwaGuqa
Bathi sizoba malahle
Sibe letha la kuBhayi
Za Hugha Masekelu čuo sam prvi put davne ’85. godine kada sam kupio ploču s muzikom iz filma “Dragulj s Nila“. Tu je otprašio sjajan instrumental “African Breeze“, u duetu sa još jednim vrsnim južnoafričkim muzičarem, Jonathanom Butlerom.
Masekela je odrastao u južnoafričkom gradiću Witbanku, osnovanom krajem 19. veka zbog rastuće populacije koja je gravitirala oko 22 rudnika uglja koji se nalaze u okolini. Od rane mladosti u njegovoj kući okupljali su se rudari (prevashodno zbog piva od sirka koji je pripravljala njegova baba) koji su njemu i njegovoj sestri pričali o teškom životu koji vode. Tridesetak godina kasnije nastala je pesma o parnom vozu (stimela, na Zulu jeziku) koji prevozi rudare – ovde gledate koncertnu verziju sa gostovanja na Graceland turneji Paula Simona.
Prva klasa. PRAVA prva klasa
U nastupu hedonističke gladi, čovek se počastio tretmanom u prvoj klasi na letu od Bangkoka do Hong Konga. Međutim, to nije bilo kakva prva klasa: to je prva klasa u super-džabo avionu Airbus A380 trenutno najprestižnije avio-kompanije na svetu. Reč je o monstruoznoj letelici koja je opremljena… Uh, kako da opišem? Bolje da sami vidite.
Prava muzička podloga bi bila “Šta bi dao da si na mom mjestu” (nema veze što je to plagijat postmodernistička forma).
Duquesne se čita kao “dukejn”
Kroz nekoliko dana, na svetlo će izaći novi, 35. studijski album Boba Dylana. Čovek se ne da, pa to ti je: ne samo da vredno radi, nego proizvodi nizove remek-dela; tako je bar bilo sa poslednja dva albuma – što bi hotelski muzikanti rekli, “izuvanje”.
Promocija je već počela: jedna numera je puštena pre neki dan na jutjub. Aj’ da je čujemo.
Zna čovek da nas zainteresuje. Mada, priča je veoma brutalna, nekima neće biti po volji.
Mene, pak, zanima muzika. Ludilo, opet… A nije da nije, taj Jack Frost je baš dobar producent. 
Kad je neko lud, onda…
…onda tu nema pomoći. Pazi sad:
Viđao sam snimke raznih šklopocija za aftamacko sviranje, ali ovako iritirajuću kombinaciju još nisam video. Čiča je lud k’o struja i to ovaj snimak čini posebno zabavnim. 
Krhko, u duetu
Danas vam predstavljam jedan od onih neponovljivih momenata koji se dešavaju samo na sceni, samo izuzetno i po principu “ako se desi”. Na ovo izvođenje numere “Fragile“, jedne od najlepših u fenomenalnom opusu Stinga, podsetio me je stari drugar Bane, kome se zahvaljujem. Reč je o nastupu starog prijatelja na koncertnoj proslavi Stingovog šezdesetog rođendana.
Slušaj pažljivo.
Utovar nedeljom, 2. septembar
Današnji utovar je načinjen po principu ŠBB KBB. Duga priča.
Ali ako bih hteo da fingiram sadržaj, to svakako ne bih uspeo, tako da gužvu u nedelji za sobom preinačujem u generičko izvinjenje zbog neiskazanog truda koji odgovara uobučajenom. Evo, čisto da bih se napravo pametan (što je odlika postmodernih medija poput blogova), daću vam na priznanje da je to moglo da bude i drugačije.
Željko Dimitrijević donosi zlatnu medalju sa Paraolimpijskih igara: osim najboljeg plasmana, oborio je i svetski rekord u bacanju čunja. Suština pasijansa ima pitanje za državu: hoće li taj čestiti sportista u paraolimpijskom domenu takođe dobiti stan od države?
Važna delatnost, ali dosadna k’o smrt
Čime se bavi vaša kompanija, upitali su ga.
Ima nade za propagandu. Samokritičnost nije odlika američko-evropskog koncepta reklamiranja.
Šta biva kad elita pretera
Pametno postupajući po preporuci prijatelja, Valex se dao u slušanje najbolje rock radio stanice u istoriji Interneta. Ne budi lenj, skrene mi pažnju na groove predložak koji je čuo večeras, a ja ga nisam čuo, uh, ima bar pet godina, još kad sam ono prepakivao u datotečke formate svoju kolekciju jedne od najomiljenijih britanskih grupa. No, ja ne bih bio ja da nisam iskopao živu verziju, što je svojevrsni raritet, jer The Who nisu svirali “Eminence Front” na koncertima gotovo uopšte, osim onomad kad su promovisali album It’s Hard (1982), uz izuzetak koji ću kasnije navesti.
Uglavnom, odšrafi ozvučenje i pusti da praši, pa čitaj dalje ako te interesuje.
Vikend bioskop: Mrtav čo’ek
Vesterni su, u isto vreme, prošli kroz identičnu transformaciju kao naši filmovi o NOB-u. U početku, postojala je jasna distinkcija ko su “dobri momci” (oni sa stetsonima/titovkama), bili su upeglani (košulja s resicama/bela košulja s kravatom ispod uniforme) i njihovi postupci bili su nesumnjivo ispravni. Kako je prolazilo vreme, i jedni i drugi su postali razularena banda u ovnujskim kožusima.
Šta kažete na “kaubojac” sa Indijanc… pardon, američkim domorodcima koji citiraju engleske pesnike, i traperima transvestitima?
| Originalni naziv: | Dead Man |
| Godina izdanja: | 1995 |
| Reditelj: | Jim Jarmusch |
| Glavne uloge: | Johnny Depp, Gary Farmer, Robert Mitchum, John Hurt, Gabriel Byrne, Iggy Pop, Billy Bob Thornton |
| Trajanje: | 121 minuta |