Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ideja je da ovde preporučujemo najbolje filmove po izboru autorske ekipe “Suštine pasijansa”. Danas pravimo izuzetak – predstavljamo vam najgori film svih vremena!
| Originalni naziv: | Plan 9 from Outer Space |
| Godina izdanja: | 1995 |
| Reditelj: | Edward D. Wood, Jr. |
| Glavne uloge: | Bela Lugosi?, Gregory Walcott, Mona McKinnon, Tor Johnson, Vampira |
| Trajanje: | 79 minuta |
Nastavite sa čitanjem… “Vikend bioskop: Plan 9 iz dubokog svemira”
U svakoj delatnosti konzumiranja, nađe se neki ludak koji će objasniti gde grešimo.
Najzad, znao sam da viski ne treba piti sa ledom. Ali zato se burbon pije sa ledom i nikakav škotski mudroser me neće sprečiti u tome. 
Pogotovo ne onaj što prosipa skup viski po tepihu… 
Postoji i ozbiljniji komad prezentacije o single malt viskijima iz dva dela (ovde i ovde), ako ste raspoloženi da naučite nešto o viskijima za koje nikad nećete imati novca da ih kupite.
Primetili ste, dakako: jutros nije bilo video klipa kojim započinjemo dan. Tako ti je to kad ti padne glava od umora u tri po ponoći.
Ukoliko vam se učini da vreme stalno protiče brže nego inače, mogu samo da vam poželim dobrodošlicu u sredovečnost. Bez namere da uvredim vaš poletni osećaj večite mladosti, naći ću za shodno da sa vama podelim svoje misli na temu muke po vremenu.
I to iz ličnog iskustva.
Pre nekog vremena, ima tome nešto više od godine, rekao sam jedno veliko “dosta!” u poslu kojim sam se do tada bavio, te sam se okrenuo od zaludne rabote koja mi je donela status primaoca nacionalnog tapšanja po ramenu. Olakšanje koje sam pritom osetio može da se uporedi sa idejom onog lika iz vica koji je teglio nakovanj po džungli; kad su ga pitali “šta će ti taj nakovanj”, on reče “ako me napadne tigar, ja ću bacim nakovanj, pa ću brže da pobegnem”. E, pa desilo se: bacio sam nakovanj i pobegao. Štaviše, bacio sam i čekić od pet kilograma koji sam koristio uglavnom za krckanje lešnika.
Nastavite sa čitanjem… “Kako to izgleda kad ne možeš da postigneš”
Danas se navršava 9 godina od smrti Warrena Zevona.
Zvuči poznato? Melodiju je pre neku godinu uzeo jedan šalabajzer, “umešao” je (Komšija, jel’ ovo pravilan prevod “mixovanja”?) đuture sa “Sweet Home Alabama“, i samo dodao žličicu Veg… nešto od svog teksta. Tako i ja mogu da budem kompozitor…
Polako, ali sigurno Komšijina škola pokazuje efekte.
– ‘De si, Lazo?
– Gde si ti, a ne ja! U jebenom sam Meku već pola sata! Poj’o sam i što sam ‘teo i što nisam.
– OK. Eto mene tu za minut. Jesi li gore ili dole?
– Dole sam i smorio sam se k’o đak generacije na ekskurziji. Nema nijedna riba sa dobrim sisama da bar imam šta da gledam. 
Troslovni je znao priču koja sledi, pa je već prekinuo vezu. A ionako je bio na ulaznim vratima.
Derek Trucks je privukao pažnju još kad je imao trinaest godina, svirajući sa čika Buddyjem Guyem, i sa petnaest, kad je učestvovao na jednom veoma zanimljivom projektu. A posle mu je čika Dickey Betts poklonio svoj Gibson SG Custom i predao mu svoj Whipping’ Post u The Allman Brothers Band (hm… da, Dickey Betts je bio šibadžija onih srećnih godina). Rezultat znaju oni koji prate najpoznatiji southern rock band ovih godina. U međuvremenu, Derek Trucks ima svoju ekipu sa kojom uspešno radi već petnaest godina.
A Susan Tedeschi se dobro udala: smotala je mladu piletinu, da ne kažem – najvećeg vunderkinda koji se pojavio na američkoj rock sceni u poslednjih dvadeset godina. Tako je, pošteno govoreći, spasila i svoju (nikad dovoljno razmahnutu) karijeru. Svi su slutili neko zlo: pre ili kasnije, moralo je da se desi i ovo…
Da vas pitam nešto: znate li kako se indukuje velik broj tzv. potrebnih državnih službenika? Tako što uštedite iz budžeta odustajanjem od uvođenja efikasnog informacionog sistema. I vuk sit i ovce spremne da plaćaju taksu…
Nedavno sam bio svedok birokratske zavrzlame prvog reda. Istina, stvar je toliko trivijalna i benigna da je od pokretanja do izvršenja proteklo vreme koje može da se udene između dva obroka, pa nedostaje ona veličanstvena kalendarska težina koja je toliko potrebna da bi se teza o nepravdi učinila dovoljno strašnom. Ali, nema veze – i ovo ima poentu. Verovatno.
Baš da ne imenujem prijatelja iz drugog grada koji je centralna žrtva ovog dešavanja. Imao je potrebu da uzme zapisnik o uviđaju od saobraćajne policije u Kikindi; ticalo se nekog levog prekršaja počinjenog dva meseca ranije. Nemajući dovoljno znanja o tome gde se šta nalazi u mojoj varoši, zamolio me je za pomoć, što mi nije teško palo. No, teško mi ja palo da budem svedokom onog što se dešavalo tog dana kad se moj prijatelj latio teškog i neizvesnog uspona na birokratsku planinu.
Nastavite sa čitanjem… “Birokratska odiseja (istinit događaj)”
Reklamni spot godine.
Reč je o reklami dilera za cvikere za korekciju vida, kontaktna sočiva i slične andrmolje.
Na ovom mestu bavimo se životom. Zato velikima među nama na istom mestu odajemo poštu.
Umro je Branislav Lala Kovačev. Slava mu.
Ostavio nam je muziku, a njegov uticaj i diskografija su rečitije od bilo kakvog nekrologa.
Diskografija:
Na današnji dan pre 65 godina, rođen je Mel Collins, jedan od najviše poštovanih saksofonista Velike Britanije, čovek čiji studijski i scenski opusi su toliki da je to teško poverovati. Tim povodom, danas slušamo jednu numeru iz alternativnog opusa prog rock grupe King Crimson (tzv ProjeKcts).
Poslušajte ovo pažljivo. A vredi i pogledati ovaj video rad, zaslužuje pažnju.