Ponešto kao da se odmotalo. Ali ne sasvim. Zapravo, uopšte nije.
(vrag će ga znati; autor klipa je zabranio ugradnju na drugim sajtovima; sreća da postoji jutjub verzija)
Hoćete li mi obećati da nećete gledati unapred?
Jedna na dan (53): 23. maj 2012.
Kažu da je Bah pisao etide samo kao vežbe svojoj deci, bez ikakve posebne namere. Eh, da sam taj nivo, gde bi mi bio kraj. Ipak, etida…
Opet raskorak, ovog puta mojom krivicom. Makar se desilo da sam bio u izviđanju do mesta koje je uvek zanimljivo za foto-lov u zlatni sat. Međutim, to izviđanje se desilo bez fotoaparata. A onda sam se setio da sam čeprkao nešto po meniju fotoaparata, pa uslikao par scena na svom radnom stolu. Taman sam čitao nešto o split toning efektu i ubrzo se rodila ideja o zadatku… Kamo sreće da ovakve stvari radim češće:
Blues mutne vode
Da, znam šta ste pomislili, ali nije to. John Hiatt je jedan od pravih heroja moderne američke muzike On stvara muziku za kamiondžije i radi to jako dobro. E, ima jedna pesma koju posebno volim. Iščačkao sam verziju za koju ranije nisam znao i sad moram da je podelim sa vama.
Ili što kaže Zoća: John Hiatt je bio desna ruka Rya Coodera. Posle sam tek otkrio da je to bilo u vreme kad je Ry Cooder trebalo da bude pratnja Hiattu. Šta ćete: postoji jedna vrsta vrhunskih muzičara za čije postojanje većina slušalaca nije ni svesna, iako su ih ko zna koliko puta čuli kako sviraju. John Hiatt je još dobro i prošao. Kada budete čuli priču o Nilsu Logfrenu, nećete verovati.
Google u slavu Roberta Mooga
Na današnji dan pre 78 godina, rođen je kreator prvog pravog sintisajzera na tržištu muzičkih instrumenata koji nije bio igračka. Google je u to ime lansirao prikladan doodle na kojem može da se svira, sve sa podešavanjem parametara…
Dr Robert Moog (1934-2005) bio je pionir elektronske muzike. Svetu je prineo prvi upotrebljiv sintisajzer sa klavijaturom: bilo je to 1964. godine na najvećem američkom sajmu elektronike.
Poglavlje 3: Plaža
U trećoj sekvenci, stvari se opako komplikuju. Štaviše, nema ničega osim zapleta.
Biće potrebno da se vraćate na ovu epizodu.
Jedna na dan (52): 22. maj 2012.
Još jedna sa Noći muzeja, pa dosta.
Sticajem nekakvih ne baš najjasnijih okolnosti, na poslu je neuobičajeno zatišje, pa imam dosta vremena na raspolaganju. Da nije kiše, znao bih šta ću; nije mi se zaista dalo da pravim foto-sesije po kući, a na fotografisanje po kiši se još uvek nisam odvažio. I tako, evo me gde čeprkam po arhivi da vidim šta je vredno fotke dana. Došao sam do standardnog motiva “pljas-po-čelu”, jer da ne bi ovako, zaboravio bih na fotku koju sam svakako hteo da podelim sa vama.
Umetnost može da promeni svet
Tako glasi odgovor na pitanje postavljeno na Suštini pasijansa pre oko trinaest meseci.
Ovaj blog je postojao svega nekoliko dana kad sam prvi put postavio jedno predavanje sa konferencije TED. U prilogu “Može li umetnost da promeni svet?” ekscentrični i beskrajno šarmantni konceptualni umetnik koji se svetu predstavlja inicijalima JR predstavio je jedan neverovatni i prekrasni humanistički projekat u kome je pomagao da se tihi čuju.
Molim vas da najpre pogledate to predavanje (čak i ako stega pogledali ranije) i da primite teze koje su tada izrečene. Na kraju, obratite pažnju da je JR, na kraju predavanja, sa bine konferencije TED objavio početak projekta Inside Out. Tu počinje druga epizoda ove priče.
Nesreća u rudniku
U slavu nedavno preminulog Robina Gibba, danas slušamo prvi veliki hit grupe Bee Gees. “New York Mining Disaster 1941” je singl objavljen 1967. godine i bio je najava velike decenije za tri brata.
Velika je to dekada bila, ne samo za grupu Bee Gees, nego i za celokupnu popularnu muziku. Da me neko osudi na deset godina perioda muzike, svakako bih izabrao period 1967-1977.
Srećan rođendan, gospodine Pacman!
Trideset dve godine, malo li je. Zaigrajte svi!
Poglavlje 2: Radnik obezbeđenja
Stvar se zapetljava, i to opako.
Samo da vas podsetim: ovaj nastavak je radila druga ekipa nego prvi deo. Zato drugi glumac u ulozi taksiste. Pratite fabulu, to je bitno do na detalj.
A šta dalje, saznaćete sutra.
Uzgred, preporučujem gledanje u režimu punog ekrana i u HD varijanti. Izvinjavam se onima koji malo teže prate sadržaj na engleskom jeziku, no verujem da će i oni moći da se snađu relativno pristojno.