“Pa šta ako pada kiša”, reče Jasna u subotu popodne, “nije valjda da ne možeš da fotografišeš po kiši?” Ne mogu, ne da mi se bez zaštite. Preskupa je to igračka da je iznosim na kišu.
I tako, propade mi prethodnog dana sesija kojoj sam se nadao, da ne kažem da sam je planirao poslednjih nedelju dana. Ama, izvešću tu šetnju periferijom ovih dana, pa šta god bilo, ama neka i kiša. A Vaskrs, dan za dembelisanje – fotke iz Mokrina su odveć trivijalne da bih ih birao za projekat “jedna na dan”. I tako, eto prilike da se pozabavim fotkama iz šteka. Jedna takva beše zamišljena još odavno, kad sam spazio mogućnost te kompozicije:
Kapetan i ekipa komandnog mosta lupaju glavu šta da rade. Trebalo bi obavestiti barem putnike u prvoj klasi… Eno ih baš, svi su u salonu sa staklenom kupolom, na banketu… Kapetan ulazi u salon, zaustavlja muziku i obraća se okupljenima: