Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Iz veoma razumljivih razloga, neće biti nikakve elaboracije ove fotografije niti načina njenog nastanka.
I tako, došlo nam drago društvo, od one vrste kad se vadi Ona Posebna Iz Zalihe. A šta može da bude lepše kad radiš nešto besno, a ne moraš.
Bolje da ne znate koliko smo popili. Da kažem samo ovo: mmiiššnn aakkoommpplliiššdd.
“Funny old birds, penguins”
Ian Anderson
Ne, Jan Anderson (Ian Anderson) nema pingvine. Barem ne još. Mada, s obzirom na to koliko voli životinjskli svet ne bi bilo čudno da neke “ptice u fraku” i usvoji. Čitao sam svojevremeno neki intervju u kom nije bilo ni pomena o muzici i njegovoj karijeri, ali je zato nabrajanje živuljki koje ima na svom porodičnom imanju potrajalo. Uključen je i u akciju očuvanja mačaka u divljini, malih i velikih. I pade mi na um da je ovo pravo mesto da uz muziku prođemo kroz “životinjsko carstvo” Jana Andersona. Nećemo videti sve, ima i retkih vrsta, nevidljivih ljudskom oku i nečujnih ljudskom uhu, ali biće i ovo dovoljno.
Pa da krenemo…
…da vidimo životinje…
…a eto i starih, dobrih pingvina…
…vidi, daždevnjak!
Danas je Sveti Valentin, zaštitnik zaljubljenih u katoličkoj ikonografiji. Google je u to ime napravio prikladan crtać koji služi kao doodle.
Sveti Valentin je bio mučenik ranog hrišćanstva iz trećeg veka. Različita su tumačenja zašto se baš 14. februar povezuje sa time da taj dan bude Dan zaljubljenih, a meni se dopala ona veza sa paganskim bogom plodnosti Luperkusom, koji je obeležavan 15. februara. Inače, dan Svetog Valentina je izbrisan iz kalendara 1969. godine kao “crveni” u nameri da se zamagli važnost onih za koje ne postoji valjan skup istorijski utemeljenih veza (baš da ne kažem “postojećih činjenica”).
No, ne mari: preuzeli su trgovci, jer se taj dan perfektno smestio između Božića i Uskrsa, a gde ćeš bolji hajp za prodaju raznih gluposti nego da gađaš direktno u religiozna osećanja. Vremenom se i ta religiozna nota izgubila, pa su trgovci upotrebili instrumente globalizacije da prodaju muda za bubrege i u nekatoličkom svetu. I tako, mic po mic, i u Srbiji se obeležavaju Dan Zaljubljenih, Dan Veštica i slični za nas irelevantni datumi – kao predmet povećanja prometa u prodavnicama, kafićima, restoranima i turističkim agencijama.
Google je napravio animaciju koju je preko youtube servisa okačio kao doodle za Dan zaljubljenih, time se eksplicitno pridružujući metodologiji potrošačkog društva. Vrlo dobro natempirano, pesmicu peva Tony Bennett, posledni preživeli veliki crooner, koji potkraj svog života beleži vrh popularnosti (sinoć je dobio nagradu Grammy za duet sa danas pokojnom Amy).
Pričica u crtaću je neverovatno zanimljiva. Najpre on nju voli, a ona njega ignoriše.
Zamislite samo: nije stigao do te tačke.
– * –
Maček:
Ej, Komarčev!
Aj’ da lovimo komarce!
Komarčev:
Nisam stigao do te tačke,
Bolje ajd u lov na mačke!
(bez datuma)
– * –
(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)
Upoznajte idiota meseca.
Ne pokušavajte da ukapirate Norvežane. Zametan je to posao, bez mogućnosti da ga privedete uspešnom kraju.
Šta radite kada je vaš poštar beznadežan slučaj? Šta sve treba da uradim da bih dosegao IOLE normalnu uslugu?
Tek ću da vam se “pohvalim” – kapitulirao sam pred budalama – nisam više pretplatnik na National Geographic. Od sada kupujem izdanja na kiosku, tamo ih ne lome i ne pokušavaju da naprave origami.
A danas, nova epizoda. Dolazi moj brat i kaže “ovo sam našao u snegu na prvom stepeniku malih vrata”. Mala vrata su u dvorištu, dakle sa unutrašnje strane kapije; a vlažnjikavi paket je bila knjiga koja mi je stigla iz Engleske. Lik je ušao u dvorište nakon što nije mogao da zgužva paket (Ha! Knjiga je tvrdo koričena!) i onda ju je stavio u sneg na stepeniku. Mogao je da napravi još deset koraka (doduše, u jednom smeru) i da stavi paket na sto na terasi, na suvo; a do tad bi ga neko od ukućana i video… Pakovanje nije bilo hermetičko, pa se knjiga blago okvasila. Srećom, vrhunski kvalitet papira je prevagnuo i knjiga nije oštećena iako su se stranice blago slepile. Toliko sam bio srećan zbog toga da nije bilo druge nego da uslikam događaj i proglasim taj vizuelni dokument fotkom dana…
Nema opisa, a jedino da kažem: mišn not akomplišd, pošto sam naručio i platio tri knjige i sve tri su bile na lageru. A stigla je samo ova jedna. 
Danas je rođendan jednog od najvećih umetnika u istoriji rock ikonografije. Proizvodio je multimediju još u vreme kad mi nismo ni znali šta ta reč znači.
Peter Brian Gabriel je rođen 13. februara 1950. godine u južnoj Engleskoj. Bio je osnivač i frontmen grupe Genesis. Iza rada u toj grupi, seldila je duga, plodna i neverovatno uspešna solo karijera koja traje i danas, evo već punih 35 godina.
Idemo redom.
Da je Gabriel ostavio samo ono nasleđe u grupi Genesis, a da se posle posvetio lezilebovanju, bilo bi dovoljno za trajno poštovanje. Budite slobodni da pitate bilo kog ozbiljnog poznavaoca grupe, svako će vam reći da je zlatna petorka Gabriel-Hackett-Rutherford-Banks-Collins neprevaziđena kao oblik benda. Pa mislim: Nursery Cryme; Foxtrot; Selling England by the Pound; The Lamb Lies Down on Broadway. Birajte redom ove albume i pažljivo ih preslušajte sve. A ako ste baš-baš dokoni, onda pokušajte da dokučite koji je od tih albuma najbolji.
Ne mogu da izdržim. Moram da ispravim jednu nepravdu.
Znam, tužno je i patetično sad to potezati. O mrtvima sve najlepše i ostale gizdave parole koje nisu ništa drugo nego kliše.
Znam i to da svetom hodaju lenji mozgovi, a to je strašnije od smrti jedne pevačice koja je deset godina hodala stazom samouništenja i najzad uspela u nameri. Posebno me je isprovocirala nepažljivo izrečena i nehotično pogrešna kvalifikacija moje školske drugarice, koja je na fejZbuku napisala:
Ostavila je pesmu za sva vremena..
E, pa neće biti. Nije Whitney Houston ostavila nikakvu pesmu. Koliko znam, ona u životu nije napisala nijednu pesmu – pevala je ono što joj drugi napišu. U slučaju o kome je reč, ona je ostavila svetu jednu nezaboravnu interpretaciju. I to je to. Ne, to nije bilo malo. Ali da se zna ko kosi, a ko vodu nosi.
I zato, sasvim nehotice se navadih da delim pamet okolo, kao da je imam previše, Bože me prosti. Želim da vam skrenem pažnju na jednu lepu i važnu pesmu iz 1974. godine, u izvedbi autorke.
Jesmo li se razumeli?
Kasirkine reči nisu bile od pomoći. Srećom, posle se neko dete strovalilo sa klupe…
– * –
Desio mi se neobičan slučaj: neočekivano sam zaboravio, šta ide prvo, 7 ili 8.
Odoh sam do komšija i upitah ih šta oni misle o tome.
Kakvo je bilo samo njihovo i moje iznenađenje kada su iznenada otkrili da ni oni ne mogu da se sete redosleda brojeva. Brojeve 1, 2, 3, 4, 5 i 6 su pamtili – a dalje su zaboravili.
Pošli smo svi u prodavnicu “Delikates” na uglu Znamenske i Besejne ulice, i upitali kasirku o našoj nedoumici. Kasirka se tužno nasmejala, izvadila iz usta mali čekić i, malo mrdnuvši nosom, rekla: “Po meni, 7 ide posle 8 u tom slučaju kada 8 ide posle 7”.
Zahvalili smo kasirki i razdragano istrčali iz radnje. Ali tada, zamislivši se nad kasirkinim rečima, ponovo se pokunjismo, budući da su nam se njene reči pokazale lišenim svakog smisla. Šta nam je preostalo da radimo? Pošli smo u Letnju baštu i počeli tamo da brojimo drveće. Ali, izbrojavši do 6, zastadosmo i započesmo prepirku: po mišljenju jednih, dalje je sledilo 7, a po mišljenju drugih – 8.
Prepirali bismo se mi vrlo dugo da se, na sreću, tu sa klupe nije strovalilo nekakvo dete i polomilo obe vilice. To nas udalji od naše prepirke.
A zatim se raziđosmo kućama.
12. novembar 1935.
– * –
(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)
More šumi kad može. A kad ne može da šumi, onda škripi.
Neću ni da znam koja je temperatura tamo.