Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ja zamalo jesam: podsetnik iz kalendara radi uredno, pa sad glumatam kao da sam bio pripravan.
Danas je svetski dan knjige.
Da je svetski dan piva, svi bi znali.
Ovako… Slabo prolazi, zar ne?
Ajmo, guglaj malo, možda ima nešto na tu temu i u tvom komšiluku.
U mom nema.
Biće bolje. Ili neće. Zadatak za danas je da započnem čitanje neke knjige.
(Via)
Znate li šta je to camera obscura? To je prastari koncept koji je tek u 19. veku pretvoren u fotoaparat.
Reč je o potpuno zatamnjenoj sobi (camera obscura i znači tamna soba) koja na jednom zidu ima rupu nevelikog prečnika. Pod tim uslovima, slika spoljašnosti se projektuje u obrnutom smeru na suprotnom zidu.
Prema podacima koje navodi članak na vikipediji, camera obscura seže barem 2500 godina u prošlost. Navodno, prvi koji je primetio taj fenomen je Mo-Ti, kineski filozof. Postoje beleške da je Aristotel slučajno primetio fenomen obrtanja slike, a Euklid se poslužio nečim sličnim da bi dokazao da se svetlosni zraci kreću pravo (a onda je došao Ajnštajn, ali to je neka druga priča).
Još zanimljivih podataka ćete pronaći ako guglujete. Ovog puta vam skrećem pažnju na jednu od savremenih rekonstrukcija: camera obscura uopšte nije tako nedostižna za izvedbu! Pogledajte ovaj video klip.
Eto čime se bave zaposleni u National Geographicu u radno vreme! C, c, c, c, c! 
Kakva su to vremena došla, zaboga miloga.
Jedino mi nije jasno šta ako se sistem zaboboči, prekine se update na pola posla ili se zezne firmware.
(Via)
Auh, kakav dan! Ni manje ni više nego tri nezavisne foto-sesije, sve tri spontane i sve tri uspešne. Na kraju sam zamalo odlučivao o izboru fotke dana po naučnoj metodi “eci peci pec”…
Šta da vam kažem, gledajte:
Naravno, dan je počeo gužvom u kuhinji: kuvala su se i farbala uskršnja jaja. Posle su Jasna i Ana iskazale svoje umetničke sklonosti uz pomoć raznih rekvizita, od metalizirane boje za jaja i zlatne konturne boje do markera i laka za nokte. 
Sve to sam slikao, znajući na kraju da imam dobre snimke za izbor fotke dana. Ali, nije ispalo tako…
Kako se odnosite prema greškama koje ste napravili i kojih ste najzad postali svesni? Gurate li to saznanje pod tepih ili to koristite kao priliku da napredujete kao misleće biće? Pogledajte jedno sjajno predavanje sa TED konferencije o tome.
Ajde-de: poslednja rečenica implicira da je svaki čovek misleće biće, a to je pogrešno. Po mom bolnom saznanju, čak i oni koji umeju da razmišljaju ponekad namerno isključuju osigurače, jer su kukavice i ne žele da prepoznaju stvarnost.
Ali to je samo jedan vid poricanja. Mnogo su gori oni koji ne preduzimaju ništa jer tako minimizuju verovatnoću greške. Drugim rečima, nastaje sindrom “Zoran Lilitj”, za koga smo donedavno (tačnije, do onih idiotluka koje je ispričao o svom prijatelju iz Libije) svi držali da je najperfektniji političar u istoriji moderne Srbije. Pa naravno da jeste: nije se mešao u svoj posao, pa nije ni mogao da pogreši. Ako nije grešio, nije ni čudo što oko sebe širi utisak osobe čiji broj cipela vodi mrtvu trku sa njegovim IQ brojem.
I Google se pridružuje skretanju pažnje na 22. april, Dan planete Zemlje. Ovog puta Google doodle je sjajna flash animacija. Kada se zateknete na glavnoj strani upita, mrdnite mišem tamo-amo i primetićete kontekstualni odziv.
(Via)
Upravo videh informaciju na blogu Svet nauke, inače bi mi možda promaklo. Preporuka više za taj sjajni blog.
Iskreno, malo je toga što bih ja mogao da kažem, a da se ne ponavljam bez veze: skoknite na taj prilog o Danu planete Zemlje, a ne propustite ni prošlogodišnji članak. Moj komentar je izlišan.
Takođe, skrećem pažnju na matični sajt inicijative Earth Day 2011 – to je mesto da naučite, saznate više ili se barem zabavite sjajnim sadržajem. Mada, nije ni vreme ni tema za zabavu: vreme je za brigu i akciju.
Nisu potrebne bogzna koliko složene akcije: ako svako učini po malo, biće to u zbiru mnogo. Idite ponekad pešice ili biciklom umesto kolima. Ponesite ceger na pijacu umesto najlon kese. Tokom leta sušite kosu na prirodno, a ne fenom. Investirajte u bolju izolaciju svog doma. Poklonite svoj kućni štampač nekoj školi, a vi pređite na štampanje u PDF. Naterajte svoju okolinu da klasifikuje i reciklira otpad.
A ako nikad niste zasadili drvo, obećajte sebi da ćete ove godine negde to učiniti.
Ako niste u prilici da učinite bilo šta slično barem sutra, a kamoli svakodnevno, makar se setite one parole koja je već stara, ali nikako da se otrca jer postaje sve aktuelnija iz dana u dan:
Ovu planetu nismo nasledili od roditelja,
nego smo je pozajmili od svoje dece.
(Via)
Kako se budi mačak Toša? Budite obazrivi, može da bude prgav.
Zašto ga gazdarica davi i budi, to nismo skontali. Verovatno gaji neke suicidalne tendencije.
(Via)
Lepo vreme, red je da krenem napolje. Za početak – dvorište.
Namontirane su solarne žiške, one što danju napune baterijicu preko solarnog panela, a noću odaju nešto malo svetla, dovoljno tek da prepoznate koordinate. U našoj bašti služe tek kao ukras. Evo:
Glavna ideja: lampa u krupnom planu, napadna perspektiva i plitka oštrina. Uz malo obrade, pogodio sam i atmosferu.
Ova zamisao mi je bila teška za izvedbu jer sam jedva pronašao dobar ugao. Radile su makaze (otkrio sam proporciju 2:1 kao najbolju), a bilo je i malo montaže na nekim mestima.
Ovih dana ću probati ovaj isti motiv, ali noću.
Prošlo je možda dva-tri meseca od poslednjeg slušanja. Kako god okreneš, ovo delo ulazi u stalni sastav najvrednije muzike koju držim blizu.
Znam da ima relativno mnogo onih koji ne vole Neila Younga. Šta ću im ja: najteže mi pada kad čujem da ga ne vole zbog unjkavog glasa. Dobro de, NY sigurno ne bi prošao prijemni za kakav belcanto, ali on obitava u žanrovima koji nisu imperativ lepe muzike. To tu muziku ne čini ništa manje vrednom. I značajnom.
Četrdeset pet godina karijere u kojoj ima ključnih sadržaja za tri debele karijere, a padova nema. Neil Young je jedini pripadnik rock’n’roll provenijencije koji još uvek pamti čemu rock’n’roll služi, pa je tako usput javno pozvao na opoziv američkog predsednika, usput ga nazivajući imenima koja je svakako zaslužio, ali niko drugi nije imao muda da ih izrekne. ako niste slušali Living with War (2006) kad se pojavio, propustili ste možda najveći događaj u rock muzici u 21. veku. Nastavite sa čitanjem… “Neil Young – Le Noise”