Tag: beleške

Utovar nedeljom, 11. maj

Sa prailno odabranom literaturom i u toaletu možete priuštiti sebi solidno obrazovanje.

ne preporučuje se držanje u rucu; u strahu mogu da ugrizuNe napadajte slepe miševe. Čuvajte ih od sebe i drugih. Ne samo zato što su zakonom zaštićeni i ne samo zato što su korisni i ne samo zato što su lepi, nego i zato što nemate baš nikakvog razloga da ih napadate.

Ako vam i ulete u stan/kuću, biće više zbunjeni i uplašeni od vas. Najbolje je da samo ugasite svetlo (jer im otežava gledanje) i pustite da sami nađu izlaz. To je za njih ionako samo jedna obična, doduše nepoznata, pećina u kojoj nema mnogo toga interesantnog.

I nisu oni krivi što ih ljudi tako zovu (slepi miševi), kad oni vrlo dobro znaju da nisu ni slepi, a ni miševi.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 11. maj”

Једна од пре: кућа без крова

Настављам своју шетњу по кривим сокацима око центра Зрењанина. Ова фотографија (у ствари синемаскрп од бар пет снимака) је снимљена само педесетак метара иза Грбиног дрвета из зида.

И неких двеста метара иза претходне. Ова зграда је некад гледала на реку, а ваљда је и река волела да погледа на њу.

(велика је овде)

Нешто даље у дворишту је некад био први експрес ресторан у СФРЈ, или су ме бар тако слагали. Тај је после затворен а други отворен два ћошка даље (у Вршцу би рекли “две ћошке”), па је онда и тај затворен и сад је тамо полупразна зграда. Овуда се могло краћим путем из Гимназијске на обалу. Једном сам ту чак и појео свој први бурек с месом (што је било чудо, дотле сам мислио да постоји само са сиром). После се ту уселила нека ауто школа (и ко зна шта све још и којим редом). Овај задњи део, који више нема крова, не знам чему је служио. То је још једна међу старим зградама у строгом центру али не и на главном сокаку, које није захватила евроамеричка манија да се пицњава оно где се пролази, а ћошак даље може дрвеће да расте између зидова.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: кућа без крова”

Utovar nedeljom, 4. maj

Ako danas u 15:05 stanete mirno na jedan minut, lepo od vas.
Ako ne stanete, nikom ništa. Ako ne stanete, nikom ništa.
Ako ne stanete, nikom ništa. Ako ne stanete…

Ako ste dovoljno matori, a imate problem sa sećanjem o ključnim trenucima prošlosti, imaćete problem i sa razumevanjem današnjosti. Ako ne razumete današnjost, budućnost će vas pojesti. I tako, budućnost jede one koji ne paze na iskustva prošlosti.

Budućnost jede one koji ne paze na iskustva prošlosti.

Sasvim druga stvar, i to nam pravi posebne probleme, jeste pitanje ponašanja onih koji brkaju iskustva prošlosti sa življenjem u prošlosti. To nije tako romantično kao što je o tome pevao Ian Anderson, nego je opasno na razne načine. Ako ste čuli one koji pričaju kako smo bolje živeli za Njegovog Vakta (kao što jesmo), uzvratite im pitanjem kako im se dopalo to što smo na kraju ipak morali da platimo ceh kada je svanulo posle te žurke (kao što jesmo). Da smo samo plaćali novcem, pa ni po jada, nego su morale i glave da lete.

Obratite pažnju na reakciju: biće to gestovi koji se protežu od besa do histerije.

Bio je strastveni pecaroš. Upecao je oko dvadeset miliona šarana. A vala, našla mu se na udici i poneka barakuda...Zbog tih glava, mitomanija prošlih vremena treba da ostane upamćena, ali ne kao praksa, nego kao nematerijalni spomenik (kad smo materijalne već prepustili zaboravu) koji će nas možda podsetiti da ovo što nam se sprema može da se završi na mnogo načina, pri čemu se mi više ne pitamo ni oko jednog.

Šta smo naučili? Šta smo naučili? Šta smo naučili?

Šta. Smo. Naučili. To. Smo. I. Zaboravili.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 4. maj”

Utovar nedeljom, 27. april

Ljudi se dele na one što rade i one što misle. Ja bar tako mislim…

Svakakve nam se misli smutile ove nedelje i u takvom stanju teško je dovoljno se koncentrisati za ozbiljan suvisli uvod. Ima tu finih emocija, al’ su začinjene pogledom u gorku budućnost. Teško da nam drugačije predstoji uz novoizabranog gradonačelnika koji je silne gluposti radio/izjavljivao i u tehničkom sazivu gradske vlasti. Ili kada državna firma pokazuje patriotizam (sic!) poklanjanjem fabrike; kome drugom nego crkvi. Po osnovu ovog čina pravna država bi imala štošta reći oko PDV-a, je l’?

ako je jaje na oku, prst nije na čelu!Zatim suptilna(?) reklama nastave veronauke u osnovnoj školi uz jak argument da tu deca konačno nauče kako da se krste, a nastavnik(?) nema pravo da ih upisuje ako zakasne ili ne dođu na nastavu.

Pa onda pokazivač vesele budućnosti u Srbiji. Koliko vam treba vremena da utvrdite na kom smo mestu na ovoj listi?

Shodno tome i najava poskupljenja struje početkom jula. Razlog nije to što je struja godinama unazad jevtina, nego zato što dolazi konkurencija. To je ta liberalizacija tržišta, znači…

Svestan sam da se priča oko ne-vakcinacije dece nikad neće završiti, ali izgleda ni ne jenjava.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 27. april”

Једна од пре: све укриво

После оне ноћи пива, почео сам да пребирам по фоткама које сам снимио по граду у последње две-три године, и схватио да сам помало опчињен тим кривим сокацима и враћам им се често.

Можда је томе крива и навика да у град идем колима, која, наравно, морам негде да оставим, што онда значи да до главне улице не долазим бициклом, шором средом као некад, него управо кроз те криваке. А има ту и радне навике, у један од њих сам неких година ишао на посао.

Ово је иза угла од оне претходне. Место са најужим тротоаром је наспрам жуто осветљене фасаде у дну.

(велика – овог пута препоручујем да се погледа)

Снимљено је са предумишљајем. Ишао сам бициклом до клуба, и понео статив, везан банџијем за пактрегер (тако се то зове и дан данас). После састанка сам кренуо полако и стао где ми се стајало, монтирао канона на статив и онда се патио са изоштравањем. Јер ово је онај руски објектив, јачине 2,0 (стандардни зум је 3,5), нашрафљен обичним металним адаптером без електронике, дакле изоштрава се само ручно. Нешто се ту не слаже и често ми се деси да у тражилу успем да оком изоштрим оно што у ствари није оштро. Буде то оштро, али не тамо где сам ја хтео.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: све укриво”

Utovar nedeljom, 20. april

Nema mira. Nema pameti. Čak ni tradicija nam više ništa ne znači, a to je zato što ne znamo šta bismo sa njome činili. Uživanje ne dolazi u obzir, jer uživanje je dekadentno.

Bilo je dana kada smo se pitali “kako je moguće da nema nikakvih vesti iz zemlje i sveta”, a onda čeloklep: pa to smo sebi priuštili dan mira od medija. Malo rad, malo porodica, prijatelji, neki hobi, neka zanimljiva knjiga – i polako ode dan na kraju kojeg možeš da kažeš da je vredelo živeti ga. A stvari su se, zapravo, zbivale: jedino što nisu bile zanimljive nikome ko ima sopstveni život da živi.

Uložite snagu da smanjite teret opterećenja sadržajima iz medija

Pravi trik je u tome da prepoznate obrazac ponavljanja petparačke istorije modernog života. A potom, da razumete kako precizno praćenje prevelike količine vesti ne vodi ničemu osim rasipanju vašeg neponovljivog i, samim tim, vrednog vremena. Ako se koja važna vest i desi, saznaćete je a da i niste tragali za njom, upamtite to. Kada je reč o praćenju vesti, manje je više – upamtite to.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 20. april”

Још спојених судова: Бисера

Није први пут да ме Грба изокола претекне… мада се већ две недеље каним да напишем ово, опет је он испалио наслов са текстом из мог будућег чланка и пре него што сам га написао. Начело истовремености смо већ обрадили, или ћемо га једном бити обрадили, шта прво наиђе (да, Даглас Адамс је у праву – није проблем у времеплову него у глаголским временима).

Те седамдесеттреће су се испонадогађале бројне важне ствари, мерено мноме, а и цео онај велики рокерски талас је некако већ почињао да хучи и бучи и проћи ће још цела година док се не разиђе у диско пену. Код нас се водила битка за Студио Бе. Властодршци са Првог програма радио Београда (ови са другог и трећег и двеста двојке се нису много питали) су богорадили свашта о дуплирању капацитета, неозбиљности, вашарском приступу и тако даље. Студио Бе, тада млада самоуправна станица намерена да испомера ствари и докаже да радио може сам да се издржава од реклама (са којима су, вала, имали и мере и духа, импровизовали су их у углавном у трку), је након само годину дана у етру почела да се шири. Не знам тачно које године су покренули други програм, кад телевизију, само се сећам да су званичном радију феноменално показали у ком ћошку да клечи по питању емитовања озбиљне музике, кад су отворили и трећи канал који је само то емитовао бар осам сати дневно – мнооого више него ови државни. У ствари не знам ни кад су почели да издају плоче, мислио сам тек седамдесетчетврте, међутим…

Овај сингл је био права мала револуција за то време. Звучао је скроз шлагерски а опет нимало шлагерски. Није било ревијског оркестра него је свирала, у пуном саставу (без Златка, дакако, он не свира) Корни група. Бата Ковач је, изгледа, вазда муку мучио да скрпи довољно пара за уредан и угодан рад групе, па овакви излети нису били реткост. Сличне ствари су радили и касније; мајсторима компликованог подземног звука није било мрско да одсвирају нешто певљиво – занат је занат је занат. Nastavite sa čitanjem… “Још спојених судова: Бисера”

Utovar nedeljom, 13. april

Ljudi nisu alkohol. Al’ znaju da idu na jetru, u 15:00°.

zna se kako se najbolje farbaju jajaSpremate li se za najradosniji hrišćanski praznik? U stvari nikad ne znam da li je Božić ili je Uskrs najradosniji. Kako se koji bliži – pa i dođe, je l’ – tako se baš tom “lepi” ta etiketa.

Spremate li se da farbate jaja? Ima li među vama onog ko se sada nije setio karmina i one stare fore?

Ili ignorišete ovaj praznik, pa čekate 1. maj – dan borbe protiv anoreksije i očuvanja životne sredine?

Ako “preskočite” i 1. maj, prvi naredni praznik na koji će vas neko podsetiti jeste Vidovdan, “praznik” koji će od 2100. godine obeležavati 29. juna.

Uskrs je nekima jedini dan kad im je tucanje prihvatljivo kao pojam. Verovatno i kao aktivnost.

Ako nekom detetu date poklon za Uskrs, nemojte ga lagati da mu je poklon doneo zeka. Veovanje u zeke i ostale dobre vile podstiče verovanje u bauke i ostala čudovišta.

I svakako nemojte čekati neki praznik da biste voljenoj osobi nešto poklonili.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 13. april”

Model društvene sreće u Srbalja

Ovaj mali ogled iz analize i sinteze sreće posvećujem liku i životnom delu Miloša Stankovića. Jeste, možda i ja jednog dana shvatim šta taj čovek zapravo radi…

Evolucija populacija (ovo je svestan, edukacioni pleonazam: nema evolucije ako nema populacije) naših predaka vodila je ka opstanku jedinki sposobnih za bolje prepoznavanje obrazaca. Uspešnije praćenje smene godišnjih doba, poznavanje migracija životinja, uočavanje pravog trenutka za setvu i žetvu… bila je ona fina linija koja je razdvajala opstanak i izumiranje plemena. Stoje je prirodno da je jedna od najvažnijih posledica primene naučnog metoda, fine linije što razdvaja napredak i stagnaciju populacija savremenog Homo Sapiensa, upravo uopštavanje.

Nastavite sa čitanjem… “Model društvene sreće u Srbalja”

ULAZ DOZVOLJEN SAMO POSLOM U VEZI S PROSLAVOM

Negde u ovo doba pre četrdeset i jedne godine Mirjana je počela da očekuje od mene da izilazim već jednom…

Halejeva kometa, jasan znak dolaska mog trinaestog rođendana

Govoreći o Janu Oortu, holandskom astonomu koji je sredinom prošlog veka opisao prostor iz koga nam stižu komete (poznat kao Oortov oblak), odredio položaj Sunca u Mlečnom putu (tridesetak hiljada (svetlosnih) godina udaljen od centra naše galaksije) i započeo mapiranje kompletnog Mlečnog puta primetivši usput strahovite događaje u samom centru, čime je pripremio put za uvođenje ideje o crnoj rupi u centru svake galaksije, Neil deGrasse Tyson postavlja uznemirujuće pitanje:

Does the fact that most of us know the names of mass murderers, but never heard of Jan Oort, say anything about us? (Da li činjenica da većina nas zna imena masovnih ubica ali nikada nije čula za Jana Oorta govori išta o nama?)

Zaista. I šta mi u životu zapravo slavimo? Pogledajmo kalendar.

Nastavite sa čitanjem… “ULAZ DOZVOLJEN SAMO POSLOM U VEZI S PROSLAVOM”