Tag: beleške

Utovar nedeljom, 10. mart

Sad već znate, je li tako, da postoje i teme vredne bavljenja, a ne samo televizija-politika-stres-sport-opet stres.

“Rekao bih da kad smo zgotovili album, svako je mislio kako je to nešto najbolje što smo ikada uradili. I svako je bio vrlo zadovoljan rezultatom. Ali nije bilo šanse da je iko osetio kao je to pet puta bolje od albume Meddle ili osam puta bolje od albuma Atom Heart Mother, ili kolike već ono bejahu različite brojke o prodaji. Bilo je to… Ne samo činjenica da je album dobar, nego takođe i nešto što je nastalo na pravom mestu u pravom trenutku.”

There is no dark side of the moon, really. As the matter of fact, it is all dark.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 10. mart”

Utovar nedeljom, 3. mart

Nije lako prihvatiti činjenicu: glavna odlika državnog monopola leži u poslovici “kadija te tuži, kadija ti sudi”.

Pozdravno pismo iz EPS-a: Molimo da više ne kukate! Ne vredi vam!Stiglo je pismo iz EPS-a:

Dragi potrošači,

Povodom učestalih žalbi na cene električne energije kojima nas u poslednje vreme zasipate, javljamo vam se ovim kratkim dopisom. Potpuno razumemo vašu ljutnju zbog stalnih poskupljenja. Nije ni vama lako… Ipak, moramo vas podsetiti da nemate drugog izbora. Mi smo veliko javno preduzeće, sa potpunim monopolom u zemlji, i plaćaćete onoliko koliko vam kažemo. Drugog izbora i tako nemate: mi imamo struju, a vama ona treba. Šta se tu može – to je možda tužno za vas, ali zato je odlično za nas!

Molimo da više ne kukate! Ne vredi vam.

(tri, četr:) Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine…

U ime svih zaposlenih u EPS-u, uključujući i one koji temo rade, želimo vam sto veću potrošnju, uz obećanje da ćemo sa aktuelnim trendom poskupljenja uredno nastaviti!

(Tnx Tibi via FB)

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 3. mart”

Utovar nedeljom, 24. februar

“Naređujem da postupite po nahođenju, jer mi nemamo pojma šta da radimo sa nepostojećim procedurama u ovakvim slučajevima…”

Dva su razloga što je ova slika stavljena na ovo mesto. Prvi je da vam skrene pažnju i izazove petparačku pohotu u vašim glavama i ostalim vitalnim organima. Drugi razlog sam zaboravio.Jedan od fenomenalnih političkih manevara za koje sam čuo beše jedna ujdurma tokom koje su tadašnje lokalne vlasti u  varoši u kojoj živim predali vodu iz vodovoda na analizu laboratoriji za koju pouzdano znaju da nemaju spektrometrijsku analizu svih mikroelemenata. Kao posledica tog manevra, na raznim mestima u standardnom obrascu izveštaja o analizi vode zatečen je podatak koji glasi “— %”, što je brže-bolje (verovatno prema nečijoj preporuci) protumačeno kao “tog i tog govneta u vodi nema”. I to je javnost progutala pre nego što se našao neko ko je upozorio, ovog puta bez podrške medija, da niz crtica umesto nule ne znači da tog sastojka nema u uzorku, nego da uzorak nije ni testiran na prisustvo tog sastojka.

To je zona poluistine, za koju ne prestajem da tvrdim da je stotinu puta opasnija od laži. Eufemizam koji se koristi i ovih dana glasi: “analiza nije pokazlaa da ima toga i toga”. A izjava koja bi bila validna trebalo bi da glasi: “analiza je pokazala da nema toga i toga”.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 24. februar”

Једна од пре: изложба

Кад год ухватим себе да пробирам међу својим фотографијама, ова увек некако уђе у ужи избор, па испадне, па следећи пут опет. Нешто као зла пара, или Нушићев рукопис “Сумњивог лица“. Е па, нећеш више.

Не, нисам утаманио фотку. Напротив, кад је пре неко вече ушла у најужи избор, кад је требало да изаберем две од последњих пет, рекао сам “иде ова… и они киосци, готово”.

са изложбе, да иде на изложбу

(веелика је овде)

Немам појма зашто ми се оволико свиђа. Да ли због девојчиног лика, позе, ухваћеног тренутка, позе њих троје и како гледају ка десном углу… Поврх свега, ни прилика није сасвим јасна. Ово је са годишње изложбе студената Факултета ликовних уметности, и у овој просторији излажу вајари, ал’ се то никако не види. Нити ова гомила у десном углу личи на скулптуру, нити оних пар блокова, а понајмање момак у позадини – иако јесте, он је сатима стајао тамо са пиштољем на компримовани ваздух, и отприлике сваког минута би га уперио као на слици, опалио пет секунди шиштања, и спустио руке. Ето, сад има и контекст, и опет не знам зашто ми се баш ова свиђа. Било је можда и бољих кандидата из исте сеансе, сликарска изложба је, шта би друго, сликовита, али сам због нечега запео баш за ову.

Другари у клубу су се мало нећкали око фотке, само због падајућих линија са стране – што се није дало избећи, јер сам ово снимио из дворишта, где је тле бар 60цм ниже од пода у приземљу. Дакле ја сам напољу, на нижем, гледам унутра и одоздо – пеглање линија би у ствари покварило све. Било је предлога да мало скратим са леве и десне, ал’ онда би се тај контекст, то напољу/унутра, изгубио, те сам решио да иде каква јесте.

Годинама нисам одштампао неку своју фотку само зато што ми се свиђа. Биће занимљиво да је видим изложену.

Utovar nedeljom, 17. februar

Medvedi, mrmoti i ostali gusani procenjuju da će zima potrajati…

Medved, mrmot, sve je to isto. Ovi iz Arke ne bi umeli da razlikuju mrmota i hrčka.Kako javljaju agencije, medvedi u prihvatilištu za divlje životinje u Banoštoru danas nisu ni izašli iz svojih jazbina, što prema narodnom verovanju znači da će zima još da potraje.

Kako je saopštilo Društvo za zaštitu životinja i životne sredine ARKA, …

Ovo je... mrmot... medved... majmun... hrčak... krokodil... tako nešto. I ARKA će ga zaštititi. Evo kukuruz.E, do moga. Opet ARKA. Ne znam kako se tumači ta skraćenica, i da li je to uopšte skraćenica (verovatno jeste kad se piše velikim slovima), ali ponekad zamišljam da to znači “asocijacija retardiranih kretena u ataku”. Jer uglavnom čujemo za njih kad napadaju neistomišljenike, što nije nužno isto što i “one koji čine zlo životinjama”. Zanimljivo: kad zimi treba nahraniti gladne pse lutalice, njih ni od korova.

Jeste, zlopamtilo sam. Uvek sam zlopamtilo prema licemerima.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 17. februar”

Utovar nedeljom, 10. februar

Mislite kako god hoćete. Jedite šta god vam drago. Boriću se za to vaše pravo dok god ne počnete da mi namećete jelovnik i prateći katehizis.

Razumem lične stavove, načela kojih se pojedinci drže i ideja koje služe kao vodilje nekom ljudima. Ne razumem potrebu da se takvi principi nameću drugima do nivoa ideologije. Zbog čega nastaje takva potreba onih koji upražnjavaju bilo kakve posebnosti, ne uspevam da razumem, a nije da se nisam potrudio.

Čuvajte se svirepih ljudi koji javno kolju predivne paprike!

Jeste, pogodili ste: govorim o vegetarijancima, a pogotovo o tzv. veganima.

Da ponovim, jer moram (u suprotnom će krenuti da me ubeđuju u nešto drugo): apsolutno podržavam svačije pravo da bira svoj jelovnik i načela koja oko tog jelovnika važe. Štaviše, ne pada mi na pamet da ikoga ubeđujem u suprotno ili ma kakvo drugačije mišljenje. Čak ću i pomoći nekom veganu koji je moj gost da održi svoju nameru o načelu ishrane kojeg se naročito drži.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 10. februar”

Једна од пре: жабац у канти

Ово је са претпрошлог фотоапарата – неке Конике/Минолте, коју сам трошио ваљда најкраће, од лета 2004 до лета 2007. Уштедео сам на њој стотинак долара, јер сам је купио на иБеју, ал’ је после испало да је ремонтована, са приличним успехом.

Што ће рећи да је успех био испод 100% – кад призумира, десна страна је била неоштра. Згодна је, ипак, била по томе што је могла да се носи у џепу, није била већа од јаче грудве снега, а да притом има пристојан зум. А опет, била је за километар јача од претходне фоткалице, која је храбро прегрмела период 2000-2004.

Ово је снимљено код оца ми у винограду, августа 2005. Ишао сам до пумпе, педесетак метара даље од кућице, по воду. Како сам потерао пумпу, из цеви испадне жабац, право у канту. Снимио сам га неколико пута (наравно, фоткалица увек при руци).

01-VIII-2005 из пумпе у канту

(жабац у пуној величини је овде)

Потом се жабац попео уз пумпу и ушао поново у њу, ваљда да сачека следећи тобоган. Ајд’ што ми је био симпатичан, него што је ово позирача какву је тешко извући и из словесног створа, свака му част. И још је чекао да ухватим изрез… суви геније. Добро, мокри. Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: жабац у канти”

Utovar nedeljom, 3. februar

[EDIT, beleška: naslov je bio pogršan i glasio je “Jedna na dan, 3. februar”…]
[EDIT, druga beleška: pogRŠan?… Sic!]

“Nisam Dačić, ali mogu da pogledam”, glasi nezvanična parola nedelje.

Ako ste proveli proteklu nedelju ispod nekog kamena ili u pećini mimo puteva, onda ne znate da su neki mamlazi spakovali skrivenu kameru premijeru Dačiću. Pozvaše čoveka da dođe u studio i popriča sa sisatom voditeljkom (koja je svakako bila neukusno odevena). U toku razgovora, u prikladnom momentu, Velika Bela Ptica (Nije Labud) je sevnula svojim obezgaćenim međunožjem prema premijeru parafrazirajući onu scenu iz filma Basic Instict (i zaboravljajući da Sharon Stone, osim što je lepa, ima i stila). Dačić nije od kamena, pa mu je vulgarna scena uživo izazvala pohotni osmeh koji je, po mišljenju producenata te baljezgarije, predstavljao uspeh. Onda su, kao, istupili i objasnili premijeru o čemu je reč. A onda su i zamalo objavili snimak – iako za to nisu ni zatražili, a kamoli dobili dozvolu od njega. Sprečeno je proaktivnom akcijom, ali šteta je načinjena distribucijom na Internetu.

"Nisam Dačić, ali mogu da pogledam" - premijer pregoreo. A producent bi trebalo malčice da pregori na robiji...

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 3. februar”

Utovar nedeljom, 27. januar

Gusalo, masalo! Tukli se, nisu se tukli, dobiće oprost duga, neće dobiti oprost duga, ide iz kluba, ne ide iz kluba, kupiće ih Hašim, neće ih kupiti Hašim, sve je u redu, ništa nije u radu, ‘oće da plaćaju porez, neće da plaćaju porez, desiće se nešto, neće se desiti ništa…

Više svetla! VIŠE SVETLA!Zamotao bih pitanje u oblandu, ali nemam vremena za to, a i svetac je, pa ne smem da postavim pitanje “ko bre ovde koga zajebava”. I eto, moram da pitam banalno, prostački, ali makar tako da laprdavcima zvuči kao umna dilema. Elem:

Da li je ostao iko da poriče tehniku popunjavanja medija glupostima do prezasićenja, edabi neko kome je to po volji uradio ono što drugima nije po volji?

Eskiviram ja medije, ali neće da eskiviraju oni mene, pa ih i dalje konzumiram mnogo preko svoje volje. Pravo pitanje glasi: kako li onda prolaze oni koji po navici sede ispred televizora i prevrću novine (koje su ili frizirane ili tabloidne) i misle da je njihovo tako stečeno saznanje verodostojno? Znate šta, perspektiva saznanja je loša, a jedino u šta još verujem su neke osnovne vrednosti, one koje ne zavise od političkih prilika, duha vremena ili mode. Međutim, ne vredi: ljudima je dovoljno samo nekoliko sekundi da bi pogrešno iskonstruisali bilo kakvu informaciju koju čuju. Imam i primere…

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 27. januar”