Tag: beleške

Utovar nedeljom, 17. jun

Prvo je bilo da uplesnaviš od kiše… A opet, kad će da pada ako neće sada, u junu? A onda žega… Pa dobro, kad da bude vruće nego u letnjem mesecu?
Ako je izbor između žege i kiše jedini koji je preostao, onda biram… Onda bih birao… Onda… Uh.

Nije meni to što se klima menja: menjala se i pre, dokazano je na više načina, a neki opisi dugih klimatskih amplituda su čak takvi da ih svako pismen može razumeti (biti pismen je malo komplikovanije nego što mislite, ali o tome kasnije). Meni strašno smeta to što se pojavila globalna hijena koja naplaćuje ljudsku glupost baš posredstvom eksploatacije neznanja.

Perfektno izvedene zamene teza su učvrstile mišljenje stav da čovek može nešto preduzeti kako bi zaustavio neumitne klimatske promene. To nije moguće, pa sve da se zaustave svi Globalno otopljavanje je neumitno.automobili, sve termoelektrane i svi drugi izvori atmosferskog zagađenja. Klimatska promena koja sledi je posledica neumitnog ciklusa. A naše ponašanje koje inicira zagađenje samo pospešuje taj proces i ubrzava ga za neki slabašni procenat.

U isti koš smo stavili problem kukavne energetske efikasnosti, problem globalne politike koja se vrti oko resursa koji ponestaju, kao i pitanje nedostatka plana za čovečanstvo kad povećana temperatura tokom sledećih 200 godina izazove podizanje nivoa mora i nedostatak pijaće vode. A to su tri problema koji su najveći i za koje nemamo rešenja.

A vi koji ste skloni da govorite “ima tu nešto”: ako nemate šta pametno da kažete, bolje je da se uzdržite od davanja izjava. Današnji svet pamti sve, pa i ono što ste rekli, a niste pre toga dovoljno razmislili.

Šumenko i njegova banda opet udaraju tamo gde najviše boli: po našoj deci.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 17. jun”

Utovar nedeljom, 10. jun

A sad iznenađenje. Ne, stvarno… Pazi sad: ovaj utovar ide bez politike.

voziloMada, pošteno govoreći, upadam u oksimoron. Pazi: ako je politika veština mogućeg, a definitivno postoji veština mogućeg izbegavanja politike, onda… Čekaj malo, ispočetka: politika je veština mogućeg, vešto je, može biti, izbeći politič… Ne, ponovo… Veština je moguća politika, te je moguće politički izbegavati mogućnosti, onda nema druge nego da nastavimo po starom.

Mada, nije to baš toliko nedostižno ukoliko realno postignemo metarazumevanje u duhu međusobnog održavanja prilika, što svakako ima veze sa tendencijama saglasnosti u predmetnim naporima da se svakodnevnim aktivnostima, postepeno i u duhu društveno prihvatljivih normi, spreči popuštanje discipline u procesu unapređenja svih varijeteta… um… istih. Da, istih. Definitivno istih.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 10. jun”

Utovar nedeljom, 3. jun

Kad pre jun! Pa zar smo se za to borili? Kako sad to?…

Jednom davno, pitali Jovana Hadži-Kostića kako pod milim bogom uspeva da sastavi onu svoju satiričnu rubriku “Tako reći nezvanično (TRN)” u Večernjim novostima baš svakodnevno, bez izuzetka i očigledno bez ikakvog gubitka ideje. Reče čovek odmah: lako je, oko mene ima mnogo više gluposti nego što može da stane u moju rubriku.

Izvolite, snađite se. Utovar nedeljom pretpostavlja i vaše učešće. Zar niste videli šta piše skroz gore desno?Utovar nedeljom na Suštini pasijansa nije toliko profinjen. Ako li samo nabrojim izvore, ispašće to takvo zamešateljstvo da će se cenjeno čitalište razbežati glavom bez obzira. Ali nije to problem: problem je u onoj nekolicini koja misli da se utovar nedeljom pakuje kao zabavno štivo.

Eh…

Eh, Krstiqu, Krstiqu... Važan je ugao gledanja, a ne to što se gleda...Veliki stručnjak za medije, legenda političkog marketinga i medijska siva eminencija žute tačke, u naletu panike je pokušao da posegne za poslednjim argumentom koji pripada kategoriji “a zašto vi mučite crnce”. Tom prilikom je popio nokaut iz kojeg će moći da se izvuče samo nekim neverovatnim čudom:

Čovek koji se zove Nebojša, preziva Krstić, koji je služio stari kadar, artiljerija, pripada onoj grupi ljudi koje treba podsetiti da postoje tri stepena isticanja: ističe se, veoma se ističe, i uzalud se ističe.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 3. jun”

Зен се жали

Зен де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт се родио у иностранству, као Јен де Кок ван дер Берг Бренкелен Брандлихт, али је матичар побркао тастатурне распореде, и уместо Yen – Zen. Не само што је иностранство релативна ствар, него је то и име.

Друго лице (не граматичко) у овом комаду је Мелентије Салашевић, девојачко Салашев, ал’ прадеда служио војску на бугарској граници па му променили презиме, додали му ић, има једног прастрица Салашева. Запослен је, а можда и ради као референт за нешто у министарству за дијаспору и губљење времена. Дипл. метеоролог, што је неко побркао са противградном заштитом (“град величине омањег метеора уништио летину у долини реке…”), и заштитом биља (против спора), па је тако стигао у министарство за дијаспору. Наша прича прескаче представљање, и почиње након силаска с неба у ребра:

– Дакле, господине Де Кок, ви сте дошли да се жалите?

– Извините, али прво да решимо питање мог презимена. Пише се са малим д и великим К.

– Па тако и пише.

– Изговорили сте га са великим Д, чуо сам вас. Но, нисам због тога дошао.

– Изволите.

– Дошао сам због изборног поступка. Странка за коју сам гласао је прошла цензус.

– На шта ту има да се жалите, онда?
Nastavite sa čitanjem… “Зен се жали”

Utovar nedeljom, 27. maj

Koliko se samo ljudi trudi da objasni svojoj okolini šta je to zapravo bilo i kako se desilo. I ko je koga i kako je ko kome i uostalom kuda je kako koliko pa zamalo otprilike šta. Fascinantno: to su ljudi koji svoje tzv. mišljenje menjaju češće nego gaće…

Karikatura Predraga Koraksića je ukradena bez dozvole, a tek menjana bez dozvole. Rečju, učinio sam manje-više sve ono što nisam smeo. To me čini prilično posebnim, zar ne? Ne. Još je Gebels to radio.Kako su samo uporni. Ubiše se objašnjavajući kako je ovo lošije od onoga, a ono bi bilo bolje od ovoga. Kada bi se to pokazalo kao tačno, to bi značilo da nije tačno sve ono čemu su mnogi od nas bili svedoci. U svojoj uvređenosti zbog poraza, kompromituju se čak i oni koji su do juče bili neka od najčasnijih lica demokratije. Jedan je čak uporedio pobedu ovog, kako se zove, sa pobedom Adolfa Hitlera 1933. godine. Pa kad je već tako, zašto nije uporedio poraženog sa Alfonsom Kaponeom? Verovatno zato što se stidi svog pulena.

Greše i kažu da ne greše, jebote. Što ono reče Mujo kad ga je Fata zatekla sa drugom na gomili? “Nisam!… E, lude li žene! Pa da li ti više veruješ svojim očima ili meni?”

Hajde, sad je bilo dosta. Vratite se svom poslu ako ga imate, svojoj brizi ako vam je važnija od tuđe, svojim planovima ako se uopšte usuđujete da planirate. Pronađite neku drugu temu, pa makar to bila neka nova petparačka serija na televiziji.

Poreska uprava planira da oporezuje IT izvoz i rad od kuće.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 27. maj”

Историја пасијанса (4)

Пасијанс је чамио полузаборављен неколико година. Од септембра 1998, кад сам га окачио на форум, скинут је само 747 пута, јер је рађен у Фоксу 5 (и захтева библиотеке за њега), а те године се већ појавио Фокс 6. Баталих опет, било је преча посла. Например, преживљавање.

Но, не лези враже, дође 2002. и морао сам да учим јаваскрипт. Како се, Петровићу, учи нов програмски језик? Наравно, поново напишеш пасијанс у њему, добро је, седи.

Објекти се у јаваскрипту измишљају у трку, методи се додају малтене ад хок, и све је то поприлично наопачке у односу на Фокс, где прво све дефинишеш а објекат још није направљен, тек кад завршиш план онда може производња. Опет сам морао да мењам главу… и након само пар недеља имао сам пасијанс као веб страну. И научио јаваскрипт. И избацио поновно играње враћених потеза и оне шаљиве поруке. Оно прво ме мрзело да радим (ионако га никад нисам користио кад играм, а играо сам доста), а оно друго… незгодно је неког непознатог преко мреже, са свог сајта, назвати дилетантом, ко зна, може чоек и да се наљути. Што рече један колега, “програмирај као да је твој корисник крволочни психопата и зна где станујеш”.
Nastavite sa čitanjem… “Историја пасијанса (4)”

Историја пасијанса (3)

У ствари, није тачно да је овај пасијанс једина игра урађена у Фоксу. Видео сам једну верзију тетриса. Ма чуј, видео – играо. Али то је било тек у овом веку, а и тетрис је већ био написан. С друге стране, био је написан и пасијанс…

Година ’94, Тиби и ја цимери на гастарбајтлуку, станујемо код неке бабе и радимо у фирми преко пута. Радно време скроз раштркано, од подне до нека доба ноћи, довукли једну машину у собу да бисмо чачкали не знам ни ја шта већ. Са неке дискетЛе ископам неку од верзија пасијанса и помислим да би… могло. Јер Фокс 2.6, јелте, више није само алатка за базе података, то је озбиљан језик који има свашта. Оно, нема графику, осим неке скрнаве (нова реч, тада у моди) библиотеке са незгодним приступом, али све остало је лук и вода да се уради.

И урадило се, опет усправно, и радило је. Нисмо се, међутим, много играли, јер смо пречесто морали да се селимо са машине на машину, посла је било преко главе, и ретки сати доколице су пре водили ка пиву него ка монитору. Играло се кад дођемо кући – на топ листи из тог времена налазим датуме из 1994, 1996…
Nastavite sa čitanjem… “Историја пасијанса (3)”

Utovar nedeljom, 20. maj

Nemate kud? Imate kud. Pitanje je samo želite li baš tamo…

Pošto ovo nije film u kome glavnu ulogu igra Džon Vejn, pa se plitka gluma može prihvatiti zarad šarma i ikonografije, to ću ovog puta da se izjasnim da mi nijedan od te dvojice kauboja nije po volji. I to ide do te mere da mi je svejedno. Žao mi je, ali vi, koji ste se primili na iluziju da između njih postoji razlika, nećete nikad imati moje saosećanje jednom kad vaše iluzije budu razvejane vetrom.

Ko je priznao da je gledao, ko nije… Bar smo zavirili. U sredu smo svi bili zgroženi duelom predsedničkih kandidata: i to osećanje je prvi nacionalni konsenzus postignut u poslednjih nekoliko godina. Oni koji su afirmativno govorili o bilo kojem od dvojice ponuđenih ludaka, kada saberete na gomilu one koji zaista misle to što govore, pokazuju se kao bedna gomilica kojoj ne vredi objašnjavati bilo šta. Oni bi zaista skočili u bunar da to njihov pulen zatraži od njih. Problem je u tome što bi oni hteli da i mi skačemo za njima.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 20. maj”

Pozdrav petom saradniku Suštine pasijansa

Ovo nisam radio odavno: predstavljam nekog čije učešće na blogu je do sada bilo samo u fusnotama, da ne kažem u komentarima. Zamišljao sam ga odavno kao redovnog autora na blogu, ali nisam smeo da ga pitam… Dok se kockice nisu složile, same od sebe ili uz nečiju pomoć, ko bi znao…

Kada jednu osobu nazivate sa više imena, to može da ima nekoliko značenja. Da se osoba krije, pa ima nekakve leve identitete. Da je uvišestručena ličnost, daleko bilo. Da se kreće na previše mesta. Ili, kao što je slučaj sa mojim drugom Draganom Nedeljkovićem, da na Ne. Ne želite da znate. Verujte mi.mnogo ljudi ostavi razne utiske, a da im usput pripomogne sprdati se.

Vi ste ga upoznali već na Suštini pasijansa, potpisuje svoje komentare kao D. R. Fairday. A ja? Upoznao sam ga kao nekog sa korisničkim imenom ‘ndragan’ na starom Sezamu. Pa smo onda našli poneku zajedničku temu; pa smo se uto i sreli par puta, najpre u Kikindi, gde je dolazio iz obližnjeg Zrenjanina da održava nekakve programe u državnoj kompaniji za radove u zdravstvu; taman da zbriše do mene na kafu sa ukusom kafe.

Nastavite sa čitanjem… “Pozdrav petom saradniku Suštine pasijansa”