Nesrećan je onaj ko ne bude mogao da se priključi ovom, najvažnijem projektu u budućoj istoriji pankontinentalne metodologije proricanja jučerašnjeg i današnjeg dana, prošlog i sledećeg meseca, kao i i ove i sledeće godine. Predugo je trajalo i naporno bilo ovo iščekivanje da se konstelacija preduslova slije u petodimenzionalni vektor čija hiperlinearnost je daleko složenija od prethodne i ove rečenice.
Zbog toga ćemo ovog časa promeniti način pisanja.
Važan je dan danas. Datum 17. januar 2012. godine biće pominjan u najvažnijim almanasima sveta i člancima od one vrste “dogodilo se na današnji dan” kao istorijski trenutak u kome je došlo do revolucije horoskopa.
Ekipa Suštine pasijansa je odavno primetila jednu društvenu anomaliju u sopstvenim redovima. Naime, sva petorica momaka (momci u duši, inače svi odreda ozbiljni ljudi) iskazuju animozitet prema klasičnom horoskopu, mada to čine u različitoj meri. Nažalost, taj stav se pokazao kao društveno neprihvatljiv, s obzirom na to da većina stanovništva sa osobitom pažnjom, pa i pijetetom, prati horoskope i oslanja se na njih više nego na logiku. Još gore, dekadentnom se smatra sklonost nas, koji ne prihvatamo klasične horoskope, da pojavama pripisujemo značenja koja se tumače u složenoj strukturi fizičkih, mentalnih, društvenih i inih veza. To je izazvalo negativne reakcije mnogih (inače čestitih) ljudi, koje se pružaju u širokom opsegu od diskretnog izbegavanja do veoma glasnih osuda društveno neprihvatljivog angažmana u vidu plasiranja sopstvenog mišljenja (kao što rekoh – dekadencija).
Ali – mi nismo dekadentni! Mi smo samo neka vrsta perfekcionista i zato nam je bilo stalo do toga da horoskop koji ćemo koristiti odgovara našem viđenju već tumačene stvarnosti. Na stranu to što želimo da izbegnemo gnev onih do čije reakcije nam je oduvek bilo stalo.
Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP: 1. Objava metodologije”
U jednom veoma neobičnom pisaniju, 
Na fejZbuku je osnovana grupa koja raspravlja o predlozima za najbolji crtež na glasačkom listiću na sledećim izborima. Predlozi su raznovrsni, a razmena mišljenja se pokazala korisnom, jer bi neki ljudi nehotice napravili grešku samo zato što nisu razmislili o svim posledicama mogućeg izbora. Primera radi, evo jednog komentara:
U selu Virovac pored mesta Vreoci, a u blizini Valjeva, mirno živi deda Žika sa svojom bakom Micom. Vozač kamiona u penziji, sada zemljoradnik. Muke i radosti zemlje su i njegove: suviše kiše, premalo kiše, grad, rani mraz, kasni mraz; loša ili dobra žetva. Deda Žika i baka Mica drže i stoku: krave, ovce, svinje; imaju i kokoške. Brinu o svima njima, hrane ih, daju im imena. Ali najveća radost njihova su, naravno, praunuci: Olga i Dušan. Doživeli ih dok su još u dovoljnoj snazi da mogu da pomognu.
Ako nema, onda nema. Bilo je lepo odmarati se desetak dana, moram da priznam. Ovaj utovar je kratak jer sam bio dalje od računara tokom praznika. I to je baš dobar osećaj.
…A most je, […], stvarno izuzetan komad građevine. Moj ortak iz gradsko/općinske uprave je uspeo da zajebavanjem navede Švabe da ugrade i dodatak: svaki kabl o kome visi most je zategnut nekakvim elektromotornim servo uređajem veličine pisaćeg stola, kompjuterski kontrolisan, rade se analize opterećenja realtime u zavisnosti od vlažnosti, pritiska i ko zna čega sve ne, pa kada ih je čovek pitao kakav im je backup, ponosno su rekli da su na sve mislili, i da i struja ima rezervne vodove i ptičje mleko, on ih upita: “A šta kada Cigani pokradu kablove?” Glavni Švaba pozeleneo jer je neko uspeo da ga uhvati da nije na sve mislio. Par dana kasnije su u servisne tunele uneli agregate… E, vidite, to vam je ta stara poslovica: “Šta Srbin izmisli, Švaba napravi”.
Kada radiš ono što voliš, to je sloboda.
I? Kako je prošla žurka? Onaj DJ Didžej Bidžej nije došao, pa sam morao da angažujem nekog starkelju da mi didžejiše; ali tako ti je to kad krpiš rezerve u poslednji čas.
Šta sam ono hteo…. A, da!