Bre, zapetljano je biti predsednik takozvanog fudbalskog kluba. Stalno treba biti odgovoran za tridesetak finansijskih slučajeva tipa „ovaj igrač je naš 48,12 posto, dok ostalo ide menadžeru, i to 30% našeg ugovora i 65,22% ugovora sa prethodnim klubom, dok prethodnim klubovima ide 12,91% i 21,73% respektivno; naravno, roditelji igrača učestvuju sa 8,03% u realizaciji budućih transfera, a pod uslovom da…“
Uvek me interesovalo ko su zapravo ti ljudi koji pristanu da se bave ovakvim ludilima. Da ne bude zabune, interesuje to mene i za predsednika države, i parlamenta, i Upravnog odbora JP Vodovod i kanalizacija, i direktora Sektora ETP JP Železnice Srbije… I, gle čuda, danas mi čovek objasni:
„Dobro bre, ćale, daj da odemo da ti kupimo slušni aparat, pa ne košta milione majka mu stara.“ „Ali zašto?“ „Čoveče imaš problem, ne čuješ ništa.“ „A?“ „PROB-LEM I-MAŠ, NE ČU-JEŠ!“ „Ko?“ „Kako ko, pa ti!“ „Kakav problem?“ „NE ČU-JEŠ!“ „Ma jok, nemam ja problem, meni je dobro. Vi imate problem.“ „Kakav sad mi problem imamo?“ „Nerazgovetno pričate. Vidiš kako ja lepo pričam.“ „Aman, kako razgovetno da pričam kad se stalno derem?“ „Eto vidiš kako ti imaš problem. Nego, skuvaj mi kafu.“
Robert Noyce
Kad se setim toga odma mi krenu suze na oči bre i može neko da kaže da je prošlo dwajes godina al meni ko da je bilo juče wreme je stalo ljubawi moja biće dana i biće leta bićemo opet prwaci sweta a sad bi najwiše woleo da postoji wremeplow brate a sada ću da obrišem prašinu sa wehaesa i da se podsetim svega dok se mudonje ne dosete pa da to počnu da puštaju na histori čanelu preko kablowske to je bre istorija.
LIFE je časopis posebnog senzibiliteta
Možeš da ostaneš prekovremeno. Možeš samo da se nadaš da će ti biti plaćeno. Možeš ti i po radnu knjižicu. Možeš sve da oteraš dođavola. Možeš da se mrštiš. Možeš da ispravljaš i svoje greške. Možeš napokon i da odeš kući. Možeš i da budeš umoran. Možeš sve da oteraš dođavola. Možeš i da previdiš njegov radosni osmeh kada te ugleda na vratima. Možeš i da ignorišeš njegove pozive na igru. Možeš najzad nešto i da pojedeš. Možeš konačno da privedeš kraju onaj slabo plaćeni povremeni (privatni) posao. Možeš i da preskočiš svoje spavanje. Ne smeš da preskočiš njegovo spavanje, jer u suprotnom nećeš čuti kad ti kaže “Tata, ti si moj najbolji prijatelj!” i posle toga stvarno sve da oteraš dođavola.