beleške – Page 48 – Suština pasijansa™

Tutumraci

Nesumnjivo nije dobro spuštati se na nivo kretena. Ali je moguće. Evo lične vežbe iz tog sporta.

Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto. Orion telekom je najgora Internet hosting kompanija na svetu. A svet je prilično veliko mesto.

Dan Tamo Neke Republike Koje Više Nema

A šta reći? Nema, pa nema. Sedi, opusti se.

Zanimljivo je, međutim, to što pojma s pojmom nemamo. Pitaš nekog “kad i gde je proglašena republika?”, a on kaže da je to bilo u Jajcu, 29. novembra 1943.

E, pa nije. Republika je proglašena 29. novembra 1945. godine u Beogradu.

Zajeb je u tome što je u Jajcu proglašena nova država, ali državno uređenje je namerno izostavljeno. Tada je proglašena tzv. Demokratska Federativna Jugoslavija, bez atributa “republika”. A onda, 1945, Federativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ). Pa 1963. godine Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ).

Nego, možeš misliti. Drugo je meni na pameti.

Google u slavu Luja Dagera

Danas je tačno 224 godine od rođenja jednog od pionira fotografije i Google u to ime objavljuje prikladni doodle.

Louis-Jacques-Mandé Daguerre je rođen 18. novembra 1787. godine u Parizu. Umetnik posvećen arhitekturi i pozorištu, a sa poznavanjem hemije, bio je skoro idealan da se nađe na pomoći Niseforu Nijepsu, kreatoru prve fotografije u današnjem smislu te reči. Dager je nastavio istraživanja nakon Nijepsove smrti (1833) i uskoro razvio postupak koji je nazvao dagerotipija. Zanimljiv podatak koji nalazim na Vikipediji, a za koji nisam znao:

1839. Дагер је представио своју прву дагеротипију. Исте године француска влада је патентирала дагеротипију и омогућила слободну употребу широм света. Луј Дагер је тиме стекао своју пензију.

Zanimljiv vid humanističkog pogleda na svet…

Uglavnom, Dager je stekao slavu svojim principom hvatanja svetlosti na fotoosetljivu ploču. Ako i nije formalni izumitelj fotografije (ta slava, ipak, pripada Nijepsu), možemo reći da je njegov rad i te kako doprineo popularnosti tehnike. A neki njegovi radovi su danas obavezno štivo u istoriji fotografije. Rad koji vidite je iz 1838. i danas se smatra prvom fotografijom na kojoj se vide ljudi. Pomalo zapanjujuće, s obzirom na to da je ekspozicija trajala deset minuta…

Koliko često…

Imam nekoliko pitanja za vas. Zamislite ih kao jedno pitanje, pa pokušajte da odgovorite.

Preseci žicu i počni da živiš, ako ne umeš drugačije. 1. Koliko često provodite 24 sata ili duže bez kontakta sa resursima na Internetu? Kada vam se to poslednji put dogodilo?

2. Kako reagujete kada ste nasilno offline (npr. nestane struje ili, daleko bilo, računar je u kvaru)? Da li se zbog toga nervirate, makar prikriveno?

3. Koliko društvenih mreža pohodite? Jeste li ponosni na taj broj?

4. Da li vam obilje sadržaja na Internetu pomaže ili odmaže da završite planirani posao? Da li biste bili efikasniji kada biste Internet imali samo 3-4 sata na dan?

5. Kada neko postavi retoričko pitanje “kako smo samo živeli pre bez Interneta”, šta pomislite? Date li neki odgovor u sebi ili samo ponovite to isto pitanje?

6. Poslednji vic koji ste saznali – da li ste ga čuli uživo od nekog ili ste ga pročitali sa ekrana? A da li ste ga poslednji put ispričali ili poslali e-poštom?

7. I najvažnije pitanje: šta je najvažnije što bi danas bilo različito u vašem životu da se Internet nikad nije pojavio u ovom obliku kojim danas raspolažete?

[EDIT: navalili odgovarači da numerišu odgovore na taksativno postavljena pitanja, pa nisam imao kud nego da numerišem i sama pitanja.]

P.S. Pozdrav prijatelju koga ~~neču~~ neću imenovati i koji se veoma zabrinuo za moje zdravlje samo zato što nisam postavio nikakav prilog na Suštinu pasijansa celo popodne i veče, do sitnih sati. Pobogu, čoveče: isključi računar i živi malo.

1000

Dobro jutro! Imam nešto da vam priznam. A vi nemojte da se ljutite.

Keep on rockin' "zbogom Kikindo, na k... na 1000 načina". tralala

Ovo je hiljaditi prilog na Suštini pasijansa. (Weeeee!…. Party smile Martini glass Pointing up Rolling on the floor laughing Bowl Note Money Fingers crossed Who me? )

Postignuto je za 234,2916667 dana rmbačenja. To je prosek od okruglo 4,26818424328641 priloga na dan. Hot smile Boktemazo, da sam radio nešto pametno, možda bih i zaradio neke pare.

Hiljadu zašto, u gradu ima higijena, ima svašta, a vi kako te... kako ste?

I to bi bilo to. Prvi beli kamen međaš kraj puta. Ostali kamenovi će biti sivi, pa ih više neću objavljivati. Osim ako ne bude razloga za to. No, na dve ‘iljade bih baš mogao da preispitam neke druge odnose. Pored mene je još nekolicina vrednih momaka (momci u duši; inače sve ozbiljni ljudi) sa kojima ću da pokrenem nešto malčice zanimljivije nego što je to bilo do sada. Drugim rečima, ko je sve ovo pročitao do sada, ni pakao mu neće teško pasti. Međutim, najteže vas tek čeka. Devil Ne bojte se, neće ništa da boli. Angel (Bwahahahaha!….)

Google u slavu Marije Kiri

Danas je 144 godine od rođenja slavne naučnice i Google je u to ime postavio prikladni doodle.

Google u slavu Marije Sklodovske Kiri

Marija Sklodovska Kiri je rođena 7. novembra 1867. godine u Varšavi. Školovala se u mariacurie Francuskoj, gde je i provela ceo svoj radni vek, do smrti 1934. godine. dobitnica je Nobelove nagrade za fiziku 1903. (koju deli sa svojim mužem Pjerom Kirijem i svojim mentorom Anrijem Bekerelom) za istraživanja na polju radioaktivnosti. Za rezultate u izdvajanju elementarnog radona, 1911. godine joj je pripala sledeća Nobelova nagrada, ovog puta za hemiju.

Prva je žena doktor fizike i prva žena-profesor u istoriji Sorbone. Rigidni Francuzi su ipak odbili da je prime u Akademiju nauka – mizoginija je pre sto godina bila sasvim normalna stvar.

Prilično groteskno, danas se zna da je aplastična anemija, koja je uzrok smrti Marije Kiri, bila posledica njene izloženosti jonizujućem zračenju (iliti, kako se popularno kaže: radioaktivno je ozračena). Naučnica koja je bila pionir u istraživanju fenomena radioaktivnosti nije mogla da zna koliko je to zračenje opasno po zdravlje; radila je bez zaštite, a uzorke radioaktivnih materija je uvek imala uz sebe…

(Via)

Asteroid prolazi blizu Zemlje

Filmovi su nas premalo naplašili. Stvarnost je strašnija. Jedino što u stvarnosti asteroidi ne padaju na Brodvej i na Jelisejska polja. I da ne zaboravimo Tadž Mahal…

Kako javlja NASA, a prenose razni sajtovi posvećeni astronomiji, asteroid pod oznakom 2005 YU55 će proći blizu nas – na oko 0,85 rastojanja od Zemlje do Meseca. Ova crna kamenčina prečnika oko 400 metara se može smatrati opasnom, jer se ne bi raspala u atmosferi. Istina, katastrofa koju bi ovaj asteroid izazvao bi bila “samo lokalnog obima”, što je eufemizam za “rasturio bi sve par stotina kilometara okolo, a ostali bi se izvukli”.

Bliski prolazak će se desiti 8. novembra. Bezbedni smo od ovog asteroida, kako javljaju naučnici, barem sledećih stotinjak godina. A sledeći ovako blizak susret (za koji znamo, to jest) desiće se 2028. godine, kad oblutak 2001 WN5 prođe na udaljenosti od oko 0,6 udaljenosti Meseca.

Da citiram autora teksta na Astronomskom magazinu: treba posmatrati nebo! Valjda neko gleda. A možda neko nešto preduzme ako zatreba.

Samo da ne budu neki kao Brus Vilis i Ben Aflek ili smo jebali čvorka.

(tnx Brandy)

IDENTIFIKEJŠN DIVIŽN: Ćijukalica

A, pa tako to ide: kad jednom kapituliraš kao mlad, to ti se vrati kao bumerang. Moji memoari, čije pisanje ću uz malo veštine i božjeg proviđenja ipak uspeti da izbegnem kad baš-baš prolupam, imaće poglavlje pod naslovom “Od programiranja u COBOL-u do arlaukanja na Ćijukalici”.

Ko je koristio COBOL, ni pakao mu neće teško pasti. Trik je u tome što COBOL programeri brzo steknu vaučer za raj. Ja do sada još nisam izgubio taj bonus koji sam sticao od studentskih dana pa zaključno do napunjene četiri godine staža na mastodontu.

Hoću da kažem: sad je prilika da se kompromitujem baš-baš. Who me?

Suština pasijansa se od sad oglašava (i) na Ćijukalici.

Elem, od danas možete da pratite dešavanja na Suštini pasijansa i putem Ćijukalice°. Eno, pri vrhu desne šlajfne, od sad nadalje, naći ćete prikladni link koji će vas povezati sa mojim profilom tamo. Profil ću koristiti da objavljujem sve postove na Suštini pasijansa čim se pojave.

Za sve je kriv moj stari kolega i prijatelj, jedan od najboljih saradnika koje sam u životu imao – Stevan Majstorović, dasa koji je izašao iz Mečke od 2000 kubika i ušao u legendu veb razvoja na ovim prostorima, frajer koji zna šta se poručuje Bogu u onako rano jutro i specijalista za uveravanje drugih da urade pravu stvar, koliko god oni to ne voleli. I tako, jednog subotnjeg ranog popodneva, moj se drug Steva obruši na mene, uhvati me za uvo, onako vaspitački, i izvede me na Ćijukalicu na pravdi onog istog što mu ga otpisaše u onako rano jutro. Šta ću, na Stevu ne mogu da se naljutim pa ne znam šta da mi uradi, rešim da ga poslušam.

Eh… Sve sam predvideo kad sam pokrenuo Suštinu pasijansa. Sve osim kačenja sve više i više vagona na začelje… A kad vagoni vuku lokomotivu, plaču i vagoni i lokomotiva….

I tako… Eto. Dobro dođili na Ćijukalicu. Moj user je, gle čuda, @drgrba. A ako hoćete da pripomognete ćijukanju informacija istim putem, zamoliću da koristite zaperak raskalašne dužine: #sustinapasijansa, hvala unapred. Jeste, 17 znakova, mada su to ovisnici o Ćijukalici već i sami prebrojali pre prelaska na ovu rečenicu.

________
° A, ne. Od mene nećete čuti puno ime tog servisa. Zato. Ako mi se omakne, iskoristite priliku da me zajebavate onom klasičnom tehnikom novinara B92: “A ti si rekao, a ti si rekao, rek’o si, jesi, u-ta-ta, rek’o!…”

Dobrodošlica prvom gostujućem autoru!

Dobro došao, bro! Dugo sam očekivao ovaj dan. Drago mi je da su se kockice najzad sastavile kako valja!

Od danas, 28. oktobra 2011. godine u podne, Suština pasijansa više neće biti poligon za pisanije samo jednog autora, nego više njih. Prvi koji mi je pružio ruku na poziv da piše na Suštini pasijansa izlazi pred vas danas, tačno u podne. Ne krijem: simbolika zenita je bitna kao obeležje ovog događaja. To je važan, možda čak i prelomni trenutak za ovo ludo mesto, jer tek sad mogu da kažem da je počelo da raste kako treba.

Igor Rill, novi stalno gostujući autor na Suštini pasijansa. Fotografija potiče iz arhive jednog što se ućutao, a vrlo dobro zna da je sledeći. Dakle, dragi moji, pred vama je najhrabriji i najagilniji od svih pozvanih: Igor Rill. Čovek od akcije, istoričar umetnosti po obrazovanju, erudita po svojstvu, eklektik u duši, vlasnik autentičnog osmeha na slici koju vidite, moj prijatelj. To što je on glavni urednik National Geographica za Srbiju jeste bio motiv da stupimo u prvi kontakt, ali svakako nije razlog što smo se sprijateljili. Igor gaji interesovanja koja su toliko bliska mojima da je on prvi među malobrojnima provalio suštinu pasijansa. Mnogo toga ima sličnog među nama; a opet, on drugačije nego ja gleda na svet oko sebe. Stoga bih bio lud da propustim njegovu dobru volju da zabeleži svoja razmišljanja u obliku dnevničkog pisanja na Suštini pasijansa.

Dakle, zakazujem Igorov prvi post za tačno u podne. U svojoj prvoj priči, podeliće sa nama jednu fantastičnu a istinitu priču o tome kako snovi, oni veliki i pravi, mogu da se ostvare.

Imam razloga da verujem da će Igor ostati sa nama koliko god mu se ovo društvo bude dopalo, a nadam se da će to biti dugo. Za teme se svakako ne brinem; znam da ih u glavi i oko sebe ima mnogo više nego što ima vremena na raspolaganju.

Dobro došao, Igore! Nec Hercules contra duos!

Obračun kod O.K. korala

Samo mi nemojte reći da niste gledali barem neku verziju filma… Samo mi nemojte reći da niste znali da je to istinit događaj…

Wyatt Berry Stapp Earp (1848 - 1929) Na današnji dan pre 130 godina, 26. oktobra 1881. godine, odigrao se jedan od epskih okršaja Divljeg zapada: pucnjava kod O.K. korala u selu Tombstone na tadašnjoj teritoriji Arizone. Na jednoj strani loši momci: braća McLaury i braća Clanton. Na drugoj strani tri brata Earp i njihov verni prijatelj Doc Holiday. U sveopštem metežu, dvojica negativaca su pobegla, a trojica poginula. Trojica dobrih momaka su ranjena, a Wyatt Earp se jedini izvukao nepovređen.

Ako vam je do detalja: članak na Vikipediji ima više od 120 referenci, pa istražujte do mile volje. Ukratko: ovaj događaj je važan zato što je to bio početak kraja vladavine revolvera. Arizona je u to vreme bila tek teritorija pred osvajanjem, vladao je zakon jačeg, a ograničeni doseg ruke zakona je značio da begunci od pravde nalaze svoje utočište baš na takvim mestima kao što je to bio Tombston. Kriminalci su bili “snaga” sumnjivih preduzetnika koji su radili šta su hteli… I tome je trebalo stati na put (hm… ovo mi zvuči poznato)°.

Ostade legenda o velikom obračunu. Petparački turizam je učinio svoje i danas možete otići u Tombston i ispratiti rekonstrukciju te pucnjave. Odvija se svakodnevno, koliko čujem. To mestašce danas ima 1.500 stanovnika; te 1881. godine je tamo živelo preko 3.000 duša…

Nastavite sa čitanjem… “Obračun kod O.K. korala”