Uh, boktemazo… Toliko sam se zaleteo sa ovim prilozima večeras, umalo da ne primetim.
Sad bismo mogli nešto i zapevati uz ovo… Da je bar neko piće, nego čaj od mente… Phui.
Nema veze… Tri, četr:
(Oću ja taki šešir!…)
Tag: beleške
Google u slavu Meri Bler
Danas je 100 godina od rođenja Mary Blair, konceptualne umetnice izrazitog senzibiliteta. Njeno najpoznatije delo su likovna rešenja za legendarne Diznijeve filmove. U to ime, Google je objavio prikladni doodle.
Da budem iskren, nikad nisam čuo za Mary Blair. No, onaj ko je napravio ona rešenja za crtać Alice in Wonderland (1951) svakako zaslužuje poštovanje.
(Via)
Dopingovanje istorije
“Kako te nije sramota”, reče Lasica, “da diraš u istoriju”. Nije me sramota dok god to nazivate istorijom. Diraću u to dok god se servirana istina ne povuče pred činjenicama.
Danas je dan kad se sećamo strašnog pokolja u Kragujevcu 1941. godine. Ali, jako me žulja to što istina nikako ne izlazi na videlo. Baš zbog svake od 7000 5000 2800 2500 2300 nepoznato mnogo žrtava koje su streljane tog dana, a zatim zbog prekrajanja istorije ispalo zgodno da se svi ubijeni u toku tog rata stave u isti koš. I to onaj prvi…
Meni je strašno sve to što se dešava danas u metežu podataka kojima se barata, izvučenih iz raznih izvora i izrečenih sa raznim namerama. Strašno mi je što vlada nered u istoriji: istoričari se povukoše pred mitomanima raznih provenijencija i ćute. Strašno je to.
Ali… Najpre digresija.
– * –
Ima tome više godina… Umro je moj stric Nikola i Lasica je došao da mom ocu pročita spremljeni govor i “dobije odobrenje”. Moj Rade je bio nabusit čovek, ali dobar diplomata kad treba; pozvao je mene da čujem to, sluteći šta može da bude i znajući da ću ja reći ono što on ne sme.
I krene Lasica da čita svojim epskim akcentom; zalet je bio očigledno valjano procenjen, jer on je bio dežuran mnogima. Možda i poslat, ko će ga znati. Uglavnom, čekalo nas je čitanje dve strane sitnog rukopisa. Prekinuo sam ga već u petoj rečenici. Zajebite to sa Partijom, rekoh mu. Čitate slovo čoveku nad grobom, a ne držite mu političku oraciju.
Tu facu ne umem da prepričam.
Nagrade uništavaju kreativnost
Da, tako je. Znate, osim socijalnog inženjeringa, čiji smo zamorci, postoji i nauka o socijalnim odnosima. A istraživanja u toj oblasti dovode do iznenađujućih, pa čak i šokantnih otkrića.
Okupili ste ekipu pametnih ljudi koje predvodite u jednom važnom projektu. Smatrate da prosto dodeljivanje zadataka nije dovoljno, nego da bi bilo dobro da nekako stimulišete ekipu na bolju posvećenost. Šta ćete uraditi? Naravno, ponudićete im beneficije. Je li tako?
Ne, nije tako. Ako im ponudite dodatni novac kao opciju, dovešćete opstanak plana u pitanje zato što ste tim gestom doveli do smanjenja efikasnosti izvršilaca zadataka.
Da li je to moguće? Jeste. Poslušajte ovo predavanje sa konferencije TED iz 2009. godine.
Daniel Pink ima debele reference za sobom, pa mu se može oprostiti to što je teatralan u svom nastupu. Ako baš hoćete, bio je pisac govora za Ala Gora, čoveka čiji najveći značaj je taj što nije uspeo da postane predsednik SAD (ima taj još zasluga, ali to sad nije bitno).
Dobro sam se zamislio nad ovim.
Posle Dana ludaje 2011…
Jedva da odvojim veče da sredim fotke koje delim i da napišem reč-dve. Umalo da tako i ostane…
Protutnjalo je prošlog vikenda: dvadeset šesti put za redom, Dani ludaje su održani u Kikindi. I dvadeset šesti put za redom, pokazalo se da subota kao centralni dan uvek ostane lep dan – možda hladnjikav, ali suv. Tako i bi: i pored preliminarnih najava da će sekire da padaju s neba, to se nije desilo; padalo nešto malo kiše u noći između petka i subote, pa se oprostilo do zore. Do prepodneva, trg je bio suv.
Danima se kanim da napišem kratki izveštaj, nego je kasnila obrada fotki; nisam imao vremena. Nisam video niti slikao previše toga, jer najpre nisam hteo da pravim gužvu ni sebi ni prijateljima koji su bili naši gosti u subotu i nedelju. Pride, imao sam jednu nevoljnu obavezu, prisustvovao sam jednoj sahrani, pa mi je prvobitni plan za subotu bio poremećen satnicom i raspoloženjem. Nekako ispade da sam napravio tri foto-sesije kao celine, no i to je bilo dovoljno, jer imam dobar rezultat. A biće toga jošte dogodine.
Počelo je, dakle, u petak: stigao sam samo toliko da fotografišem karnevalski defile predškolske dece, što je i inače jedna od najzanimljivijih tema za objektiv.
(klik na svaki od šest foto-kolaža vas vodi direktno u Google+ galeriju; ima oko 120 fotki u svih šest odeljaka)
Malo usporenje tokom vikenda
Iz razloga koji su mnogobrojni, neizbežni i čak u nekim slučajevima veoma neprijatni, prinuđen sam da objavim mali zastoj na Suštini pasijansa tokom vikenda. Naletećete na par aftamackih, ranije postavljenih priloga i to je sve. Ako stignem nešto više pre ponedeljka, stigao sam; ali ne zadržavajte dah.
Za to vreme, pozivam vas da izmislite natpis za ovu sliku. Najbolji predlog će biti nagrađen nečim po volji pobednika.
Peti oktobar… Od svega po ništa
…Osam godina. Devet godina. Deset godina. Jedanaest godina.
Moj prvi utisak posle 5. oktobra 2000, nakon što je splasnula euforija, beše neverica činjenicom da je posao stao. Bila je to cena činjenice da se u firmi u kojoj sam ta radio niko nije bavio politikom.
O onima koji posmatraju
Citat dana dolazi od onog koga ovih dana mnogo spominju, apsolutno ne razumevajući da čovek nije ničemu kriv i da to zašto ga pominju nema blage veze za životom.
Neće svet uništiti oni koji čine zlo,
već oni koji ih posmatraju i ne preduzimaju ništa.
Albert Ajnštajn
To su osobe koje ja, pride, nazivam “Oni Koji Konstatuju”. Prepoznajem nekoliko podvrsta te socijalne bagre:
800
Pauzica; za to vreme vam prepuštam mikrofon
Proglašavam lake note tokom vikenda na Suštini pasijansa i, obaška, odmor od društvenih mreža. Dok se ne vrnem u nedelju uveče, zabavljaće vas muzika iz studija Radio Paradise.
I pokoji aftamacki spremljeni prilog, dakako.
Biće ponešto, nije da neće. Čak će i lenštine uživati, jer ne mora da se čita između redova.
Osim ponekad. 
Nastavite sa čitanjem… “Pauzica; za to vreme vam prepuštam mikrofon”