Tag: beleške

Pa, nije strašno: od subote do četvrtka. Šta je to u kosmičkim razmerama…

Danas je najzad završeno: novi ruter je stigao direktno na kućnu adresu od provajdera. Stari nisam vratio, jer danas sam bez auta, to ću ujutru. Pride, provajder mi je produžio pretplatu za vreme zastoja, čime se principijelno kvalifikovao za moj nastavak korišćenja i osvojio pravo da prećutim njegovo ime.

Bude li ikakvih potresa od sad, nadalje i ubuduće, neću se uopšte dvoumiti: promeniću provajdera bez najmanje nervoze.

Moja mala provokacija o izgubljenoj dobiti je pokazala da tu zaista postoji zrnce straha, jer su me agilno izvestili da ne mogu ništa. Nisam se ni nadao, a kao što sam ispričao još u prvom od dva prethodna nastavka ove priče, ne mogu da igram na jednu kartu u uslovima kad od brzine mog odziva zavisi i moja zarada. A šta bi bilo da sam zaista zapao u gubitak… Što reče moj kum, specijalista za osiguranje: ako baš možeš da dokažeš izgubljenu dobit (što realno ne mogu, jer kome mogu da objasnim kako sprovodim svoj rad i kako ga naplaćujem), a ti se lepo osiguraj protiv gubitka dobiti.

Čovek mora sam da se pobrine oko petog točka. Nema druge.

Kao poslednja pouka, ostaje saznanje da bi neko ko nije tehnički potkovan bio bez Interneta mnogo duže nego ja. E, to je onaj strašni deo priče koja se, u mom slučaju, sada završava.

Da li je to još uvek ponedeljak? Ovo je već agonija koja će se verovatno završiti promenom provajdera.

ADSL mrcvarenje se nastavlja.

Danas su bili momci iz Telekoma. Na stranu to što se sa tim ljudima i lično poznajem već dvadeset godina, nego su oni došli do mene u očajničkom pokušaju da zaista utvrde gde je problem.

Oni su uzrok pronašli, a ja nisam bio u pravu: ruter je kriv.

Za stari ADSL ruter više ne znamo: novi ruter je neodgovarajući. Iskreno, nisam ni znao da i ruter mora da bude drugačiji kad se kači na ISDN liniju… Rekoh ja: kad-tad ću iskajati to što sam onako alavo uzeo ISDN čim se ukazala prilika.

Nastavite sa čitanjem… “ADSL mrcvarenje: nije gotovo!”

Ja živim u državi u kojoj Internet ne predstavlja ljudsko pravo, nego privilegiju. Današnji dan bi mi se raspao da nisam imao rezervu.

…I još nije gotovo. Ali, da krenem redom.

Ja radim od kuće već punih trinaest godina. Veza ka Internetu je resurs bez kojeg ne mogu da opstanem u poslovima koje radim. Da ne objašnjavam u detalje čime se ja to bavim, jer to nije bitno; reći ću, i dovoljno je, da ako nemam stalnu vezu ka Internetu, ne mogu da zaradim ni žutu banku. A vi slobodno interpretirajte da sam strani plaćenik, domaći izdajnik, licimur i šta ono još beše (no, šta god da sam, i dalje nisam političar: eto).

Znajući da je cena zastoja uvek veća od zarade u istom periodu, učinio sam presedan: u kući imam kablovski net kod jednog provajdera i ADSL kod drugog. Zamisao je sledeća: ja koristim kablovski net, a na četiri ostala računara u kući (od kojih je jedan moj rezervni) deli se ADSL preko žice i bežične mreže. U slučaju prekida kablovske mreže, ja prelazim na ADSL i nastavljam da radim svoj posao. I to tako funkcioniše već neko vreme.

Međutim, problema sa kablom je bilo dvaput, od čega jednom jedva da sam primetio, a i drugi put je trajalo manje od dva sata do otklanjanja problema. Problem je nastao sa ADSL linijom mnogo puta i tome nije bilo kraja. Trpe ostali korisnici u kući; kulminacija se dešava upravo sad.

Nastavite sa čitanjem… “ADSL mrcvarenje”