Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Eh, nismo odavno imali ovakav snimak… 
Moram priznati da me čovek oduševio tim gestom da ostavi uključen fotoaparat na isturenoj steni, kako bi snimio sebe kako prolazi.
A oduševljen sam još jednim detaljem: ne znam da li ste primetili, ali ovaj video zapis je pripremljen metodom “naturalis vulgaris” AKA tako
Pazi ovo: snimak iz kokpita jednog putničkog aviona, Boeinga 777, gde drugi avion, Boeing 747, prešišava treći avion, Boeing 737. A za to vreme, sva tri na istom kursu u istom koridoru… I to nad Bagdadom, leta gospodnjeg 2011.
Šta bih dao da ovako nešto vidim svojim očima!…
Zašto gradnju mostova nazivaju niskogradnjom, nikad neću shvatiti.
Uglavnom, tema dana je zviždukanje, a meni je na pamet palo najpoznatije filmsko ćijukanje baš po volji ovog časa.
Ama, mogao bih da vam usput preporučim i da se snađete nekako i ovih dana pogledate “Most na reci Kvaj“, jedan od najboljih filmova o ratnom zarobljeništvu°. Najzad, budimo ozbiljni, jer u filmu glumi i Obi van Kenobi lično.
Kako god, ovaj vrlo zarazni pesmičuljak ostaje jedan od najbolje ikada odzviždanih motiva.
________
°A to što su srušili most… Čudna mi čuda! Veljko Bulajić je srušio gvozdeni most, i to samo zato što mu se nije dopalo kako je izgledao snimak rušenja makete. Doduše, IMDB to tvrdi drugačije (pogledaj na dnu liste činjenica).
Uglavnom, priča ide ovako nekako: univerzitetska košarkaška liga SAD je najjača prava košarka u Americi – NBA je ipak cirkus, a ne sport. E sad, navijači univerziteta Taylor su razvili običaj da na glavnoj utakmici (jednom godišnje, kad god to bilo) ćute k’o zaliveni dok njihovi puleni ne postignu deseti poen. A onda…
To je veselje! To je navijanje!
Ona baljezgarija sa imitiranjem onog korejskog pop-heroja im nije trebala, ali ajde-de, svet je poludeo, šta se tu može. Dobra ideja! 
Moj lični favorit je onaj troler na 1:41 (parafraza na jednog od najčuvenijih prank-kretena u istoriji jučubeta). A Silent Night pri kraju je verovatno metoda za uspavljivanje protivnikau završnici meča… 
Svašta na ovom svetu, bože mili…
Nešto sam se baš navadio na mashup video, pa ne puštam. Ne, nemam namera da se bavim time (čujem li to uzdah olakšanja?), nego me baš zanima kao forma zato što ima neku čudnu draž.
Pazi ovaj primer: lik je iseckao po jedan sekund iz video zapisa koje je pravio svakodnevno tokom cele godine i od toga napravio zanimljiv sklop.
Dobra ideja, zanimljiva izbedba, rezaultat vredan pažnje. Istina, nešto nisam zainteresovan za scenarija koja očijukaju sa (očigledno veoma rasprostranjenom) sklonošću ljudi za voajerizmom. Međutim, veoma uvažavam to što je autor prepoznao da mashup video-dnevnik može da ima smisla.
Viđali smo svašta, ali ovo je već heuristika.
Bože, kako zavidim zamlatama… Hoću i ja tako da provodim život!…
Kad malo bolje razmislim, ipak neću.
Kreneš tako sa detetom u park. Velika travnata površina, daleko od svake opasnosti, nije strašno ako okreneš detetu leđa na čas… a onda…
Šta bi bilo da je orao uspeo? Ama, samo da je uspeo da uzleti desetak metara uvis?… Brrr.
…Ali, sačekaj malo.
I tako… Prođe još jedan smak sveta. Ovaj je bio najzanimljiviji koji pamtim.
Dakle, ako čitate ovo, to znači da se smak sveta već desio, jer osam ujutru u Srbiji je jedan po ponoći na Jukatanu, a važi se valjda ponoć na licu mesta.
[EDIT: na licu mesta nastanka majanskog kalendara, htedoh reći.]
I šta sad?Možete se vratiti svojim radnim zadacima, možete neko vreme uživati u činjenici da ništa više nije isto, a ako ste stvarno napredno orijentisani, svakako ćete poželeti da saznate kompletnu nauku koja postoji iza ovog smaka sveta.
Prevedeno je na srpski. Potrudite se da izdržite bar tri minuta. Bilo koja tri minuta.
Videli smo već umetnost interaktivnog slikanja peskom, a sad gledamo i interaktivno slikanje uljem na vodi.
Fantastično.
“Svet nam šalje smeće. Mi mu vraćamo muziku.”
Ovo su reči čoveka po imenu Favio Chavez. Mogao bih da upotrebim banalni opis “entuzijasta”, ali me je sramota. Pogledajte o čemu je reč.
Ostajem šokiran i pomalo posramljen pred snagom volje tih ljudi da iz jada u kom žive izrode lepotu. Nemam ništa više što bih mogao da kažem.