Tag: beli svet

Da vam stane dah

Oni koji imaju višak vremena traže načina da upotpune to vreme nekim ludilom koje nije na raspolaganju svima. Recimo, jedan sa viškom vremena je tako napravio kompilaciju onih koji svoj višak vremena troše na pokušaj fasciniranja drugih i, onako usput, ugrožavanje samih sebe… I tako, imao sam malo vremena, pa reko’ daj da podelim ovo sa vama.

Manje mi je do takvih, mada im skidam kapu na ispoljenoj dozi ludila. Meni je više stalo do onih koji su uspeli da naprave sve ove kadrove. U mnogim slučajevima, to nije bio lak zadatak.

Najbolje slike iz 2011. godine u agenciji Reuters

I kao što rekoh onomad: kad kročimo u decembar, počinju razne top-liste. S obzirom na to da se tog manira ne možemo osloboditi, onda daj barem da nađemo nešto od čega ima nekakve koristi, da ne kažem – da naučimo nešto.

Reuters je ugledna novinska agencija: uvek na licu mesta i uvek spremni da prenesu detaljnu informaciju. Pre nekoliko dana, postavili su stranicu na kojoj se nalazi stotinu fotografija sa pratećim pričama. Predlažem vam da pogledate i pročitate to. Podsećam vas da, u ovom slučaju, fotografije i priče čine integralnu celinu.

Stotinu fotografija, stotinu priča iz belog sveta

Ova kolekcija me podseća da stvarnost nije lepa po definiciji. Nedostaje malo da bi slike bile drugačije. Ko zna, možda nam nedostaje baš ono što se jednom desilo pre mnogo  godina, u vreme kad informacije nisu tekle ukoliko nisu vredele nešto, kada je BBC izvestio kako nema vesti u danu koji ističe.

(via)

Hajde da gledamo crtane filmove

A sad da vidimo kako se u ovoj državi rešavaju problemi.

Izvinite što ću vam ovim pokvariti dan. Ako više volite da žmurite, nije trebalo ni da se hvatate Suštine pasijansa.

Rečenica koja je ovde stajala pre nego što sam kliknuo na dugme Publish je bila takva da me je sada sramota i da je prepričam. Sreća, ostade mi zrno skrupule.

Prenesi dalje. Reci svima.

A mislio sam da prepričam nešto sasvim drugo, ticalo se još jednog državnog organa i mog skorog ličnog iskustva. Međutim, sad to više nema smisla.

Parkiranje “na tesno”

Ajd’ da vam ja ovo pokažem ako do sada niste videli. Mada je za to strašno mala verovatnoća.

Priča koju sam čuo iz barem dva izvora, doduše oba iz druge ruke: nema auta na Menhetnu kome nisu izderani branici. A alarmi se podešavaju da reaguju samo u slučaju otvaranja. I zašto sve to? Evo, zbog ovog uobičajenog načina parkiranja.

Doduše, ovo je malčice ekstremno. A više govori o ljudima nego o racionalnom ponašanju. Automobiul je Amerima više od statusnogf simbola; to je falusni simbol, i zato automobil mora da bude neracionalno velik. Hatchback, koji je u celoj Evropi dominantni gradski auto, skoro je nepoznat kao kategorija u Americi. Oni nemaju mentalni problem sa činjenicom da u saobraćaju na Menhetnu vožnja velikih auta znači potrošnju od deset milja po galonu° (dok hatchback pređe barem 40 mi/gal). Megalomanija kao životni princip…

________
° Ajde-de: milja je 1609,344 m; tečni galon u SAD je 3,785411 l. Oni kažu “X milja po galonu”, mi kažemo “Y litara na 100 km”. Deset milja po galonu je 23,5 l/100 km… Kada gledate te podatke, tražite automobile koji pređu barem 40 milja sa galonom (5,88 l/100 km).

Oh, Frankie!…

…uzvikivale su histerične šiparice gde god bi se dasa pojavio. Bio je prva megazvezda popularne muzike 20. veka.

Frank Sinatra (1915 - 1998)Na današnji dan pre 96 godina, 12. decembra 1915, rođen je Frank Sinatra, jedan od najpopularnijih pevača dvadesetog veka.

Kicoš po opredeljenju, ali šmeker po rezultatu, Sinatra je sa sobom ostavio gomilu muzike među kojom se mogu prebrati neki trajni klasici popularne muzike. I Holivud ga je voleo; štaviše, Oskar za sporednu ulogu u filmu “Odavde do večnosti” (1953) prilično mu je pomogao nakon što mu je karijera klecnula na početku. Većina filmova koje je snimio je čisto đubre, ali setimo se da su pedesete i šezdesete zlatne godine bogatog i hiperproduktivnog Holivuda; Sinatra je to umeo da iskoristi. Još jedan koji je došao za Sinatrom – Elvis Presley – apsolutno je koristio mustru za upravljanje karijerom po uzoru na Sinatru; uostalom, Elvis i jeste priznavao Sinatru kao najvećeg; a da li je zato ili iz nekog drugog razloga snimio onaj špil od 32 uglavnom bezvredna filma, to ćemo istraživati drugi put. Takav je život.

Nastavite sa čitanjem… “Oh, Frankie!…”

Krajnosti reklamiranja

Verovatno vam je poznato da se reklame megakompanija prilagođavaju lokalnim tržištima, ili kako to korporacije vole da kažu u svetu globalizacije – da se uklapaju u kulture. Nije to nužno snishodljivost prema potencijalnom kupcu potrošaču, nego iste stvari na raznim meridijanima udaraju različito i moraju da misle na to.

Ovaj video klip sadrži kadrove neprimerene za dečiji uzrast, pa pripazite ko vam stoji iza leđa.

Evo i slobodnog prevoda (posredstvom prevoda na engleski koji postoji u jednom komentaru ovog klipa na jutjubu):

  • 0:06 – Poput psa lutalice… Slikam gde god stignem
  • 0:18 – Vi fotografiju možda nazivate snimkom; ja bih je pre nazvao pamćenjem
  • 0:27 – Jednog dana, priča će iščeznuti…
  • 0:31 – …ali pamćenje će preteći zauvek
  • 0:35 – Protekli dani će se učiniti bližim.
  • 0:44 – Slika: onaj ko je napravi, oni uhvaćeni objektivom,
  • 0:50 – osim toga, dodajte i kameru. To je već troje na gomili, zar ne?
  • 1:08 – Pitam se da li je ovaj svet samo jedno groblje.
  • 1:27 – Pitam se jesam li još živ.

Ne znam kako vi doživljavate ovo. Ja sam najpre mislio da razumem poruku. Onda sam shvatio da ne razumem ni koliko crno ispod nokta. Ali estetici ove poruke se divim.

Prošlo je tačno pedeset godina

Marinko me opomenuo. A kad me Marinko opomene, nema šale.

Danas je pedeset godina od dana kada je Ivo Andrić primio Nobelovu nagradu za književnost. Ne znam šta bih osobito paмetno mogao da kažem tim povodom, osim da vas uputim da pročitate, prelistate ili barem dotaknete na čas neku Andrićevu knjigu.

Иво Андрић (1892 - 1975), једини Нобеловац бивше Југославије

Umesto toga, odlazim na stranicu sajta Пројекат Растко i odande prenosim celokupan sadržaj besede koju je Ivo Andrić upriličio prilikom prijema. Ima već neka godina otkad sam to pročitao, baš na toj stranici. Vredi vremena.

Nastavite sa čitanjem… “Prošlo je tačno pedeset godina”

To se zove drugačije

De, smirite se. Odlaganje statusa kandidata za članstvo u EU uopšte nije tako loša stvar kao što vam se čini. Ne zove se to ni “mržnja” ni “zajebavanje” niti se imenuje rečima koje baš nisu za javne medije.

To se zove tantrički seks. To je prozapadni masturbatorski koncept sa proistočnom ikonografijom. Osnovni postulat je usporenje do vrhunca uz seriju odlaganja. Majstori odlažu mnogo dalje: još su Đinđića optužili da je pesimista zato što procenjuje 2007. kao godinu ulaska države u Evropsku uniju. A vidi nas: i 2017. je odveć blizu… A to je samo zato što mi znamo kako treba.

Tantra: navlačiš, navlačiš, navlačiš... Pa tek posle skontaš da je i dalje suv.

Elem: tantra, bato! Baviš se taman toliko da uslinaviš, pa onda zastaneš, pa se opustiš, pa onda opet malo draškaš, pa malo filozofiraš, pa onda kao navališ, pa se opet uzdržiš, pa kao jedeš tri sata, pa tako dve nedelje. Ili, u slučaju država, (dva)desetak godina. Ovo sada je samo faza odložena dva meseca, šta znam, da se isprazni bešika, da se olakšaju creva, da se malo probrčkamo u džakuziju. Čista tantra! Ma, mi smo to tako i hteli.

Upravljanje uređajima pomoću glasa

Rekao bi čovek da su dijalekti odlika samo sopstvenog jezika. E, pa nisu. Moja rođena ćerka je pravila predstavu imitirajući najmanje dvadeset naglasaka engleskog jezika kada je išla u osmi osnovne. Eno je, danas studira engleski…

Ovako su prošla dva Škota:

A u zimu 1996, zadužim ja dvojicu Engleza iz severne Engleske da im budem domaćin tokom trodnevne posete firmi u kojoj sam tada radio. Od susreta na aerodromu do rastanka na aerodromu, bili su moji non-stop. Izvinjavam se ja njima tako na svom tarzan-inglišu; kažu da potpuno razumeju šta govorim, za razliku od mnogih sa kojima redovno sarađuju. Veli jedan, Raymond, “a ti mene slobodno uspori ako me ne razumeš”. Kažem mu da to neće biti problem, jer mogu da razumem manje-više svaki naglasak Ujedinjenog kraljevstva osim koknija – mada se trudim da pratim “Only Fools and Horses” bez titlova. “Cockney? What seems to be problem there?“, reče Raymond, “I don’t understand it either! Only fools and horses? I can’t understand a bloody word of it!”