Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Umete li da procenite jedan minut? Da vidimo kako drugi procenjuju koliko je to jedan minut.
Ja sam svojevremeno pokušavao uz pomoć štoperice. Najbliže što sam potrefio iz dvadesetak pokušaja bilo je oko 58 sekundi, a najdalje 1:11.
Pokušajte. Podelite sa nama svoj rezultat.
Постоје бендови у категорији једнократних чуда. Зоћа је недавно поменуо Зигера и Еванса, а дало би их се наватати да напунимо довољно шпилова да ређамо пасијанс на десет столова. Овог пута сам се сетио једне друге појаве – бендова који су направили по хит, мимо своје серије и стила, тако што су довукли понеку младу певаљку. Коју је после појео мрак.
Пре свега, покојни Неша Лептир као изузетак – човек који је то урадио двапут:
Neeeeee, ne ono trljanje o brusni kamen ili beton – ono je za devojčice. Pazi sad.
E, tak ose to radi. A kad se malo uvežbaš, ni prateći svinjac ne bude prevelik.
(Vešti gledalac sa boljom moći zapažaja primetiće da je okolo poplava i pre kadra na kraju.)
Čovek je tvrdio kako može da preseče metak u letu, pa su ga turili na proveru. Angažovali su i superbrzu kameru da bi uhvatili dešavanje.
Sedam samuraja Skoja ne mogu ovo. Šta ćeš, nismo toliko vežbali. A nemamo ni tu brisu što ima taj Japanez.
Kažu da je opservacija uobičajeni prvi metod u procesu tumačenja fizičkih pojava. Evo jedne takve pojave.
Ala bi bilo dobro biti u mogućnosti da se bavimo ovakvim glupostima po vasceli dan. Međutim, moj problem je u tome što sad zaista želim da čujem objašnjenje ovog efekta.
A vi svakako treba da budete zadovoljni jer ste upravo saznali nešto što odavno niste morali da znate. Beskorisna znanja, kao što znamo, ona su prava znanja koja čine okosnicu napretka.
Entuzijasti koji su za večeras nabavili dobro vino, a nemaju dobar vadičep, moraju znati da se snađu. Ono jes’ da je to gerilski način ratovanja, ali nužda je majka invencije.
Čovek se zatekao u Ugandi, zemlji koju preseca Ekvator. I tam oje zatekao čoveka spremnog na veseli eksperiment iz fizike.
Koriolisov efekat je nešto što bih vam objasnio da nije nedelja. 
Ovako nema smisla. Mene, pak, fascinira da je efekat baš toliko precizno prenet na tom mestu. Baš zanimljivo!
Bez obzira na 162 godine stabilno umrlog stanja, bio on upokojen u nekom od božanstava ili u prestanku rada životnih funkcija koja se događa svakom živom organizmu, Njegoša ostaviti na miru ne nameravaju.
No, džaba ga bilo: on je sve te godine mrtav, svidelo se to nekome ili ne. Mi živi smo tu da se nosimo sa životnim olujama, pomažući se u toj borbi svim sredstvima za koje pomislimo da nam mogu pomoći.
Gost-autor: otac mi Vukota
Bio je to srećan i svečan dan naše kulture kad je 1961. Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost. Svako spominjanje tog događaja trebalo bi inspiriše mlade da prvi put upoznaju značajno delo našeg nobelovca, a nas starije poziva na još jedno čitanje (iskusnom logikom u pozno doba). Ali:
Šta pročitati? Što više to bolje, no nije malo ni samo prelistati deo Andrićevih zapisa i beležaka. Na veliko zadovoljstvo, to sam i sam uradio. Izdvojiću tri citata koji su me bacila u posebnu brigu. Citati govore o tri defekta s nama u vezi. Decenije prolaze, a kvarovi se produbljuju, čini mi se. Pogledajmo:
Nastavite sa čitanjem… “Šta bi bilo da je bilo nešto što nije bilo”
Napomena za mlađe čitaoce: bioskopi su zaista postojali, bilo ih je u svakoj varoši i posećivali smo ih često.
Elem, priznajte: u svom omiljenom bioskopu imali ste omiljenu zonu za izbor mesta. Do saznanja da je to mesto najbolje došli ste nekim sopstvenim algoritmom. A kako je danas u multipleksima?
Što bi rekli: ja sam se te napasti rešio. No, ovog vikenda kreće drugi nastavak “Hobita”, a u mojoj kasabi postoji eksperimentalni vikend-bioskop u sali pozorišta. Valjalo bi da overimo.
Algoritam za bioskopu u toj sali nemamo; pozorišne predstave i koncerte volimo da gledamo iz sedmog reda. Poslednji put sam u bioskopu bio pre jedanaest godina…