Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ne bi trebalo da propustite blog Incidental Comics. Reč je o strip-radovima nezavisnog ilustratora Granta Snidera. U seriji ovih stripova koji su najčešće dugi tačno jednu tablu, ovaj umetnik istražuje mesto umetnika u svetu oko sebe, svoje strahove i ideje, traži prostor za stvaranje zaranjajući u sebe samog.
Teška je to putanja. Verovatno vrlo trnovita. Ali ovaj momak postiže dobar rezultat.
Suština pasijansa se sa tugom i poštovanjem oprašta od veličanstvenog pevača.
Znali smo da je ozbiljno bolestan. Nismo znali da mu je kraj baš toliko blizu. 
Davno je bilo kad je žario i palio u Smaku, najmanje shvaćenom velikom bendu počivše Jugoslavije. Pamtićemo ga.
Sa suzom u oku, Suština pasijansa se oprašta od jednog od najvećih umetnika čiji jezik smo razumeli.
Daj, stani načas i daj mi snage da oprostim se bar od nje. I da mi društvo pjesmu svrši. I da se čaša ispije.
Zbogom, Pesniče. Bila je čast živeti u tvoje vreme.
Rađa se nova generacija mađioničara. To su mladi ljudi kojima je jasno da klasične fore, ma koliko bile vešto uvežbane, nisu više dovoljne da fasciniraju publiku, jer svi misle da su videli sve… Kao što i jesu. I ta nova generacija stvara neke nove oblike scenske magije, ulažući u mogućnost uspeha sve što imaju – u jednom trenutku čak i zametak reputacije. Igraju na sve ili ništa, poput ovog momka.
Zvoni vam negde ime iz naslova? A šta ako kažemo “Looney Tunes“? A da li vam išta znači stara parola “That’s All, Folks“?
Chuck Jones je bio jedan od reditelja crtaća za Warner Bros Cartoons. Tokom perioda od preko 20 godina na tom poslu, u više od 200 filmova koje je režirao, razvio je metode za gestove animiranih junaka koje, po mnogima, nisu prevaziđene do dana današnjeg. O tome govori sledeći kratki video zapis.
A koji je vaš omiljeni junak iz serijala Looney Tunes? A koja faca?
Čovek ima na raspolaganju vremeplov koji ga vraća jedan minut u prošlost i pomoću njega pokušava da se upuca jednoj devojci. Ali, ona ima doktorat iz kvantne mehanike i… I onda stvari krenu čudnim tokom…
Joe McNally je postao legenda za života: njegove fotografije imaju izrazitu crtu individualnosti, visoku estetsku vrednost, tehnički su savršene, a ponekad su i nedostižne drugima, jer Mr McNally ponekad ide na mesta na koja većina ne sme da kroči.
Pre oko dve godine, uzverao se na vrh vrha Burdž Kalife, najviše zgrade na svetu; kako drugačije da opišemo – iznad nema ničega, osim da se popeo na vrh rukohvata i na njemu napravio piruetu 
Evo i video-zapisa tog poduhvata.
Nastavite sa čitanjem… “Mora on da fotografiše s vrha, pa da je đavo…”
Nisam mislio da ću ikad sebi dozvoliti da kačim uspravan video na SP, jer uspravan video je digitalno smeće po definiciji… Međutim, viša sila je umešala prste…
Nastavite sa čitanjem… “Ljubav prema pivu, sedmi stepen (nirvana – 1)”
Vi vrlo dobro znate da mi nemamo običaj da vas opteretimo predugim jutarnjim video sadržajima, osim možda ponekad vikendom. No, hajde da ne kvantifikujemo sadržaje, nego da ih objašnjavamo po poželjnosti neke poruke koju nose: možda je zarad neke važnije poruke potrebno uložiti malo više vremena.
Možda 97 minuta?
Jedan od prvih muzičara sa kojim sam se identifikovao bio je Armando “Chick” Corea. On je na čudesan način pravio muziku koja je i meni “pevala” u glavi.
I ja imam brata blizanca. 