Tag: strah
Mora on da fotografiše s vrha, pa da je đavo…
Joe McNally je postao legenda za života: njegove fotografije imaju izrazitu crtu individualnosti, visoku estetsku vrednost, tehnički su savršene, a ponekad su i nedostižne drugima, jer Mr McNally ponekad ide na mesta na koja većina ne sme da kroči.
Pre oko dve godine, uzverao se na vrh vrha Burdž Kalife, najviše zgrade na svetu; kako drugačije da opišemo – iznad nema ničega, osim da se popeo na vrh rukohvata i na njemu napravio piruetu 
Evo i video-zapisa tog poduhvata.
Nastavite sa čitanjem… “Mora on da fotografiše s vrha, pa da je đavo…”
Reciklaža
U postapokaliptičkom svetu u kojem se artefakti počivše civilizacije posmatraju samo kao sirovine, postavlja se pitanje šta je sve posložno reciklaži.
Samo dva slobodna mesta, a na ostalim…
Istrsiš se za skupu ulaznicu za multipleks, jedva sakupiš još neku sitninu za kokice i sokić, najzad uvedeš devojčicu u salu, kad tamo – samo dva mesta slobodna. I to usred sale, i to među nekim silnim grmaljima odevenim u kožu, sa čudnim pogledima u očima…
Šta sad?
Nastavite sa čitanjem… “Samo dva slobodna mesta, a na ostalim…”
Ko je hrabar?
Pripadam onog generaciji Titovih pionira koju su učili da treba biti hrabar, a da je hrabar onaj ko se ne plaši.
Trebalo je da prođu godine i da se desi jedan strašni, krvavi rat da bi smo shvatili katastrofalnu grešku u takvom načinu razmišljanja.
Nevinost bez zaštite
Ono jes’ da se ekstremnim sportovima najčešće bavimo ponedeljkom kako bismo se malo razmrdali, ali danas se ova tema razvija u nedeljni bioskop…
Čuli ste za Dragoljuba Aleksića? To je onaj lik koji se zubima držao za sajlu koja je visila iz aviona koji je leteo nad Beogradom. A to nije jedino ludilo koje je napravio u životu. Mnogo veće ludilo beše prvi kompletno zvučni srpski film koji je usred okupiranog Beograda, 1942. godine, snimio na filmskoj traci ukradenoj iz nemačke intendanture.
Severna Koreja je najbolja Koreja!
Pazi ovako: možeš samo da gledaš. Možeš samo da slušaš. Možeš i istovremeno da gledaš i slušaš, a tad je doživljaj potpun. Kako god okreneš, tung-von-jaaaaan! Te-kwon-doooooo! Čunćinun kojinpal nijengon pojendaaaaal!
Put nindže
Tihe ubice. Ratnici noći. Nindže se ne rađaju. Nindže se stvaraju. Nindža se kuje tokom dugih godina mukotrpne fizičke i mentalne vežbe. Nindža mora da pokaže potpunu kontrolu nad sobom.
Parada (1962)
Nekada su se u glavnom gradu socijalističke samoupravne domovine održavale prvomajske parade. Prvomajske parade su se održavale na praznik poznat po imenu Dan rada. Dan rada se slavi svakog 1. maja. A beleške radi, 1. maj je uvek padao prvog dana u maju, tačno jedan dan posle poslednjeg dana u aprilu. I zato istorijske beleške kažu, a ne znamo da li je tačno, da su se prvomajske parade održavale isključivo 1. maja, na Dan rada.
Evo kako je to izgledalo 1. maja 1962. godine, u režiji Dušana Makavejeva.
U jednom pravcu (nije za kukavice)
Pazi ovako: bićeš nezadovoljan ishodom današnjeg dana, i to je tako. Ako malo napregneš memoriju, setićeš se da nije prvi put da je tako. Rešenje postoji. Ali, ako se plašiš da će te neko nazvati kukavicom° zato što si otišao preko bare, a postoje oni skloni takvoj kvalifikaciji kukavica, onda postoji način da pokažeš da nisi.
Pobegni preko bezdana, brale.
Dvesta hiljada dobrovoljaca. Velika šteta što smo kao civilizacija nesposobni da udovoljimo svima i pošaljemo ih tamo. A kada bi se svet udružio, to bi već sad bilo moguće.
________
° Najzad, nije neki poseban nedostatak biti kukavica i ne treba da se stidiš ako si i ti takav; većina ljudi su kukavice. Samo, ako je zaista tako, molba: nemoj drugima da držiš predavanja.