Tag: geniji

Još jedna poseta Getsemanskom vrtu

Among the headstones you played as boys
Crypts and tombs like a roomful of toys
Just up the river from the smoke and the noise
Gethsemane

Kao što zna naš svaki redovni čitalac, Richard Thompson je drag gost na stranicama Suštine pasijansa. I tako, evo nas opet, po ko zna koji put, u društvu neverovatnog muzičara. Šta se tu može: priznajemo da smo slabi na genije, pogotovo na one čiji smo savremenici i čijeg dela smo svedoci.

Teško je dodeliti primarni atribut tom čoveku, jer bilo da ga predstavimo kao kompozitora, tekstopisca, instrumentalistu ili kao poznavaoca istorije muzike čije derivate svesrdno crpi kao izvor i inspiraciju, Richard Thompson je mnogo puta opisan kao velemajstor van kategorija, neko čiji uspesi se mogu meriti jedino sa malobrojnima iz iste niše iz koje su potekli, a to je nešto od najbolje autohtone muzike koju je Engleska ikada dala svetu.

Najdosadniji deo priče je da za pedeset godina karijere tu nije bilo nijedne omaške, a kamoli pada.

Nastavite sa čitanjem… “Još jedna poseta Getsemanskom vrtu”

Kako sanjati ovce

U umetnosti kojom Kate Bush obogaćuje ovaj svet nema ničeg banalnog, ničeg ishitrenog, ničeg čemu se može bez griže savesti prići površno i radi puke zabave. Ako vam je do površnosti i efemernog doživljaja, moraćete da se osvrnete negde drugde.

Ali ako ste spremni da se suočite sa iskušenjem, nagrada može da bude velika.

Nastavite sa čitanjem… “Kako sanjati ovce”

Zar ne bi bilo lepo da…

Kao “prirodna plavuša” celi život sam proveo sklanjajući se od Sunca. No ono me je, na neki vošeban način, uvek pronalazilo. Ma kakve zaštitne kreme stavljao na sebe i sklanjao se u hladovinu, sa letovanja na moru bih se vraćao uglavnom reš pečen Sun. Kako sam se osećao zbog toga samo moja duša zna, a čuvena boja “kad pocrnim” Embarrassed smile tradicionalno je bila povod za zajebanciju čitave ekipe i njihove domišljate doskočice.

Niko od nas ne može sam da odabere kožu u kojoj će da provede život, pa nisam imao kud. Leto je postalo za mene period tokom koga svake godine vodim svojevrsnu borbu za opstanak.

Nastavite sa čitanjem… “Zar ne bi bilo lepo da…”

Južnjak

Moja prijateljica Carol sa fejZbuka dan je otpočela serijom klipova Neila Younga. Uglavnom, bile su to pesme sa njegovog drugog solo albuma koji smatram remek delom, a malo je potkačila i onaj koji je usledio posle njega. After The Gold Rush (1970) je ploča za koju slobodno mogu reći da mi je promenila život. A naročito ova pesma…

Zbog toga se svega oko toga dobro sećam.

Nastavite sa čitanjem… “Južnjak”

Vreme je

“Nikada se u životu nisam laktao”, izjavio je Keef Hartley u jednom od razgovora sa novinarima. Bio je bubnjar koji, za malo, da postane internacionalna zvezda. Oni malo stariji, poput mene, dobro se sećaju njegovih bizarnih fotografija iz sedamdesetih, obučenog u odeću američkih indijanaca – prva pomisao nam je bila da kod njega nisu sve koze bile na broju .

A on se samo dobro zezao…

Nastavite sa čitanjem… “Vreme je”

Trag genija

Zajedljivi bi rekli “to je ono kad pile kukuriče”. Drugi bi pomislili kako je Onaj Gore bio nepravedan u raspodeli talenta, pa je nekom dao pet puta više, čineći da on još u tinejdžerskim godinama napravi više hitova koji će dobaciti hiljadu godina nego što je nekom uspelo u celoj karijeri. E, onda bi neko krenuo da raspreda kako je to nepravedno.

Međutim, Onaj Gore mora da je imao neki poseban plan sa lepuškastim momkom iz Birminghama. Najzad, ako želiš da imaš olimpijskog pobednika, potreban ti je jedan koji može da skoči uvis dva i po metra, a ne petorica koji mogu da skoče po pola metra.

Nastavite sa čitanjem… “Trag genija”

Praznoverje

Happy birthday, Mr Stevland!

E, da: danas je rođendan muzičaru kojeg smatramo istinskim genijem, čoveku čija muzika je model za čitavu generaciju i čija karijera teško može da se sagleda u jednom prolazu. Odavno sam znao da je svojevremeno snimio album koji se zove 12 Years Old Genius (1962), ali donedavno nisam imao pojma da mu je to treći album niti da je bio na prvom mestu opšte top liste u SAD. Pre nego što su šezdesete istekle, snimio je dvanaest albuma, jedan bolji od drugog, a najbolje je tek sledilo. Poput ovog.

Prosto ne mogu da poverujem da ovu numeru još nismo iskoristili u ovoj rubrici. Stevie Wonder zaslužuje da ga slušamo barem jednom mesečno…

Nastavite sa čitanjem… “Praznoverje”

Lucidan dečko

Ako ste redovan posetilac Suštine pasijansa, dobro znate koliko volimo muziku Davida Bowieja; nijedno drugo ime nije toliko puta upotrebljeno u ovoj rubrici. Štaviše, spontano smo otkrili da ta muzika najčvršći zajednički imenitelj različitih ukusa, navika i sklonosti osmorice Samuraja Skoja. I zato smo o Čoveku Koji Je Bio Umetnost govorili iz različitih aspekata, uvek potičući mogućnost da ostaje još nešto što se može otkriti i dodati u građevinu poštovanja prema tom opusu.

Voleo bih da vam ovog puta skrenem pažnju na fantastičnu sposobnost Davida Bowiea da izabere perfektne muzičke saradnike, takve koji će ostaviti trag koji prevazilazi autorski momenat, a da pritom niko nikome ne narušava integritet. Kao ilustraciju tog pogleda, iz arhive vadim numeru za koju se većina poštovalaca muzike Davida Bowiea bez zadrške slaže da je reč o jednom od najluđih instrumentalnih trenutaka u njegovoj veličanstvenoj muzičkoj zaostavštini.

Na stranu što je ovo jedna od najluđih solo partitura u istoriji rock muzike… Možete li poverovati da je ovo snimljeno iz cuga?

Nastavite sa čitanjem… “Lucidan dečko”