Kupiš dron, napuniš baterije, malo se igraš da upoznaš komande, a onda kreneš u ozbiljnu akciju snimanja životinja u parku prirode. Zadatak za danas: snimanje šimpanzi.
Tako je to kad se majmunišeš pred majmunima.
Tag: glugen
Utovar nedeljom, 19. april
Sve je u životu prolazno, samo komšijin fića stoji parkiran na ulici 10 godina.
Da l’ ćemo da ‘apsimo il’ ćemo da ‘ladimo? Ako je za verovati onom koji onomad nije čuo dobro, biće hapšenja. Al’ kao i obično (ne)stručna javnost odavno nije upoznata s onim što je se tiče. Što je možda i dobro, jer bi se neko dosetio da blokira magistralne puteve ili ulice glavnog grada. Briselski sporazum je većim delom ostao tajna po širu javnost.
Ako je neko mislio da blokira puteve, razloga za blokadu nema. Jer evo exPPV je najavio da ćemo do kraja godine živeti bolje. A da bi to postigao odlučio je da smanji troškove održavanja i nabavke prevoza za državnike. Ako leti, leti. Ako ne leti, jebiga. Unatoč tome, silne pare skrivene od javnosti daćemo građanima Srbije na odštete za sudske sporove koje su ovi pokrenuli na sudu u Strazburu.
Bitno je da imamo spontana okupljanja građana koji bezrezervno daju podršku Vladinim odlukama. Neka se javi još neka država na svetu u kojoj građani ne izlaze na ulice da ruše Vladu, nego da joj daju podršku! Ha, samo kod nas ima plakata i transparenata “Uzmite mom dedi još 10% od penzije!”.
Utovar nedeljom, 12. april
Dok Šef i dalje jede neoverenu zaher tortu u jugozapadnom prikrajku Mariahilfer Straße, a vi se pitate šta ste Bogu zgrešili da morate svakog Uskrsa da doručkujete tvrrrrrdo kuvana jaja, sa svih strana od jutros stižu usklici radosti onih koji su Veliki post proveli u ubeđenju da je njegova suština u uzdržavanju od masne hrane…
Radujete li se Uskrsu. Radujete li se tucanju? Jeste li spremili jaja za danas i naredne dane? Radujete li se prenosu iz Skupštine i prenosu Blagodatnog ognja iz Tel Aviva? Uzgred, valjalo bi pitati bajne srpske novinare da li se piše veliko slovo B u reči “blagodetni”?
Što ‘no reče neko – Da nije smešno, bilo bi komično. Opet se pare poreskih obveznika troše nenamenski. I nebitno je da li je tako planirano u zakonskim aktima kojima je definisan državni budžet za ovu godinu, bitno je da se pare namenjene vojsci troše za religijski crkveni običaj. A crkva kô da je prijavila mesto prebivališta u nekom poreskom raju, pa u ovom (kao i svim drugim slučajevima) ka budžetskoj kase se obraća rečju daj, a nikad rečju na.
I nije to samo pitanje troškova angažovanja Vojske Srbije, jer trošak za vojnike koji će stajati ispred Skadra na Bojani Hrama Svetog Save postoji postrojavali se oni tamo ili ne. Pitanje je i troškova transporta iz Izraela do Srbije, a onda i duž Srbije (sa Kosovom), pa onda širom brdovitog Balkana, kao i svih onih koji će uzimati praznične dnevnice šetkajući se i pokazujući svoje iskeženo lice. Očigledno se ima para za dokazivanje nedokazivog, a nema se para za lečenje bolesne dece.
Možda bogougodnjaci misle da se deca leče molitvama, dok se oni sami za sopstvene potrebe i ne prijavljuju u red na magnetnu rezonancu. Za njih taj red ne postoji.
Tamna strana duge
Danas je Uskrs. Po definiciji nedelja, dakle dvostruko opušten dan. Ne žurimo nigde. Zavalite se u fotelju, podesite zvuk na smireno i startujte video:
Šta je sad ovo, majko mila? Nemam pojma. Na Wikipediji grdno nešto piše, ali ništa ne pomaže. Nego, mislim se… Kakve veze ima šta je, sve dok je muzika dobra. Najbolja.
Zašto su glupavi komentari stariji od Interneta?
Sećate se, zar ne? Uzmete knjigu iz biblioteke, počnete da čitate, kad na margini stranice osam nažvrljano plavom hemijskom stoji “Okreni stranicu 392”. To i učinite, kad tamo nacrtana ona stvar, kompletirana dlakavim cojones.
Bivalo je tako. To su, kako se kaže, drugačija vremena bila – knjige deblje od 200 stranica ljudi su zaista ponekad i čitali. Poluljudi nisu – i o tome se ovde radi.
(Kad već govorimo bezobraštine, uključite titlove da biste saznali koju državu automatizovani Jućubetov prevodilac koristi umesto nedostajuće ili “nedostajuće” reči vagina).
Šta ja znam. Najlakše je optužiti ljudski rod za sistematski nedostatak inteligencije, čak i kreteni vremenom postaju razočarani svojom okruženošću idiotima. Ja imam alternativnu, premda veoma tanku teoriju: svi su ti loši komentari slični pećinskim crtežima. A kao što je poznato, pećinski crteži su produkt supstanci za modifikaciju svesnosti.
Nije, dakle problem pamet, nego droga. I da, sedenje na ladan beton.
Utovar nedeljom, 5. april
Ah, što ima ljudi… Namerno u prodavnicama isprobavaju neodgovarajuće veličine džempera, samo da bi od prodavačice čuli rečenicu “Mislim da Vam je velik”.
Ima li lakšeg posla od kritikovanja vlasti? Izabereš neku vlast i udri. Ako si rečima vešt, dovoljno je rečima. Ako nisi vešt s rečima, onda udari nečim drugim. Na primer, kristalnom pikslom u TV-ekran. Kod novih ekrana, ne mora 
ni piksla da bude kristalna. Kao što ni vlast ne mora da bude sadašnja. E, to!
Da bi kritikovao vlast, uopšte ne moraš da budeš u opoziciji. Vlast može da kritikuje vlast. Bivšu, jakako. I kao što će radodajka iz kraja naivnog klinca motati izjavama “Ti si mi drugi, a onaj pre tebe bio je kreten!”, tako će i sadašnja vlast pričati “Mi smo neki drugi, oni pre nas bili su kreteni”.
A narod naivan, pa poveruje. A narod slep, pa ne vidi. A narod glup, pa ne konta da su prethodni isti kao ovi sadašnji. U ovom slučaju i doslovno.
A narod glup…
Znate li šta je ovo?
Znate li šta je ovo?
Ispostava ministarstva blesavog hodanja u Norveškoj
Taman smo pomislili da je sav onaj veliki trud ekipe Monty Python’s Flying Circus bio uzaludan, kad se pokazalo da ipak ima onih koji vuku civilizaciju u pravom smeru. A ko bi drugi, nego blesavi Norvežani. Pazi sad.
Ima tu problema, a oni se iskazuju u sledećem:
Nastavite sa čitanjem… “Ispostava ministarstva blesavog hodanja u Norveškoj”
Utovar nedeljom, 29. mart
Jeste li ikada imali osećaj kao da vas neko laže kao pas, ali pritom izgleda kao da je sve u najboljem redu? Dobrodošli u XXI vek, eru poluistine.
Postoje oni koji veruju u teorije zavere i oni koji znaju da su teorije zavere zasnovane na dokazima. Iako zvuči neozbiljno kad se izrekne baš ovako, ta tvrdnja ima utemeljenje. Razlika između prvih i drugih je u tome što prvi obožavaju senzaciju, a drugi prepoznaju prisustvo poluistine.
Šta je to poluistina? To je informacija izrečena uz neku vešto i namerno prećutanu činjenicu, pri čemu preostale informacije formiraju novi kontekst, iskrivljen tako da bude prikladan onome ko je nedostajuću činjenicu prećutao. Ništa posebno, reći ćete. Neki će čak pohitati da nas podsete da je laž još opasnija. To je pogrešno viđenje stvari, jer laž je moguće raskrinkati pružanjem dokaza postojanja suprotnih činjenica ili prostim utvrđivanjem nelogičnosti. Poluistinu možete raskrinkati isključivo tako što ćete preko nje pružiti kompletnu istinu, za šta je potrebno mnogo više energije, vremena i veštine nego za otkrivanje laži.
Brojne su varijacije cementiranja poluistine u cilju održanja iskrivljene slike, ali njihovo opisivanje je mučno i nadasve dosadno. Ako vam je stalo da uvežbate prepoznavanje poluistine, moraćete da se bavite temama koje ne prijaju normalnom čoveku. Nećete želeti to da radite i tako ćete doprineti sveopštem stanju koje prepoznajete oko sebe. Naime, vi niste sposobni da objasnite sveopštu letargiju jer ste vi sami deo problema i deo rešenja. Mehanizmi mentalne blokade (podržani raznim medijskim manevruima u kojima, UPAMTITE, nema laži, već samo poluistina) sprečavaju vas da sebe isturite, možda čak i žrtvujete zarad višeg cilja. Raspadaju se sve parole kojima su vas naučili kad ste bili mali.
Na jednoj strani ostaju oni nedodirljivi, zaklonjeni poluistinom. Na drugoj strani ostaju miševi koji ne mogu da preskoče provaliju.
Ne, dragi moji, pravo pitanje ne glasi “o čemu je ovde reč”, nego “kad ću najzad prihvatiti sopstvenu odgovornost”. Dakako, tu odgovornost ćete morati da prihvatite kako biste na sledećim izborima sudili pametnije. Drugog načina nema. Zapravo ima, ali naše pravo je da predlažemo civilizovane metode. Do sledećih izbora u Srbiji ili do zvaničnog izveštaja o padu tog aviona, čuvajte se poluistina.
