Tag: glugen

Ne bojte se. Onaj eksperiment od prošne nedelje je završen. A još uvek nismo smislili neki novi. Ovog puta klasika.

Dobro. Nedelja se mirno privodi kraju. Saznali smo da je glavni prijatelj Srbije živ i zdrav, pa taksira goste iz inostranstva. Sudstvo i tužilaštvo se s ozloglašenim kriminalcem igra pravde. (Ne) Poštuje se hladnoratovsko primirje dok usijane glave prete nuklearnim glavama. Otkriven je najčešći motiv zašto muškarci plaču. Prihvatili smo prihvatanje odgovornosti najvećeg, pa je sad sve u redu. Vlada se logikom “ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se” uhvatila u koštac s neodgovornim investitorima i agencijama za promet nekretnina koji prodaju stanove “u ugradnji”. Neki su se sakrili ispod ćebeta pa nisu čuli da je prošlo pomračenje. Još neki državni funkcioneri su doktorirali. Počinje još jedna serija rađena po romanu najčuvenije srpske književn spisateljice. Političari se hvale uspesima sportista, čije za pripreme (ni)su obezbedili ni dinara. Na FejZbuku se širi priča o još jednoj prejakoj stvari. Vlada očekuje da će naći “direktora koji će da zarađuje”, kad već nije našla gazdu koji bi tu zaradu(?) pokupio. Štrajkački raspoloženim radnicima u prosveti smanjena je plata, pa će biti neplaniranog viška u budžetu. Sve je Malo šta nije otišlo u q*ac.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 22. mart”

Redovno nam kradu bajseve iz zgrade, pa smo u četvrtak ugradili video-nadzor. Juče su nam ukrali kameru.

Muškarčine, jedno pitanje za vas: kakav je vaš odnos prema današnjem danu? Izigravate li pažljivog muža/sina/brata/partnera/momka u prostoj nadi da ćete se izvući? Mislite li da je jedan buketić dovoljan da vas iskupi za nepažnju tokom ostala 364 dana?

Ili, pak, progoni vas misao da je Osmi mart socrealistička tvorevina (mada… jeste) kojoj je zdrav razum ustupio mesto, te biste više voleli da žene u svom okruženju uvažavate svakog dana najviše što možete?

I šta sad? Jeste li iskreni? Ili se pridružujete svetskom danu (loše) glume, kad muškarci glume džentlmene, a žene glume da su oduševljene? Kojoj god strani da se priklonite, upamtite da ne možete završiti tako što će ostati u pravu. Ili ćete zaboraviti neku sitnicu, pa će se vaša supruga/majka/sestra/partnerka/devojka/… naljutiti na vas, ili će vas zadesiti ona strašna situacija kada vam se postavi pitanje na koje je moguć samo odgovor koji ona ne želi da čuje (jedino rešenje je da padnete mrtvi – ne da se pretvarate mrtvi, nego baš-baš). A možda se konstelacija svemira uroti protiv vas, pa načinite neku grešku koju odavno niste…

Da vas čujemo.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 8. mart”

Još samo deset meseci do kraja godine. Uz ovakve događaje, ima da prođe kao dlanom o ⊕⊕⊕⊕⊕⊕⊕ (samocenzurisano).

Ako razumete naše motive (otvorene i skrivene), pobude (iskrene i perverzne), ideje (nove i stare), namere (dobre i one manje dobre), svrabove (mentalne i fizičke) i, nadasve, preporuke (važne i obavezne), onda ćete razumeti dve stvari u današnjem utovaru.

Prvo, razumećete zašto umesto uobičajenog prvog komentara postavljamo neuobičajeni citat. Drugo, razumećete zašto ovom citatu ne treba nikakav naknadni mudri komentar, nego je dovoljno izreći samo par kratkih opaski, e po principu jen-dva-tri(-četr)-dosta. Ima i treće, ali nas je ptičica posavetovala da se obuzdamo.

Ja sam napisao govor, ali kao i sudbina mnogih govora, dok sam sedeo i slušao laureate, a posebno Vivaldija, palo mi je nešto na um što nisam napisao i verovatno bi trebalo češće da slušam muziku dok pišem govore. Bez ikakve veze pale su mi skraćenice dve instutucije na pamet: Narodna banka Srbije i Narodna biblioteka Srbije. Obe su en-be-es (NBS). Samo što u onoj može mnogo toga da se devalvira, a u ovoj sve dobija na vrednosti kako vreme prolazi. I zato vam hvala za priliku da vam se svake godine obratim, dok budem u mogućnosti ja ću da vam se obraćam.

Tomislav Nikolić, diplomirani predsednik Srbije,
naučni radnik, kajlokačitelj prvog reda, čuvar ekološkog neba iznad pecare rakije u Bajčetini i, nadasve, dobar i duševan čovek
u obraćanju povodom obeležavanja Dana Narodne biblioteke Srbije, dne 27. februara 2015. godine

Elem:

1. Što zelenije to pliva.
2. Kućica u gorici na jedno dvajes’ gradi.
3. Neka čuje ko ima stomak. Neka razume ko ima soli u glavi.
4. (bonus) Prosto nas je sramota koliko se dobro osećamo zbog ovih heteroakademskih i duševnopodmazujućih reči.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 1. mart”

Prepoznajete li neku čudnu aromu u vazduhu? To je aroma februara, onog meseca u godini kada nije sramota biti šizofreničan, jer i sam mesec je takav.

Od demagogije nikom nije loše bilo. Političarima raste popularnost, pa i broj glasača, a narodu sve lepo i šareno. Obe visoke peći železare će raditi koliko već sutra, čim nađemo investitora. A investitor će, ako se ne prijavi niko dovoljno glup, biti država. Samo oni koji je predstavljaju mogu da uposle silne radnike i obrtni kapital/kredit brzo da pretvore u mrtav kapital, sirov lim ili armaturnu građu koja nikom ne treba. Koliko savetnika još treba da platimo, pa da ih poslušamo kad nam kažu da građevinska industrija još nije izašla iz krize i potrebe za sirovinom su male?

Kada se Fijat vraćao u kragujevačku “Zastavu”, jedan od uslova da zadrži radnika bio je da nema seosko imanje, niti neki vid porodičnog biznisa. Jer samo radnik koji nema alternativu redovnoj plati u fabrici jeste radnik koji će da (poštuje posao koji) radi. Možda se toga i setio neko od savetnika, kada su raspisivali konkurs za novi menadžment železare, pa u uslovima za direktora ne stoji klauzula “ne sme da otpušta radnike”…

Vesti o železari su imale ulogu i da zatrpaju vesti o još jednom slavnom porazu na Kosovu – dogovoru da na severu Kosova sude srpske sudije. Al’ niko ne reče po čijim zakonima će suditi, a ako srpski mediji to ne pominju, onda to sigurno nisu srpski zakoni. Treba li još neki savetnik da nas podseti da državu pored imovine/zemlje čine zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Koju od tih stvari još uvek imamo na Kosovu, čiju nezavisnost nismo priznali?

No, bitno je da se narod zabavlja i najavljenim investicijama iz bliskog i dalekog nam istoka. Na društvenim mrežama se suze rone za raznim objektima srušenim da bi se postavio neki deo budućeg “vodenog Beograda”, a to što za mnoge od tih objekata suzoronjači ni čuli nisu… nema veze. Uvek smo hrabri da vlast pljujemo “normalno” na društvenim mrežama ili “podignuti” u jutarnjim programima. A brze pruge ćemo dobiti čim shvatimo da su nam nepotrebne, jer koliko nas u Grčku ide vozom i koliko nas bi sutra trebalo u Grčku da ide vozom da bi se ta investicija isplatila.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 22. februar”