Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ljudi misle da su brži nego što jesu, obaška što misle da su pametniji od pravila koja im se nameću i kao rezultat dobijemo poneku budalu koja pogine pretrčavajući pešački prelaz dok mu je crveno svetlo.
Neki su našli rešenje.
Jednostavno, efikasno i zabavno. Dakle: genijalno.
Nismo odavno proveravali kako stoji stvar na polju mađioničarskog zanata, magije, crne magije i hokus-pokusa. Gospodin Šandor Vilovski je morao da ustupi mesto Hariju Hudiniju, a kada se David Koperfild zbog glupih trikova penzionisao u Las Vegasu, Dejvid Blejn je krenuo sa svojim uličnim performansima i razni drugi su se malo pogubili. A onda je došao onaj šou za talente i pojaviše se neki novi momci…
A počelo je ovako.
Ima još. Lik se zove Darcy Oake, dolazi iz Kanade, ima svoj sajt (na njemu nema ničega, ali nemojte da budete na kraj srca) i koristi prigodu da već godinama nije bilo nikog da prosipa stare trikove pred novom publikom. To vam je, braćo draga, postmodernizam na delu.
Kako stoje stvari, vratiće se i Šandor Vilovski.
Neki domišljati momci su napravili animirani spot za neki pesmičuljak, tako da se emituje na 14 mobilnih sokoćala.
Sad, postoji tu taj mali problem što je pesmičuljak dosadan k’o smrt. Ali nemojte da budete sitničavi, nego i sami primenite jedno stotinu godina staro dostignuće tehnologije: potenciometar.
Što ono rekoše: boj ne bije svijetlo oružje, već boj biju pare za kupovinu boljeg naoruž… A? Šta? Hoćete da kažete da je važno znati svirati, a ne imati instrument? I još velite da imate dokaz za to? Hajde, baš da vidimo.
Pazi, stvarno.
Postoje različiti načini da osvojite neki prostor. Umetnik iz Buenos Airesa ima jedan predlog za vas.
Nije loše. Uopšte nije loše.
I tako, dok se prebrojavaju glasovi referenduma u Škotskoj i dok broj komentara na netu raste eksponenicjalno, ostaje da se pitamo ima li luđeg dijalekta engleskog jezika od onog kojim govore Škoti. To zvuči ovako nekako:
Sad znamo za barem jedan od korena pobude za nezavisnošću. Ponosan neki narod. Voli svoj jezik i nada se da neće više morati da se služi samo engleskim.
Uskoro ćemo saznati koju glavu su Škoti izabrali.
Da li ste se ikad zapitali: zašto se saobraćajne gužve u vreme odlaska na posao i povratka kući s posla žargonski nazivaju “špic” kada je vožnja u to doba dana, uglavnom, prilično tupa delatnost?
Osim ponekad, ponegde…
A nije da niste pretrnuli bar malo, bar jednom, a?
Odavno nismo videli neku Goldbergovu mašinu. Ovo je jedna od najuspešnijih koje smo ikada videli!
Nema potrebe kvariti savršen utisak komentarom, zar ne?
(Via NG Srbija)
Prepreke su sastavni deo života. Međutim, ima i onih koji od prepreka prave poligone za sopstvenu promociju.
“Стижем за двадесет секунди”, рече Шамлис и затвори канал.
“Двадесетједна зарез два”, заједљиво процеди Мохрин-Скел, тачно двадесетједну зарез две секунде касније, кад се Шамлис појавио преко ивице балкона, кућишта тамног наспрам слапова у позадини. Шамлис окрену своју сензорску траку ка мањој машини.
“Захваљујем”, рече присно Шамлис, “био сам се кладио са собом да има да ми бројиш секунде док не дођем”.
Ово говоре два робота. Тачније, дрона – што је сад већ немогуће превести, јер значи или трута, или брундање, или беспилотну летелицу, или мрава радника, или онако неодређено роботску направу опште праксе.
Контекста за ово има неколико. Једно је сама радња, која се тог тренутка догађа на једној опуштеној и помало академској забави. Пред некаквим водопадима, на некаквој плочи ширине око 13000км, која са осталим плочама чини прстен од два-три милиона километара у пречнику, у свемиру…