Tag: jukebox

Happy Birthday, Skydog!

Da nije podleteo motorom pod onu prikolicu i da je uspeo da pregura sledećih četrdeset godina, kao što je to uspeo njegov brat, Duanne Allman bi u danu za nama verovatno organizovao neku žurku da obeleži svoj 65. rođendan. Otišao je da svira negde drugde tri nedelje pre nego što će napuniti dvadeset pet.

Ostaće da se pitamo šta je sve moglo da bude. Bio je zvezda, ona najsjanija.

Gitarista kakav se verovatno neće ponoviti. Onaj mali što je danas na njegovom mestu… Blizu je, ali ono je sasvim drugi senzibilitet. Pa dobro, ostaće zapisi. Vredni zapisi.

Nema više ko da napravi ovakav solo. Ima drugih, istina je, i to doooobrih. Ali niko ne zvuči tako kako je zvučao Skydog.

Ko zna pravi li žurke tamo gde je sad…

(Tnx Brian via FB)

Namerio se junak na junaka

Sve se mislim, subota je uveče, valjalo bi malo dobre muzike… Malo, rekoh. Znam da je ima mnogo.

Zadatak: pronaći jednu numeru koja izuva.

Odmah sam se setio. Dragi moji, izvolite dvojicu velemajstora: Nigel Kennedy i Jeff Beck.

Drž’te se.

Namerio se junak na junaka.

Što bih voleo da znam šta promiče ovim ludacima kroz glavu dok sviraju. A onda, shvatim: nije važno. Dovoljno je to što imamo pristup muzici iza koje nema dalje.

Muzika iza koje nema dalje.

Preslušajte novi album Kate Bush

Ne znam kad ćete ovo pročitati, a ne znam ni da li će linkovi raditi posle 21. novembra, kad izlazi novi album. Tek, ako ste ljubitelj – ne časite časa.

U nedelju je na sajtu npr.org puštena u opticaj online verzija albuma 50 Words for Snow od Kate Bush, što je premijerni audio prikaz. Savetujem da požurite da ga preslušate.

Pedeset reči za sneg. hiljadu reči za muzičko remek-delo.

Dok ovo pišem, u dva po ponoći, preslušavam album drugi put. Uhvaćen sam: ovo delo je spektakularno!…

Pedeseta reč je snow. Nerd smile

(Via)

Od izvora tri putića: Why Can’t We Live Together

Danas je rođendan autora čuvene pesme, pa je to dobar povod da preispitamo koja od raspoloživih verzija je najbolja.

Na današnji dan, 13. novembra 1944. godine, rođen je Timmy Thomas, američki rhythm’n’blues kompozitor, klavijaturista, pevač i producent. Zvezde je dotakao samo jednom pesmom, Why Can’t We Live Together. A ona ga je kasnije prerasla do te mere da smo izgubili pojam o tome ko je pravi autor. Da poslušamo i da naučimo… Ili da se prisetimo, ako smo znali.

Dakako, većina čitalaca ovih redova zna najpre za verziju koju je 1984. godine otpevala šarmantna Sade.

Nastavite sa čitanjem… “Od izvora tri putića: Why Can’t We Live Together”

S malim kašnjenjem: Happy Birthday, Neil Young!

U danu za nama, dok sam se ja odmarao celog popodneva i večeri, promakla mi vest da je rođendan Neilu Youngu. Pa dobro, u Kaliforniji je devet sati manje nego ovde kod mene, tamo je sad popodne i žurka se tek priprema.

Neil Percival Young je rođen u Torontu 12. novembra 1945. godine. A dalje je sve istorija, poput one informacije da je pod uticajem visoke temperature napisao Down by the River, Cinnamon Girl i Cowgirl in the Sand u intervalu od oko 48 sati. A album Everybody Knows This Is Nowhere (1969) čak ne smatramo ključnim delom Majstora…

Jednom ću vam detaljno pričati o tom čoveku i o razlozima što ga poštujem više nego bilo koga od stare garde ko je još uvek aktivan na sceni. Za večeras, povodom 66. rođendana, izvlačim njegov najluđi nastup u poslednjih desetak godina (a imao ih je nekoliko vrednih trajnog pamćenja), zabeležen na velikoj sceni festivala Glastonbury 2009. godine.

Ako nekim slučajem nemate vremena, premotajte na drugu polovinu poslednje numere u špilu. Mada, bilo bi korisno da pogledate sve, jer Neil Young je čovek čija poruka se tumači između redova. A ako nemate nameru da ovo slušate glasno, idite i radite nešto drugo.

Samo napred.

Bila je ovo klasična literatura. A sad malo prangije koju je cela jedna generacija u Sijetlu imitirala, a samo je nekima uspevalo da liče.

Nastavite sa čitanjem… “S malim kašnjenjem: Happy Birthday, Neil Young!”

Prava jesenja

Dok ja ovde pravim reda po Suštini pasijansa, hajde da turimo malu muzičku zavesu na ovaj jesenji dan.

Ništa posebno. Prosto, Mostly Autumn mi je najdraža grupa koju sam otkrio u poslednjih desetak godina. Ne prestajem da je slušam već tri godine.

Ako niste zimogrožljivi, otvorite prozor, a onda pustite ovu pesmu ponovo i glasno.

I dišite punim plućima.

Zvali smo ga “Zeppelin 4” iako nije imao ime

Danas je tačno 40 godina od izlaska jednog od najvažnijih muzičkih dela dvadesetog veka. U svim kategorijama, da se razumemo.

Odavno vam nisam postavino neko baš-baš glupo pitanje… Elem, volite li Led Zeppelin?

Samo kvaziposvećenici su ga zvali "ZOSO". Neki su ga zvali "album sa četiri simbola", a za većinu nas je bio prosto "Zeppelin IV"...

Pitanje je glupo za toliko što je potpuno irelevantno da li volite tu grupu ili ne; da li slušate muziku koju su Jimmy Page i ekipa ostavili svetu ili ste skloniji muzici iz najlon kesice; da li razumete to što su oni učinili na sceni ili i dalje mislite da je rock’n’roll samo muzika zasnovana na prostoj pentatonskoj skali i trivijalnom kvintnom krugu; da li se pitate kakva je ovo prangija od muzike ili ste pomislili da je to ipak možda i nešto više od tonskog izraza.

Četvrti album Led Zeppelina je izašao u svet 8. novembra 1971. i postao obeležje jednog vremena koje će biti referencirano i kroz trista godina. A pesme poput sledeće će se proučavati na akademijama.

Nastavite sa čitanjem… “Zvali smo ga “Zeppelin 4” iako nije imao ime”

Srećan im rođendan!…

Danas je rođendan čak četiri muzičarke čiji radovi se mogu naći u mojoj fonoteci! Poseban kuriozitet ovog podatka je to što su njihove žanrovske odrednice toliko široke i međusobno raštrkane da teško može da se nađe ikakva dodirna tačka – eventualno uz pomoć mnogo dobre volje i nekakvih asocijacija.

Idemo redosledom rođenja. Prva na listi je Patti Page (r. 1927), čija izvedba čuvene numere Tennessee Waltz je bila i ostala najbolja u literaturi.

Baš da skočim sam sebi u stomak, jer upravo nalazim da je sledeća na listi snimila i Tennessee Waltz. Doduše, to nije bilo u ritmu 3/4, a tu je bila i ona simpatična klinka da podeli radost, no svejedno.

Nastavite sa čitanjem… “Srećan im rođendan!…”

Pelageja

Znate li ko je Pelageja? E, pa sad ćete saznati. I nećete nikad zaboraviti, garantujem vam. Meni je baš po volji, od prvog dana kad sam saznao za nju. A pogotovo danas, na moj stotinu šesti rođendan. Aj, pa živeli!…

Ima nešto preko dve godine, Zoća je došao u posetu. Kao i obično, doneo je sa sobom pun džak muzike iz Ali-Babine pećine. Suvo zlato, kao i uvek.

Prilično neobično, reče da je poneo nešto što je našao na jutjubu; nije neki kvalitet zvuka, ali ima da se razbiješ k’o zvečka kad čuješ.

I pusti ovo.

AAAA?

Šta je ovo, sunce li ti žareno?

Nisam se ni opasuljio, a Zoća je nastavio dalje.

Nastavite sa čitanjem… “Pelageja”

Od izvora sto putića

Jedna grupica dobrih momaka (momci u duši, inače sve ozbiljni ljudi) često se okuplja u blizini Suštine pasijansa. Budno motre šta se dešava i često komentarišu priloge. Pride, neki od njih su agilni i toliko da mi se direktno obrate, pa onda razvijamo diskusije u svim smerovima.

Pre nekog vremena, razvio sam pakleni plan da iskoristim svaku priliku da dovučem te dobre momke (momke u duši, inače sve ozbiljne ljude) sa ove strane tezge na Suštini pasijansa. Da vide malo kako je to.

Jedan od tih dobrih momaka (momaka u duši, inače sve ozbiljnih ljudi) je i Boris Bjelošević, koji se osvrnuo na jedan zanimljiv pesmičuljak koji je prošao kroz pedesete, šezdesete, sedamdesete i, gle vraga, osamdesete. Đavo ga ter’o da mi pošalje mail, sve misleći da ću ja da preuzmem temu. Jok, bato: ta tema je tvoja, izvoli mikrofon, rekoh mu.

Udovoljio mi je.

– * –

Naleteh na TV-u na deo pesme. TV mi inače služi kao radio, pa mi privuče pogled tek kad je pre toga privukao sluh.

Zastanem, slušam, uživam. Uvek tako uradim kod ove pesme. Grba Neko bi rado brže-bolje pobegao od ov(akv)e pesme; i ja bih da sam je čuo u izvedbi New Seekersa.

Baš kao da su pobegli sa nekog takmičenja za Pesmu Evrovizije s kraja prošloga veka.

Nastavite sa čitanjem… “Od izvora sto putića”