Ne, ne mislim na poznatu pojavu da reči tokom čitanja prepoznajemo kao celine, što nam omogućuje brzo čitanje. Ovde se radi o jednom projektu: dizajner i konceptualni umetnik Ji Lee zadao je sebi izazovni zadatak da kreira sliku od reči koristeći samo slova te reči. Strogo pravilo te ideje je zahtevalo da se u dizajnu ne koriste nikakvi spoljni elementi.
A rezultat:
Projekat je ovekovečen kao knjiga. Primeri mogu da se vide ovde. A ako vas zanima više, možete videti jedno dugo predavanje koje je Ji Lee održao, snimak je ovde. Inače, on je u vreme ovog snimka bio kreativni direktor u Google Labs; sad je kreativni direktor u fejZbuku.
Prekjuče, u subotu, beše šest godina kako je 
Svi mi vrlo dobro znamo da je ova nemačka televizija neslavno prošla kada je RRA pre neku godinu dodeljivala nacionalne frekvencije. Nama u porodici je tada bilo pomalo i krivo, ali nema razloga da sumnjamo u odluku RRA – ipak je na njenom čelu, i u čitavoj njenoj komisiji uopšte, skup učenih ljudi, koji objektivno sagledavaju činjenice. No, od tog neuspelog pokušaja ova televizija je, to se vidi, mnogo unapredila svoj program; i po kvalitetu i po organizaciji, čim joj sad RRA dozvoljava ulazak u naš medijski prostor.
njihovim masama, a ne samo po festivalima. Nisam ja za taj takozvani “odliv mozgova”, nego da se razmenjuju kulturna iskustva i znanja. Da.
Edgar Alan Po
Staro pitanje za frajere uveče i dronjke ujutru glasi: “a što piješ kad ti škodi”. Neverovatno je koliko su ljudi skloni da piju dokazujući da ne umeju to da rade. Umesto da piju, žderu; umesto da uživaju u piću, dokazuju se pred drugima; a umesto da biraju šta, kako i kad piju, hvataju se svega bez kriterijuma. Cena takvog pristupa je da ujutru žele da umru umesto da nastave sa redovnim aktivnostima.