Tag: muzika

Vožnja

Zahvaljujući izuzetnim reklamnim naporima, retko ko na planeti nije čuo za Dubai. Sve je naj, superlativi i hiperlativi su često nedovoljni da opišu ono što vas čeka. Najviše ovo, najveće ono, kupovina (neki kažu da se ime emirata i njegovog glavnog grada latinicom zapravo piše DoBuy, a na nekim mapama je i dalje stara transkripcija Dubayy), trgovina, turizam, more, pesak, kamile, datule (najbolje kad su punjene bademom i prelivene čokoladom), pustinja, lepota… Kao što stari vic kaže, bar mi znamo šta je demo, no, valja ovde i živeti i raditi. A onda vas dočeka saobraćaj, bilo da ste turista ili žitelj. Hiperlativ za to još nije izmišljen, jer saobraćaj je ovde često neopisiv.

Ovako je meni svakog božjeg radnog dana...

Jedini lek je muzika.

Nastavite sa čitanjem… “Vožnja”

DAAR: prvi EP

A sada nešto potpuno neočekivano

Osnovna osobina svih političkih ideologija jeste nezainteresovanost za stvarne potrebe čoveka. Bilo da govorimo o komunizmu ili kapitalizmu, kao ekstremnim polovima među kojima osciluju sve moguće političke ideje, ljudske potrebe se ili bacaju u blato ili dižu u nebesa. U stvarnosti, sedamdesete godine prošlog veka jesu dokaz sposobnosti čoveka da zadovoljno živi u uravnoteženom društvu.

Kako je došlo do toga da nam se sedamdesete dese, danas je predmet teorija zavere. Kažu da su te godine izmišljotina Trulog Zapada koji je želeo državom blagostanja, uzbudljivom muzikom, farmerkama, Starkama i ostalim Barbikama da logički upropasti uniformisanu državu sa one strane Gvozdene Zavese. Šta god da je razlog, neverovatna kreativna muzička eksplozija koja je tada protresla planetu i ostavila istoričarima muzike dovoljno posla za vekove rada pokazala je da sposobnostima slobodnog Homo Sapiensa nema kraja.

E, sada je, pre nastavka priče, vreme da odvrnemo zvučnike:

Nastavite sa čitanjem… “DAAR: prvi EP”

Malo Baha na Mebijusovoj traci

O genuju Johana Sebastijana Baha znate i sami od ranije, mi smo vas ovde cimali više puta (poslednji put baš vrlo nedavno), a svima nam je jasno da bi tu imalo šta da se objašnjava dugo, dugo…

Umesto objašnjavanja činjenice da je matematička struktura nekih Bahovih partitura bila savršena, a savršenost ili ne može da se objasni ili je to neotrebno, evo jedne prilično ekstravagantne demonstracije.

Nastavite sa čitanjem… “Malo Baha na Mebijusovoj traci”

Gde prestaju činjenice, tu počinje istina

Slomi se, o, skloni se.
I nosi se u pizdu materinu.

Na poslednjem mestu koje biste očekivali, ali sasvim prikladno da se lako upamti, dobra misao se zakačila za mene. Na početku jednog od onih filmova o Indijani Džonsu, nemojte da me pitate kojeg, upravo profesor Džons kontemplira pred studentima i kaže nešto ovako:

– Arheologija se ne bavi istinom, nego činjenicama. A ako vas zanima istina, katedra za filozofiju je niz hodnik.

Vala, baš.

Upravo se ovih dana dešava nešto neprijatno u javnosti: činjenice su ustupile mesto istini i nastala je frtutma. A da bi sve pride bilo i strašno, predmet pretakanja činjenica u istinu je jedna tužna i tragična priča u čijem centru je osoba koje više nema.

Nastavite sa čitanjem… “Gde prestaju činjenice, tu počinje istina”

In memoriam: Boris Aranđelović (1948-2015)

Suština pasijansa se sa tugom i poštovanjem oprašta od veličanstvenog pevača.

Znali smo da je ozbiljno bolestan. Nismo znali da mu je kraj baš toliko blizu. Disappointed smile

Davno je bilo kad je žario i palio u Smaku, najmanje shvaćenom velikom bendu počivše Jugoslavije. Pamtićemo ga.

In memoriam: Chris Squire (1948-2015)

Contained in everything I do
There’s a love, I feel for you
Proclaimed in everything I write
You’re the light burning brightly
Onward through the night
Onward through the night
Onward through the night of my life

Još jedan od Velikih Majstora ode na Neko Bolje Mesto. Chris Squire je bio spiritus movens grupe Yes: u nekim ključnim, zapravo prelomnim trenucima, presuđivao je o tome da muzika ide i dalje.

Chris Squire (1948-2015)

Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Chris Squire (1948-2015)”

Tamna strana duge

Danas je Uskrs. Po definiciji nedelja, dakle dvostruko opušten dan. Ne žurimo nigde. Zavalite se u fotelju, podesite zvuk na smireno i startujte video:

Šta je sad ovo, majko mila? Nemam pojma. Na Wikipediji grdno nešto piše, ali ništa ne pomaže. Nego, mislim se… Kakve veze ima šta je, sve dok je muzika dobra. Najbolja.

Čovek i njegove gitare

Ako ste proveli neko duže vreme na Suštini pasijansa, znate da u odeljenju za muziku gajimo privrženost muzičarima van kategorija. To su oni ljudi koji su pomerali granice bez obzira na muzički žanr kojem pripadaju (pri čemu je samo pitanje žanra zapravo nebitno). Naiđosmo juče na zanimljiv video-zapis u kojem jedan od takvih muzičara van kanona i šablona, legendarni Jeff Beck, priča o svojim gitarama kao o mezimcima.

Nastavite sa čitanjem… “Čovek i njegove gitare”