Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Pre nekoliko godina sam pisao kako sam naučio šta je Fotheringay i razrešio dileme oko toga o čemu istoimena pesma govori. Fotheringay je i ime grupe koja je, na žalost, suviše kratko potrajala.
No, ma koliko ova epizoda oko koje su bili okupljeni vrsni muzičari bila kratka, postala je nezaobilazna karika u razvoju engleske folk-rock scene.
A desert road from Vegas to nowhere
Some place better than where you’ve been
A coffee machine that needs some fixing
In a little café just around the bend…
Da li ste gledali film Bagdad Café (1987)? Ako niste, pronađite način da učinite to. Neću vam prepričavati taj film: kad se pretvori u reči, radnja zvuči banalno. Slojevi su ono što kombinaciju te priče, slike i muzike čini veličanstvenim delom… A pre nego što se tokom gledanja potpuno zbunite pitajući se “zar je moguće da Holivud ipak…”. Ne, nije moguće da Holivud ipak napravi niskobudžetno remek-delo u kojem se, za početak, ne vređa inteligencija gledaoca. Za taj posao, na američkom tlu su zaduženi drugi: nezavisna produkcija, Tarantino (koji je potekao iz prve grupe i nikad to nije zaboravio) i strana produkcija. U slučaju ovog filma, nemačke pare su sačuvale duh divnoj priči.
A dušu onoj slici prevrele prašine pokraj puta kojem je i bog rekao laku noć dala je ova pesma.
Beskrajno tužni tonovi. Savršen kontrapunkt fenomenalnoj fabuli koja na mahove izaziva utisak da će se svakog časa pretočiti u burlesku.
Nastavite sa čitanjem… “Žudnja za životom u vukojebini u pustinji Mohave”
Kada si klinac, pališ se i maštaš kako će jednog dana ceo svet biti tvoj. U mom slučaju, ta maštanja su se svodila na to da ću dobiti priliku da čujem sve one izvođače o kojima sam samo slušao priče ili čitao. Da ne bih nekoga slučajno zaboravio, uredno sam njihova imena zapisivao u sveščicu.
Za svaki slučaj, da se nađe…
Donde voy, donde voy
Esperanza es mi destinación
Solo estoy, solo estoy
Por el monte prófugo me voy
Još jedna pesma o napaćenim ženama… Pa šta, ova tema je neiscrpna. 
Postoje li među izabranicima vašeg muzičkog ukusa pravi virtuozi?
Muzika koju danas čujete potiče sa albuma jednog neobičnog dueta. Reč je o sastavu koji biste, u vreme nastajanja, možda prokomentarisali rečima “Ma, ovo nije moguće!”. No, to su dvojica koji ne pripadaju kategorijama: oni su kategorija, svaki za sebe. Zato čuđenju nema mesta.
Time you make changes
Time you’ll add ages
Time is walking with you by your side
There’s no reason that we should complain
In the night everybody looks the same
Na muke sa vremenom različito gledamo u zavisnosti koliko imamo godina.
Ono kad se zatvori krug… Izgleda da veličanstvena umetnička dela moraju da prođu ceo krug: nastajanje, ekspšloataciju osnovnog izraza, interpretacije drugih, komplikaciju i, napokon, pojednostavljenje. Nigde to nije toliko očigledno kao u muzici: kako bolje da razumete stamenost neke muzičke teme ili njene poruke nego da se sa njom suočite onda kada je izvedena minimalistički?
Car! 
Don’t believe me if I tell you
Not a word of this is true
Don’t believe me if I tell you
Especially if I tell you that I’m in love with you
Uličnom mangupu, kakav je Phil Lynott bio, ni malo nije bilo teško da napiše ovako dobru pesmu.
Davne 1966. godine pesma “Friday on my mind” bila je planetarni hit u izvođenju The Easybits. U jeku “bitlmanije” oni su bili australijski odgovor na tadašnju histeriju koja je zavladala među mladom Down Under populacijom. Snimili su veliki broj pesama koje su postale hitovi u drugoj polovini šezdesetih, a danas se više spominju po tome što je koautor ove pesme, George Young , stariji brat Agnusa Younga i Malcoma Younga, članova grupe AC/DC i koproducent njihovih prvih šest albuma.
No, dok je sarađivao sa mlađom braćom, George Young je, kao i obično, imao i sopstvene planove. 
Verujem da se većina nas seća žurki iz mladosti. Bila je to odlična prilika da se zabavimo, poslušamo dobru muziku do koje se mnogo teže dolazilo nego danas, a i odvoji neko zgodno žensko čeljade. Malo dobre volje, slobodna gajba i neznatna količina alkohola – bili su to sastojci dovoljni da se provede zanimljivo veče.
Za razliku od nas, današnji klinci piju k’o smukovi. 
Nastavite sa čitanjem… “Uvek ćeš me na žurkama naći u kuhinji”
