Tag: muzika za popodne

Voz ljubavi

Zdrav razum nam govori da bi se svako ukrcao u voz ljubavi, no političari imaju neki drugi kojim nas voze po sopstvenom nahođenju.

Onomad, listajući The Guardian, slučajno sam naleteo na zanimljiv intervju. U njemu se Walter Williams i Eddie Levert prisećaju zvezdanih trenutaka njihove zajedničke karijere koja se proteže na šezdesetak godina i pominju veliku dilemu koju su imali: da li je vreme da raspuste grupu The O’Jays. Uprkos tome što izgledaju poprilično živahno za svoje godine (oko 77) komisijski su konstatovali da, parafraziram, “noge nam više nisu tako pokretljive, a kolena su počela da nam klecaju”, pa su rešili da snime poslednji, oproštajni album prigodnog naziva The Last Word (2019), koji uopšte nije slab.

Okupljena ekipa svojski se potrudila da zazvuči kao da je snimljen sedamdesetih, kada su The O’Jays, zajedno sa The Spinners bili jedna od najubedljivijih pevačkih grupa.

Nastavite sa čitanjem… “Voz ljubavi”

Pobednik

Kako izaći iz relativne anonimnosti – to je pitanje koje muči sve muzičare.

Ovogodišnji letnji meseci su bili poprilično “mršavi” kada su muzička izdanja u pitanju. Nekih kapitalnih izdanja nema, a pojedine etablirane zvezde su se poprilično obrukale novim albumima, pa nema smisla ni da ih pominjem. Vreme sam prekraćivao slušanjem nekih zanimljivih kompilacija soul izvođača o kojima ću tek da pišem, a onda mi se desilo da u dva dana naletim na tri interesantna izdanja malih izdavača koja su mi vratila veru da se na muzičkoj sceni ipak nešto interesantno dešava.

Heather Findlay je objavila dugo išekivani album koji mi je tetka ekspresno poslala, a ja sam ga sa zebnjom pustio.

Nastavite sa čitanjem… “Pobednik”

Из камена јужна воћка

није то то, другар. Замало, али није.

Седимо тако једно вече госпоја и ја, пијуцкамо… У даљини се зачује воз. Што је реткост, јер од оближњег индустријског колосека ретко допиру такви звуци, користи га само уљара. Путничког саобраћаја нема јер је… ма нећу сад да размишљам о томе која се лудорија догађа са возовима, мени дође у главу рефрен. Тако одједном. Добро, није одједном него током треће чашице. Ово.

До краја те чашице било је да сам пар пута убацио “Ананаааас” у разговор. Како шеф вели, ушни црв се зауставља као банатска машина: подмажи да брже заврши.

Сад, док ово пишем, нисам начисто да ли је ово музички прилог за Суштину, или историјски осврт на једну појаву или напросто истеривање тог ушног црва. Да видимо…

Nastavite sa čitanjem… “Из камена јужна воћка”

Deset zvučnih slika (10): Bitka staklenih suza

Mislili ste da nikad nećemo stići do ove tačke. Mislili ste da je oslikavanje završeno. Svašta ste mislili, je li tako?

Zaslikaj, pa za uho zadeni, kaže narodna poslovica. Mi samo usput dodajemo da muzika ne bi trebalo da ima svrhu generičke popune zvučnog prostora, već bi je valjalo koristiti kao motivator razmišljanja.

Plemenitost te ideje nam ne možete osporiti. Možete nas pak uhvatiti u krivini sa drugim argumentom, teškim i naizgled nepobedivim.

Nastavite sa čitanjem… “Deset zvučnih slika (10): Bitka staklenih suza”

Deset zvučnih slika (8): Krava kao takva

Bauk kruži svetom umetnosti. Bauk podrazumevanja.

Ne, zaista: da li ste ikad uhvatili sebe da nešto o čemu ne znate ama baš ništa kategorišete prema predrasudi koju ste o tome nosili?

Naravno da ste to činili i naravno da ste to prepoznali.

Samo je pitanje da li ste priznali.

Nastavite sa čitanjem… “Deset zvučnih slika (8): Krava kao takva”

Deset zvučnih slika (7): Opekotina

Teško je ogrejati se ako ne priđeš. Lako je opeći se kad ne paziš. Trik je znati pravu meru.

Ponekad slušanje muzike podseća na prebrzu vožnju po neravnom drumu.

Tačnije, nije bitno da li ćeš polomiti vozilo takvom vožnjom, nego da li ćeš razbiti glavu tokom vožnje. Međutim, pretiče jedna nedoumica.

Nastavite sa čitanjem… “Deset zvučnih slika (7): Opekotina”

Deset zvučnih slika (6): Kapije delirijuma

Ovo su obično trenuci kad na koncertima počinje šutka. Međutim, kako sedite u miru doma svoga, moraćemo da pronađemo način da vas malo poguramo…

Dobro de, jezička figura “zvučna slika” iz naslova je odavno ofucana kao fraza (oprostite nevoljniku koji ju je izvukao za ovu priliku), ali tu se nameće jedna druga misao.

Nastavite sa čitanjem… “Deset zvučnih slika (6): Kapije delirijuma”

Deset zvučnih slika (3): Cevasta zvona na cevnom ekranu

Sad se već malo truckamo, je li tako? Izdržite.

Iskreno se nadam da ste eliminisali televiziju iz svog života ili je makar sveli na razumnu meru samostalnog biranja programa koji je maštovit po suštinskoj definiciji (npr. filmovi), a ne maštovit po nameri indoktrinacije (tzv. informativni program). To je zato što nema više ovakvih programa na televiziji:

Nastavite sa čitanjem… “Deset zvučnih slika (3): Cevasta zvona na cevnom ekranu”