Tag: muzika za popodne

Mnogo muzike. Baš mnogo. Što bi rekao Odgovara Kraljeviću Marko: “usta mravlja, guzica međeđa”, u eri elektronskog gusarenja nije neobično da neki ljudi imaju i po 18.720 kompletnih albuma u nekim formatima koje ne možeš kupiti u prodavnici kod čika Jove. Ali to nije zato što čika Jova ne drži te formate, nego zato što se na mestu njegove legendarne prodavnice ploča već trideset godina nalazi neki kafić u koji zalaze ljubitelji fudbala.

Uglavnom, volim muziku toliko da bih joj rado posvetio svo svoje vreme, samo kada bi to bilo moguće i, pride, kad bi neko to hteo da plati. Ali dođoh u godine kad koncentracija pomalo popušta – što sam znao pre, znam i sad, ali ono što nisam stigao ranije da povežem, danas to činim sve teže.

Ispričaću vam šta mi se desilo, tačnije dešavalo poslednjih nekoliko meseci; razrešio sam tek prekjuče, i to doslovno. A rezultat je ova pesma.

Nastavite sa čitanjem… “Gle! Mis Ohajo!”

Kada sam onomad napisao da slušam tursku psihodeliju iz Anadolije nisam se šalio. I sve su me svrbeli prsti da napišem koju, pa sam odustao. Ne ide na suvo, a informacije o izvođačima mogu da nađem samo na njihovom maternjem jeziku. Džabe kukamo da smo petsto godina bili pod Turcima kada ništa nismo naučili. 🙂 I dalje ih zamišljamo sa turbanima & jataganima… Valjda vam je jasno da ne gledam one serije sa modernim Turcima. 🙂

Ovo današnje je još radikalnije od psihodelije iz Anadolije. Pa ko izdrži…

Nastavite sa čitanjem… “Another Freak in the Hall”

Ovih dana na jednom drugom mestu raspravljasmo o nekim staritetima. Nije bilo uobičajeno. Ali nije bilo ni loše jer vreme mnogo dobrih pesama odnese ko zna gde. Tamo ćute i čekaju da ih se, ko zna kada i kojim povodom, neko ponovo seti i da, makar za kratko, ponovo ožive.

Ovu današnju malo ljudi zna, čak i oni kojim je muzika važna u životu.

Nije sama pesma kriva, ona je takva kakva jeste, velika u svakom pogledu, ma kako je okretali i posmatrali. Ali nije zaživela kod publike i to je prava šteta.

Nastavite sa čitanjem… “Lalena”

Svi mi maštamo o putovanjima. Po mogućstvu, što dalje, to bolje. A pošto živimo u nenormalim uslovima, najčešče odmahnemo rukom tešeći se da će se, jednoga dana, i to dogoditi. Eh, sanak pusti… 🙁

Sa Sašom sam davno postigao dogovor oko putovanja; delimo slične snove. Znamo destinaciju – Arizona, prevozno sredstvo – neki stari kabriolet, kako ćemo da se picnemo – kao u pesmi “Brass Buttons”, i šta ćemo da stavimo na glavu – Stetson. Zna se i muzika: malo Ramonesi, malo Gram Parsons.

To naše snevanje traje dobrih petnaestak godina i kada god da se nađemo, a ne događa se toliko često kako bi mi to želeli, uvek planiramo još neke detalje oko puta.

Nastavite sa čitanjem… “Venecuela”

Ova godina je baš loše krenula, na muzičkom nebu baš ništa preterano interesantno. Valjda muzičari hvataju zalet, u najavi je nekoliko finih stvari. A, po običaju, sledi i neko prijatno iznenađenje. Zbog toga tumaram po ćoškovima i pronalazim pesme na koje se odavno uhvatila prašina i potpuno su zaboravljene.

Davne 1963. godine muzički svet se potpuno promenio. Na Ostrvu je počelo ludijanje za Bitlsima koji su te godine izbacili dva albuma i polako postajali atrakcija, a stvari su se odvijale velikom brzinom. Pošto je Britanija a i dobar deo Evrope već pao na kolena, sve je bilo spremno za osvajanje najvećeg tržišta, Amerike.

Neko je to promućurno nazvao “Britanskom invazijom”. Ja bih ustvrdio da je to bila muzička revolucija! 🙂

Nastavite sa čitanjem… “Crveni balon (zvukom)”

Čim sam ugledao omot ploče, oči su mi se raširile. Imao sam četrnaest godina, desetak longplejki, tri originala(!), što je u to vreme bilo stvar prestiža i ogromnu želju da čujem sve što mi dođe pod ruku. Na omotu je, velikim crnim slovima pisalo produced by Jimi Hendrix, što je bila dovoljna preporuka, ma o čemu se radilo. Hendrix je bio božanstvo koje se sanjalo i o kome su se valjale fantastične priče, a da niko nije čestito preslušao nešto iz njegovog opusa. Ili ja takvoga nisam poznavao. 🙁

Moje iskustvo se svodilo na singl “Hey Joe” i gomilu slika Jimija u akciji, koje su zračile nekom ludačkom energijom. Ili sam barem ja tako mislio.

Nastavite sa čitanjem… “Erekcija”

I don’t know why I love you like I do
After all these changes that you put me through
You stole my money and my cigarettes
And I haven’t seen hide nor hair of you yet

Većina nas zasigurno zna ovu pesmu u izvođenju grupe Talking Heads. Obično imam dilemu kada treba da se odlučim za jednu verziju, a pritom volim oba izvođača. No, u ovom slučaju, verzije su toliko žanrovski udaljene da ih obe podjednako volim.

Nastavite sa čitanjem… “Vodi me do reke”

Danas nešto utihnula ona nelagoda od sinoć. Meni je na pamet pala pesma koja je prikladna za današnji dan. Jer strpljen, ergo spašen. Samo polako. Desiće se od svega po ništa, pa daj makar u tamburu da udarimo i da pritom čujemo nešto vredno slušanja (za razliku od onih na koje ste mislili u prvom delu rečenice).

I pojačaj bar malo. Grehota da slušaš u rahitičnoj dinamici.

Nastavite sa čitanjem… “Pričekaj. Dolazim.”