Tag: muzika za popodne

Danas sam se malo zaneo u surfovanju po netu i završio u Australiji. Sada se češkam po sedoj glavi pokušavajući da se prisetim odakle sam krenuo kada sam tako daleko stigao. I slabo mi ide, pa neću dalje da se zamajavam time. U Australiji sam naleteo na tipa koji ima zanimljiv hobi: decenijama skuplja snimke koncerata koje su prenosile radio stanice. Tvrdio mi je da se kvalitet snimaka kreće između odličnog i izuzetnog.

Ovde se malo ko toga setio. Ono što sam ja snimao sa radija kretalo se od drljavog do mrljavog. 🙁

U takvim okolnostima, kada se sretnu dva zaluđenika, obično nađemo neki zajedničku ljubav iz mladosti, pa očas ugovorimo razmenu zanimljivog materijala. Ne što nam to preterano treba, obojica imamo muzike previše za jedan život, nego što nas je iskustvo naučilo da uvek ispadne nešto neočekivano.

Nastavite sa čitanjem… “Gori vatra (sad u nama)”

Pre neko veče, baš u sitan sat, jedan od Sedam samuraja SKOJ-a ispali muzički klip na uvid koji je neopevana gadost. No, neću ja o tome, on će. Ponekad naletiš na tako nešto, uhvatiš se za glavu & tresneš dva piva na eks da bi se malo pribrao. Ali ti ostane neka gorčina u ustima koje se sporo & teško oslobađaš.

Poučen dugogodišnjim iskustvom u ovakvim situacijama, znam i kako se leči ovakvo stanje. Prvo napišem komentar da olakšam dušu koji ide otprilike ovako:

“Sinoć sam malo slušao, pazi sada, tursku psihodeliju sa početka sedamdesetih!!! 🙂 Saz, šargije & fuzz gitare, kompletno ludilo iz srca Anadolije! 🙂 Čak sam se premišljao i da nešto napišem o tome. Odustajem, mnogo bi bilo.
A sutra kreće celodnevna dekontaminacija uz Rufusa Wainwrighta. 🙂 ”

Jedva sam dočekao jutro. I dok sam mutio Nesicu, Rufus je već krenuo da radi na mom mentalnom oporavku.

Nastavite sa čitanjem… “Odlazak u grad”

U entuzijastičnim sedamdesetim do ploča se dolazilo relativno lako. Ako izuzmemo sam početak decenije, vreme u kome nikome nije ni padalo na um da se zeza sa državom SFRJ, par godina kasnije je sve postalo rutinska stvar. Proradio je mail order service, ne u današnjem smislu. Postojala su dva načina poručivanja. Da pošalješ avionsko pismo sa narudžbenicom, spakuješ unutra crvendaća i pomoliš se Bogu da neki od domoljubivih poštara ne mazne koverat sa lovom i odvede svoju ekipu na turu pića. Taj fazon radi dok ti ne maznu lovu prvi put. Drugi je već komlikovaniji: odeš u banku, kupiš devize i kulturno uplatiš pare na inostrani račun. Ima samo jedna kvačka – popunjava se & potpisuje gomila dokumenata ma koliko da je mizerna uplata, pa kada te barem jednom mesečno spaze u banci da čekaš u redu, svi činovnoci beže od tebe i izgovaraju se zauzetošću.

Poučen tim iskustvima, napraviš plan nabavke nekoliko meseci unapred i naoružaš se strpljenjem…

Nastavite sa čitanjem… “Potegni me bubnjarskom palicom”

Worry… Why do I let myself worry?
Wondering… What in the world did I do?

Muzika je božiji dar, vrhunac delovanja uma, izraz koji nema pandan. Muzika je sredstvo saopštavanja ideje, emocije i karaktera nekog trenutka. Ponekad, muzika je lajtmotiv namere ili spontanog postupka umetnika da učestvuje u nečemu posebnom. To su trenuci kada neka pesma prestaje da bude autorsko delo i postaje nešto mnogo više od toga.

Evo jednog primera. Ljudi koji su na sceni predstavljaju elitu u svakom pogledu, ali ova pesma je još veća. Poslušajte pažljivo.

Muzika daje.

Nastavite sa čitanjem… “One posebne prilike”

Naslov je baš zgodan, može da se uzme i kao životni moto. Nikada ne znaš kakva zavijuša može da te sačeka iza krivine i šta sve posle toga može da se desi. Ali ako imaš ovu rečenicu u glavi, dižeš se, otresaš prašinu sa sebe i krećeš dalje.

Kao i mnogo puta do sada, sve je počelo mojim švrljanjem po netu i neopreznim, slučajnim klikom miša. Zevao sam u izveštaje & analize poteza koje veliki majstori zakulisnih igara povlače u Ukrajini, sve razmišljajući o tome koliko je i njihova raja spremna da se upali, ne razaznajući da će im se, kasnije, sve to obiti o glavu. Baš kao što se desilo i sa nama. I sa svima ostalima koji su učestvovali u onome za šta nemamo zajedničku reč.

Jesam li do sada znao nešto o ukrajinskoj rok muzici? Nisam. 🙁

Onda ćemo zajedno da krenemo novim putićem koji se otvorio…

Nastavite sa čitanjem… “Ne predajem se bez borbe”

A woman is a creature that has always been strange
Just when you’re sure of what you’ll find
She’s gone and made a change

Zvuči poznato?

Nastavite sa čitanjem… “Jesil’ il’ nisi moja cura”

Današnja popodnevna muzika je rezultat dobrovoljne prijave. Peackok je klimnuo glavom…

Ljudi moji, nije vam lako: juče sam završio tekst kukanjem nad spotovima i ostalim od-muzike-odvlačućim elementima. No, što ti je život: moj ljubljeni bend Guns n’ Roses ne bih primetio onda kada je trebalo – sa 15 godina – da nije bilo spota. No, pre svega, da pustimo inspiraciju za danas: Scott Bredlee’s Postomodern Jukebox & Miche Braden.

Nastavite sa čitanjem… “Slatko moje dete”

Šef je bio neumoljiv: ko poturi muziku, ima o njoj i da piše. Šta da pišem? Prvo pravilo, Baboviću, prvo pravilo!

Znamo ko u demokratiji sprovodi volju većine u slučajevima kada treba obavljati prljave poslove: nadglasana manjina. No teško je nazvati prljavim poslom predstavljanje živog izvođenja briljantnog albuma Abbey Road, posebno kada se radi o izvođenju tog albuma od strane četiri stara lisca.

Nastavite sa čitanjem… “Na putu ka manastiru”