Nema on nekih osobitih razloga za plakanje, ali takva je moderna ameriÄka muzika: moraÅ¡ da ugradiÅ¡ neki svoj sopstveni weltschmerz u temu.
Tag: muzika za popodne
Plima
Pogledao sam kroz prozor i sijalo je sunce. Plima u duši.
Danas sluÅ¡amo numeru Indexa koja je bila možda najznaÄajnija za ono Å¡to je usledilo na rock sceni poÄivÅ¡e Jugoslavije. Te 1969. godine, “Plima” je bila jedan od prvih primera da jak autorski koncept može naći svoju publiku; do tada, kompletna scena je predstavljala prosti klon onoga Å¡to se zbivalo na italijanskoj, francuskoj i britanskoj pop-sceni.
Devet miliona biciklova
Da bi ovaj naslov bio efektniji, predlažem hibridni severnobanatski dugouzlazni akcenat na pretposlednjem slogu: “biciKLOva”…
Ima tome dosta vremena, ovaj prelepi pesmiÄuljak sam Äuo prvi put na Radio Paradise. Katie Melua je simpatiÄna pevaÄica i autorka muzike, zaslužuje pažnju. A tek Å¡to pažnju zaslužuje ova izvedba… PosluÅ¡ajte.
Daj nam sunca
Naslov je iz prepeva originala, kojem danas posvećujemo popodne. Ali pre toga malo priÄe. Malo.
U sredu, prekjuÄe, Aleksa nam se vratio iz vrtića (ne sam, svakako) ponavljajući stih iz naslova ovog priloga. I tu zapoÄesmo razgovor koji ću na razne naÄine malo niže pokuÅ¡ati da prezentujem, a tokom kojeg je u nekim momentima pevaÄ prelazio i na “Čester iiiiiiiglan iglanâ€. 
Da ne njavrÄeÅ¡ viÅ¡e!
Tako je glasio naslov poruke koju sam dugo Äekao. Jako dugo.
Dragi moji, ovo je važan trenutak. Ovog puta dopisno, a uskoro i kao autor SuÅ¡tine pasijansa, sa nama se danas druži Zoća Peacock, najveći zmaj grupe oldwave, Äovek koji je utisnuo mnogo muzike u srca onih koji su bili dovoljno pametni da sluÅ¡aju Å¡ta im on govori i, niÅ¡ta manje važno, puÅ¡ta. A puÅ¡tao je na gramofonima, magnetofonima, putem radio talasa, raznim krivudavim puteljcima elektronskih komunikacija, Äak i pre nego Å¡to je Internet stigao u ove krajeve. I zato, neki dan pre nego Å¡to rubrika “Muzika za popodne” obeležava godinu dana postojanja i rada, ovo je dogaÄ‘aj koji je važan ne samo za rubriku, nego i za SuÅ¡tinu pasijansa uopÅ¡te.
Muzika za kadgod: Srećan rođendan, matori
Ne, ovo nije naziv pesme. Danas je 88. rođendan velikog majstora džeza.
Kao Å¡to sam već pomenuo u priÄi o Herbieu Hancocku, imao sam privilegiju da me konsultuju koje izvoÄ‘aÄe bih preporuÄio za uÄešće na prvom “West Ritam Music Festivalu”. A meni se baÅ¡ sluÅ¡ao Roy Haynes uživo…
Nastavite sa čitanjem… “Muzika za kadgod: Srećan roÄ‘endan, matori”
Muzika za veÄe posle tihog popodneva: Nema sunca
Radilo se Å¡ta je moralo da se radi, otiÅ¡ao dan k’o dlanom o dlan, pa muzika za popodne nije popodne, nego uveÄe. Å ta ćeÅ¡. Ali, ako je za utehu, evo jednog briljantnog dela, u jednoj kultnoj TV emisiji.
Izvedba Billa Withersa: odliÄna. Pesma: kultna. Faca bubnjara: neprocenjiva.
Nastavite sa čitanjem… “Muzika za veÄe posle tihog popodneva: Nema sunca”
PouÄna pesmica o tužnom i nadasve neshvaćenom humanoidnom robotu koji je silno patio zbog usamljenosti meÄ‘u intelektualno inferiornim stvoriteljima i Äiju nogu su posle ukrali da bi napravili preÄku na terenu za kriket
Povodom prisećanja na delo Äoveka kakav se neće ponovo roditi, o Äemu ćete biti viÅ¡e (i bolje) podsećeni u veÄeraÅ¡njim prilozima, ovog popodneva sluÅ¡amo jednu važnu pesmu.
Kad te udari posred srca, jako
Å to ti je sinhronicitet: prvo se pokazalo da mi je MiloÅ¡ ostavio samo ovu stvar na raspolaganje, a nju sam već planirao da okaÄim. Posle me je Valex podsetio da je već koristio tu pesmu u nekom drugom kontekstu. Polako, ali sigurno, stara teza da svaka ‘tica svome jatu leti potvrÄ‘uje se po ko zna koji put….
Kako da opiÅ¡em svoj prvi doživljaj veliÄanstvene pesme, a da pritom ne budem patetiÄan? Znam: skrenuću pažnju da sam se sa albumom The Dark Side of the Moon sreo relativno kasno. Album Wish You Were Here sam već znao napamet i preÅ¡ao sam na Animals… Pa mislim, blagi bože, plasirati klincu od dvanaest-trinaest godina takav materijal: niti sam razumeo strukturu, engleski pogotovo nisam poznavao dovoljno da bih razumeo o Äemu je tu reÄ, imao sam ideju da tu mora da postoji neka psihodelija… Ah, da: kao redak pripadnik svoje generacije koji je imao reÄ “psihodelija” u svom reÄniku, svakako sam se pravio važan…
Samo da pustim pesmu, pa nastavljam sa priÄom dalje…
Stvar poverenja
Be on my side, I’ll be on your side, baby
There is no reason for you to hide
It’s so hard for me staying here all alone
When you could be taking me for a ride…
– Kako stvari stoje, ponekad je potrebno da se podsetimo temeljnih stvari – rekoh, prebirajući po fonoteci i tražeći šta sledeće da pustim na slušanje.
– Slažem se. Ali, ko će da odluÄi koje su to temeljne stvari? HoćeÅ¡ da kažeÅ¡ da si to ti?
Možete li mi verovati da sam zaista vodio ovakav razgovor? I to sa osobom koja je svojevremeno dovedena u priliku da drugima postavlja kanone muziÄkih vrednosti, Å¡to svesrdno i Äini kad god može!
Setim se ponekad tog budalastog dijaloga. Ne zato Å¡to bih imao iÅ¡ta protiv toga da ljudi saopÅ¡tavaju svoje muziÄke preference drugima (naprotiv!), pa Äak ni protiv toga da to ponekad Äine tako agresivno kako je to umeo da Äini moj sagovornik (koji, pak, nije imao problem da mene naziva agresivnim i, biser, uskogrudim i punim predrasuda). Nego zato Å¡to mi je žao Å¡to ti ljudi rasipaju neverovatnu koliÄinu energije i vremena na neÅ¡to Å¡to uopÅ¡te ne razumeju.
Nastaviću posle petnaestominutnog Å¡kolskog Äasa iz rock’n’rolla.