Tag: muzika za popodne

Danas sam se setio filma “Dnevnik motocikliste“. Elem, danas je tačno 45 godina od likvidacije Ernesta Če Gevare, Argentinca koji je napustio karijeru budućeg lekara da bi delio socijalnu pravdu po Latinskoj Americi. O njemu je ispevano više pesama nego o Savi Kovačeviću i Simi Šolaji zajedno, pa je zato valjda i tretiran kao veliki heroj, naročito popularan u okviru bunta ogranka dece cveća u Evropi.

Danas slušamo najpoznatiju pesmu o Čeu, u jednoj od milion verzija.

Legenda je bila dovoljno snažna da niko ne primeti kako je upravo Če bio gvozdena čeljust revolucije koja jede svoju decu.

Hasta siempre, mi mente…

Uz nedovoljno publiciteta i uz saznanje da Oni Koji Vladaju Medijima mogu da učine da nešto ne postoji iako je globalnog karaktera, 29. septembra je održan besplatni rock festival u Central parku u Njujorku. Cilj tog okupljanja je bio da se svetu još jednom skrene pažnja na rastuće siromaštvo u svetu, ono koje nije posledica katastrofe i razaranja, nego je uzrokovano metodama globalizacije i ukrupnjavanja već prevelikog kapitala. Na kraju je održan zajednički nastup koji je poveo najveći dasa među izvođačima.

Snimak je tehnički loš, ali to nema nikakve veze sa porukom i zato nemojte da njavrčete.

Nastavite sa čitanjem… “Čini dobro, ako treba i glasno”

[EDIT] Važno: Molim vas da odmah po čitanju ovog priloga pročitate i komentare ispod. Pojavile su se činjenice koje ukazuju na to da stavovi izrečeni ovde nisu tačni. Poseban problem čini to što referenca koja je bila izvor ovog pisanja više nije dostupna na netu, a pojavila se drugačija – de facto iz istog izvora, što konfuziju podiže na još viši stepen. Zbog toga, nije zgoreg sve primiti sa zrnom soli. Upozoreni ste.

Boris će mi oprostiti što ću parafrazirati njegovu najavu jučerašnje muzike za popodne: insistiram da pre bilo kakve rasprave najpre čujete ovu pesmu. Posebno vas molim da obratite pažnju na tekst.

Šta je sad ovo, pitaju se mnogi. I ko je sad pa ova?

Ovo je originalni tekst pesme, a “pa ova” zna šta radi, jer je dobro školovana baš za to.

Nastavite sa čitanjem… “Hajde, Jano, da već jednom naučimo tekst te pesme”

Na današnji dan pre 20 godina umro je Eddie Kendricks, jedan od osnivača i najčešći glavni vokal grupe The Temptations.

Eddie je bio onaj visoki glas, falsetto, za koji smo mi klinci 70-ih, slušajući “Papa was a rolling stone” bez video pratnje, mislili da ga peva neka cura.

Nastavite sa čitanjem… “Psihodelični ćumez”

Na današnji dan, 4. oktobra 1970. godine, Janis Joplin je pronađena mrtva u hotelskoj sobi. Zvanična informacija glasi da je bila overdozirana heroinom. Njen život je bio blues, a njeno pevanje nešto što niko nikada nije uspeo da ponovi.

Setili smo se Janis i prošle godine, kao što je red. Tamo ćete pronaći još dobre muzike koju nam je ostavila, kao i onu danas čuvenu izjavu koja je pokazala koliko je ona bila tužna:

Na sceni vodim ljubav sa dvadeset pet hiljada ljudi; a onda odem kući sama…

Sve ostalo je neka vrsta istorije.

Nastavite sa čitanjem… “Komadić srca za Biserče”

Danas je rođendan Gwen Stefani, u to ime prigodna pesma:

Ne, nisam pogrešno uvezao video Elem, prebirajući po mogućim opcijama za današnji prilog, bacio sam pogled na “dogodilo se na današnji dan u muzici”. Rodila se sestra Džesike Simpson… Baaah, kakve veze ona ima s muzikom?!?! Stevie Ray Vaughan bi danas proslavio 58 rođendan, ali njega je ovde skoro pominjao neko mnogo kompetentniji za njegov opus. Tommyja Leeja znam samo po video radovima.

Preostala je Gwen, od koje sam ipak čuo nekoliko pesama koje su se besomučno vrtele po radio stanicama. U jednoj od njih, “Ritch girl“, koristi temu pesme “If I Were a rich man“, iz čuvenog mjuzikla “Violinista na krovu“. Gornji isečak uzet je iz filmske adaptacije koja je 1971. godine pokupila tri Oskara.

P.S. Ukoliko vam se muzika učini poznatom, a niste ljubitelj mjuzikla niti gospođe Stefani, verovatno ste je čuli iz zvučnika TV-a dok ste osamdesetih danima pokušavali da pređete Jet Set Willy

Van Morrison, najveći prdonja moderne muzike, velemajstor, čudak, ludak, ekscentrik, umetnik, počasni doktor, blesavi mačor, cepidlaka, radnik, paćenik i smerni pohodnik nekih čudnih puteljaka muzičke literature, upravo je danas objavio album po imenu Born to Sing: No Plan B. Album je remek-delo kakvo Van the Man nije uspeo da sastavi, a kamoli objavi odavno, recimo negde od albuma Days Like This (1995).

Slušamo naslovnu numeru.

Nastavite sa čitanjem… “Rođen da peva”

Danas je 53. rođendan jednog od najpopularnijih scenskih umetnika koje je Afrika ikada izrodila: Youssou N’Dour je rodom iz Senegala, a posrećilo mu se to da postane poznat i van Francuske, u kojoj je tržište zapadnoafričke muzike veoma aktivno već pedeset godina. Pre nego što napišem reč o tom sjajnom muzičaru, puštam vam najveći hit, koji je otpevao u društvu zanosne Neneh Cherry. Uživanje za uho i oko:

Nastavite sa čitanjem… “Sedam sekundi”

Danas je tačno 65 godina od rođenja najveće zvezde glam-rocka. Kako bi Marc Bolan izgledao i kakvu muziku bi stvarao da je dosegao te godine, to nećemo nikad saznati; dve nedelje su nedostajale da napuni trideset kada je njegova devojka Gloria zabila svoj Mini Cooper u drvo i ubila Marca, suvozača, na licu mesta.

Groteska je u tome što Marc Bolan nikad nije naučio da vozi jer se plašio prevremene smrti; imao je patološki strah od smrti  za volanom… Ali, ako ništa drugo, makar je živeo punim plućima i stvarao punim srcem.