Tag: politika

Фала лепо

Одем тако до клуба, и наравно да промашим. Није у тринаест сати, него тринаестог у петнаест. Ал’ добро, бар мало да мрднем од куће. Град је одустао од наплате паркирања по сокацима – има два-три велика паркинга довољно близу центра, а ко воли да се учачкава ближе, нек му је са срећом. Ал’ субота је, испред суда нема никог, има места, а и леп је поглед.

И гле, табла.

гле, табла

А лепо су је посадили… поздрав од тзв. “Европе”, која пати. Пати од маније да је тај буџак Европе исто што и цела Европа, и да су они позвани да уреде остатак континента на своју слику и прилику. Колико већ слушамо њихове штапове и нешто мало шаргарепе, штапови подужи а шаргарепе нешто танке и… чегбре, зар ми немамо шаргарепе? Шта онда једу наши зечеви? Nastavite sa čitanjem… “Фала лепо”

Ko to tamo peva?

Put do pakla posut je dobrim namerama. I upakovan u tišinu.

Komunalna policija Beograda bi mogla da preuzme ideju od ovog samokritičnog uličnog svirača u Kembridžu...Komunalna policija Beograda je počela da proteruje ulične svirače iz Knez Mihailove ulice u Beogradu – zbog prosjačenja. Po čijem nalogu to čini, možemo samo da pretpostavimo.

Zaboga miloga! Dokle to ide! Nećete imati zaposlenje, nećete imati za hranu, nećete moći da školujete svoju decu, nećete se ništa pitati o vlasti bez obzira na to ko je dobio izbore, a sad – nećete više ni muziku na ulici slušati!

Na stranu idiotski izgovor, na stranu ponašanje komunalnih policajaca koje sve više liči na ono u Minhenu 1929. godine, nego mi nije jasno kako gradske strukture Beograda smeju sebi da dozvole toliki blam. Jebote, ako su ulični svirači problem Beograda, onda sam ja nešto veoma propustio dolazeći u taj grad poslednjih četrdesetak godina.

Potpišite peticiju protiv idiotske odluke da komunalna policija Beograda proteruje ulične svirače.

U međuvremenu, pogledajte ovog prosjaka kako narušava sliku grada. Pogledajte i zamislite se.

Nastavite sa čitanjem… “Ko to tamo peva?”

Kontemplativnost dijapazonske ingerencije

Ako ovo do sada niste videli, nemojte nikom da kažete, jer to znači da ste još samo vi ostali. Uglavnom, najzad smo dobili objašnjenje o radu Vlade Srbije.

I šta sad? Preostaje mi da se podmetnem pod bipaliheterosonektomičnu neurofacilegoriju i da istražim pravo značenje ovog zamešateljstva.

Вршидба праксе

Мом оцу је стигао позив. Пошто је мало матор за те ствари, оставио ми је да га погледам. Неко предавање о здрављу, уз бесплатну вечеру.

Хм… звучи сумњиво. Дођем, погледам, на коверту печат неке фирме, дакле јесте сумњиво. Питам се већ шта ли то продају. Осим здравља, наравно.

И ево позива преда мном, на столу. Скоро да не знам одакле да почнем. А, да, од гуглања. То је компанија Хигму из Чантавира, чији лого је радила нека векторска фирма из Мађарске, с којом су у некаквој групи са гомилом других фирми одатле, а из чијих имена нисам доконао око чега су се то груписали (осим мајстора за израду логотипа). Агрегатори веле да се баве “неспецијализованом трговином”, да фирма ради али је у некаквој врсти блокаде рачуна, но то су агрегатори, њима није веровати, они знају о свакоме по ништа, не проверавају, не освежавају, то је туто бајато.

Нађем тако и сајт саме фирме, на чистом енгрпском:

а можда је требало да га читају мађарски, цомпоњ?

Од целе фирме… укупно једна особа је видљива, ем члан ем директор. Имао бих ипак целу једну примедбу, исту коју сам упутио критичарима тендера (оног вагона с угљем што се качи иза локомотиве) за бусплус, којима се није свидело што је конкурс био само на ћирилици: ако хоћете да послујете негде, а не знате језик, каква сте ви фирма ако вам је скупо да платите преводиоца? У овом случају, ако се у Чантавиру говори претежно мађарски, ако сте фирма, платите лектора да не изгледате шантаво. Nastavite sa čitanjem… “Вршидба праксе”

San o ružičastom

Hajde da se prisetimo jednog klasika.

Koliko simbolike ima u ovom animiranom filmu, tek sad sam svestan. Nekad smo se zabavljali gledajući Pink Pantera – a gledali smo ga i u eri crno-belih televizora – i verovali da je svet naivan baš toliko koliko i mi, dok su nas održavali u stanju prosvećenog dremeža.

Imao bih šta da kažem na tu temu. Ali ne sada.

Autobus!

Ovako dramatičan trejler niste gledali odavno.

Jedino, majku mu, uvek mora nešto da fali: jedno osam busplus kontrolora na stajalištu i jedno dva komunalna policajca da izmlate onog kretena koji slika fotoaparatom po autobusu. Ovako, jeste da deluje zanimljivo, ali to nije to… Nedostaje šarm smrdljivog beogradskog vazduha, prljavih trotoara i izdrndanog asfalta. Evropska dekadencija! Horor! Dabogda se ta unija raspala pre nego što stignemo da potrošimo sve pozajmljene pare u pokušaju da im se priključimo, verovatno u svojstvu evropske baba-sere.

Rasprava: Maska protiv Duška Dugouška

Čujem da RTS prikazuje Hičkokove filmove. Dobro da su se setili da pokažu mlađim generacijama da filmovi mogu biti napeti i sjajno režirani i bez mnogo tuče, bez krvi i pogotovo bez nebuloznih elemenata akcije koji ničemu ne služe osim da se producenti hvale visinom potrošenog novca. Kvalitet je uvek u modi, što neko onomad reče.

Posebno mi je bilo intrigantno to što koren želje za posmatranjem nasilja (i, nažalost, učestvovanja u njemu) pripada afinitetima razvijanim u najranijoj mladosti – putem crtaća. Zato ovakva parafraza baš i ne čudi. Zapravo, takav je ceo niz kratkih animacija koje sam vam prikazao u poslednje četiri i po nedelje. Obratite pažnju da ovo sad ne dolazi iz Amerike: naon što su elementi kapitalizma preuzeli kormilo u ruskom društvu, to je i cenzura u reklamnim kampanjama štogod popustila. Ode sve u pizdu materinu…

Ko je ovde u pravu?